Бранич

Страна 570

„Б Р А Н И Ч"

Број 12

ња, да изиште одлуку кривичнога већа, онда би и срески судија по истој логици имао право да у извиђајима цени умесност предлога државнога тужиоца. Али, коме ће се он обратити, да тај спор између њега и државнога тужиога реши, који је управо орган надлежан за решење тога неслагања, о томе нема прописа у кривичноме поступку, а када га нема, нема ни таквог органа. Кад изрично законодавац није нигде дао право среском судији да се у извиђајима противи предлозима државног тужиоца, значи. да је законодавц искључио тај сукоб тако, шго је срески судија дужан предузети извиђаје и поједине извиђајне радње, које је државни тужилац предложио. Пошто у извиђајима истражни судија нема веће право него што га има срески судија, не може се ни он противити у извиђајима предлозима државнога тужиоца већ је по њима дужан поступити. По § 11. бр. 1 ксп. надлежан је окружни суд као зборни суд за решавање несугласица између истражног судије и странака (државни тужилац је странка — § 6. од. I. и V. ксп.) и Будимир Плакаловић би изнео да и неслагање државног тужиоца и истражног судије реши ово веће, али нам не каже по коме законском пропису и како би веће имало да реши тај спор. Ако претпоставимо на супрот нашем горе изложеном гледишту, да противно гледиште (прво, а изгледа донекле и друго) правилно тумачи § 92. од. III. ксп., онда би по томе тумачењу истражни судија могао своје неслагање изнети пред кривично веће, али по коме законском пропису кривично веће и како има да реши ово неслагање? То несумњиво није § 11. бр. 1 ксп., јер овај пропис регулише само стварну надлежност кривичнога већа, а како и на који ће начин и када веће решити сукоб, то проистиче из других законских прописа ксп.. Тако, када је у питању предлог државнога тужиоца за отварање истраге, са којим се истражни судија не слаже, решиће кривично веће по § 98. од. IV. и V. ксп. има ли места отварању истраге или нема. Даље, ако истражни судија има разлога, да у току истраге не усвоји предлог државнога тужиоца да се изврше поједине истражне радње, дужан је по § 101. од. 1. последња реченица ксп. затражити о томе решење суда. Дакле, § 98. од. IV. и V. и § 101. од. ксп. нису предвиђена само права и дужности истражнога судије у истрази, већ и права и дужности кривичног већа и ако је законодавац хтео дати истражноме судији право и дужност да се у извиђајима за случај неслагања са предлогом државног тужиоца обрати кривичном већу за решење, онда би следствено и већу изрично дао право и дужност, да тај сукоб реши, а он то није учинио, те према томе истражни судија нема право противити се захтеву државнога тужиоца за отпочпњање извиђаја или за предузимање појединих извиђајних радња, а нема право ни кри-