Бранич

Број 4

„Б Р А Н И Ч"

Страна 205-

што зависи од тога, да ли се трасант или акцептант неоправдано обогатио. Као што је напред поменуто, законодавац изрично забрањује да се тужба због неоправданог обогаћења управља и против осталих меничних дужника. Међутим и жиранти би могли одговарати као трасант и акцептант, Зашто? Индосатар својинским преносом постаје сопственик менице. За разлику од уступљења по грађанском закону, менични пренос даје новом правопријемнику — индосатеру сва права која уопште по меници један поверилац може да има. Сматра се да он има права према сваком меничном дужнику непосредно то јест као да је са њим директно уговарао обавезу дужника у питању. Дужник му не може истаћи оне приговоре које би могао истаћи ономе од кога је он — садањи поверилац добио меницу. Пр^ма томе, кад преносом ранији поверилац уступа новом повериоцу жиратару сва своја права по меници а својим потписом на истој постане жирант онда то значи, да и он одговара за пријем и исплату менице као и његов претходник а и као трасант. Ни овде код преноса, законодавац не тражи означење валуте — вредности, због које је менични пренос извршен. Па ипак, као и код меничног издања, по логици ствари, чим је менични поверилац уступио своја права по меници другом лицу, па му штавише и он сам гарантује усплату дуга онда, ако и он као и трасант испадне из обавезе услед тога што је меница. прејудицирана или застарела — наступило је и за њега неоправдано обогаћење на штету повериоца. Но уколико. У толико, што и ондели судбину са трасантом, јемчи запријем, и исплату. Иначе, његов случај у погледу личног обогаћења није идентичан са трасантовим или акцептантовим. По напред. објашњеној претпоставци, ремитент је морао дати извесну вредност и у накнаду за ову добио меницу. У место да чека рок за наплату, он је есконтује пре рока и на тај начин добија накнаду за ону вредност коју је првобитно дао трасанту. Сада, што је он преносом постао и јемац, то се има узети као јемачка обавеза која се даје за сваку продату ствар: да она одговара условима купопродаје. Узрочна веза између штете и обогаћења не мора да буде непосредна, да би ималац менице имао права на тужбу због неоправдавог обогаћења. На њу има права сваки ималац менице према трасанту и акцептанту. А то по томе, што и последњи поверилац има иста права која је имао првобитни менични поверилац —као што је то уосталом капред изложено. 5 — Застарелост тужбе. — Тужба због неоправданог обогаћења има се подићи за три године од момента наступеле прејудиције односно застарелости. За ову застарелост вреде прописи општег грађанског закона а не меничног опрекиду и обустави застарелости.