Бранич

Број 6

„БРАНИ Ч"

Страна 313

Нарочито ваља истаћи да је међупредлог за утврђење уместан у случајевима где ће правноснажна пресуда покренуте парнице утицати на будуће даље захтеве из истог правног одношаја. Ово је случај код дугорочних уговора којима су предвиђена унапред одређена периодична плаћања (ренте, издржавања, амортизације и т. сл.). Исто то важи и у погледу тужби за наплату поједине премије из уговора о осигурању које према полиси гласи на читав низ година. У свим тим случајевима међупредлог за утврђивање од прејудиционе је важности како за текућу парницу тако исто и за све будуће кондемнаторне парнице из истог правног одношаја. Значење међупредлога за утврђење састоји се баш у томе што и онај део тенора за који пресуда буде међупредлогом проширена, учествује у правној снази као и остали део пресуде којим се решава главна парница. Баш у овој околности ваља тражити објашњење за процесно-политичку важност новог института, јер ако постаје гез шсНса*а такође утврђење које се захтева међупредлогом, онда ни побеђена странка неће предузимати никаквих радњи које би јој могле нанети нове кондемнаторне, унапред изгубљене парнице. Такве су парнице унапред изгубљене јер ће суд бити везан за своју прејудициону одлуку. Према томе ће се расправљање и доказивање у свим идућим парницама ограничавати само на факат сметања. Усмена сиорна расирава, међутим, ниуколико се не проширује тиме што је стављен међупредлог за утврђење. Међупредлог се односи вазда на питање које и онако сачињава предмет расправе као тако звано претходно (прејудиционо) питање. Тиме, разуме се, ми нећемо да кажемо да суд неће моћи да расправу ограничи иа међупредлог (растављање расправе по §252 Гр. п. п.). Али не треба сметнути с ума да суд може и без међупредлога да одвојено расправља о „претходном питању." Баш ово је јасан доказ да се међупредлогом за утврђење не проширује расправа, већ само петит тужбе. Пошто је прејудицијалан, овај проширени део треба да дође на прво место. 8 ) Мериторно решавање међупредлога бива пресудом и то коначном пресудом (§ 486 Гр. п. п.) или међупресудом (§ 489 Гр. п. п.). Све док не дође до доношења пресуде, судија

3 ) Ј1роширени тенор пресуде гласиће на пример овако: „I Утврђује се да правно не постоји обавеза туженог из уговора о зајму од 5 фебруара 1932 године по којој би тужени дуговао тужиоцу главницу од 10.000 д. II Одбија се тужбени захтев који гласи: Тужени је дужан да плаћа тужиоцу камате у износу од 1000 д. као и парничне трошкове у року од 15 дана под претњом извршења. III Тужилац дужан је да плати туженоме парнични трошак у износу од 620 динара у року од 15 дана под претњом извршења."