Бранич

Страиа 314

„Б Р А Н И Ч"

БрОЈ 6*

треба да управља расправом онако исто као и у случају кад уопште није стављен никакав међупредлог. Судија треба да међупредлог за утврђење узме у обзир тек при доношењу пресуде. У међувремену међупредлог за судију као да не постоји. Расправа тече подједнако даље као да међупредлог није ни изнесен. У овом погледу нема никакве разлике. Разлика настаје тек у стадију доношења пресуде. Ако међупредлога није било судија ће прејудиционо питање расмотрити само у образложењу пресуде. Међутим ако међупредлог постоји, судија ће одлуку по томе предлогу донети у тенору пресуде. Могли би дакле рећи да међупредлог за утврђење повлачи за собом да се одлука о претходном питању из образложења где она не учествује у правној. снази, пребацује у тенор пресуде где ће она у погледу правноснажности делити судбину пресуде у главној ствари. Даљи услови за изношење међуиредлога за утврђење ови су: I Парнични суд треба да буде стварно надлежан за расматрање међуаредлога. Месна ненадлежност парничног суда међутим, не смета. Срески суд не може да расправља и одлучује о међупредлогу којим се тражи на пр. утврђење да правно постоји обавеза да противна странка има да плаћа предлагачу износ већи од 10.000 д. Стварна се надлежност оцењује према прописима Гр. п. п. Стога ми заступамо гледиште да не ваља тврдити да суд може преко питања стварне надлежности прећи ако је по среди само она стварна ненадлежност која се може уклонити споразумом странака поменутим у § 101 Гр. п. п. Баш овај параграф тражи облигаторно да тужилац уговор о пророгацији у написменом виду прикључи већ самој тужби. Па кад се међупредлог за утврђење може да изнесе тек у току парничног поступка, то о игнорисању пророгабилне ненадлежности од стране парничног суда ни говора не може бити. Најзад ваља напоменути случај кад дође до одбацивања тужбе закључком, пошто је тек у току усмене спорне расправе искрсла околност да постоји апсолутна ненадлежност парничног суда за расправљање и одлучивање о главној ствари, а међупредлог који је сам по себи правно допуштен, стављен је већ пре тога. У овом ће случају суд истим закључком којим се одбацује тужба, уједно одбацити и стављени међупредлог за утврђење. II Друга претпоставка за изношење међупредлога за утврђење је та да као поступак о стављеном међупредлогу долази у обзир исти иостуиак као и за главну ствар или бар иостуиак који је сличан иостуику о главној ситари. Овако треба, према Клајну, разумети став 2 § 331 Гр. п. п. који гласи да међупредлог није допуштен „ако се о предмету оваквог предлога може расправљати само по посебном.