Бранич

172

„Б Р А Н И Ч"

јити тумачење моје дајем §-у. 94. Б) 4°. Грађ. Зак. Истина, ако се донесе један закон у смис!лу тумачења; Г. Аранђеловића, то ће бити једна законодавчева нелотичносг. Али, заководавац је свемоћан (суверен) и као такав син, као што веле енглески правници, може с в е 'осим да од мушкога направи женско и од женскога да направи мушко 14 ) па, дакле, може да буде и нелогичан. Само, он, за!конодавац, треба да то каже изречио. А дотле, ми не смемо претпастављати да ]е закан такав него, напротив, да је он л о г и ч а н (па ма нас, можда, то одвело гномалији или неправичности) и та идеја да је закоаодавац логичан као и Васиона мора нам бити основјно правило за тумачење нејасних или непотпуних замовских прописа. 1 ") Живојин М. Перић, проф. Беогр. Универзитета И разлози карактера брака који је једна хармонична заједница не говоре у прилог мишљења да би брак, и после преласка једног супруга у коју нехришћанску веру, могао и даље остати (т. ј. ако не би тражио развод супруг који је остао Хришћанин). Због тога карактера брака и постоје прописи по којима жена узима име свога мужа (в. наш Закон о Личним Именима од 19. Фебруара, 1929. год., чл. 13. одаљ. 1) и његов друштвени положај као и његово држављанство. (У Сједињеним Сев. Амер. Државама, где је индивидуална слобода претежнија од брака, жена задржава, и после венчања, своју народност. Наш Закон о Држављанству од 21. Септембра, 1928. год. представља овде средњи систем, између Европскога и Сев. Амер. Система, § 10.). Што се тиче вере, ту, истина, и жена има своју индивидуалност, али се, у пракси, избегава да супрузи буду разних вера а нарочито да један супруг буде Хришћанин а други Нехришћанин. И сада, ако се допусти да могу бити у браку и два лица од којих једно припада Хришћанској а друго н. пр. Мухамеданској или Јеврејској Религији (што би се. код нас, могло десити у случају којим се бавимо овде)брачна хармонија може бити сасвим поколебана. Тако, један супруг, Хришћанин, ишао би у Цркву а други, Нехришћанин, у Џамију или Синагогу, први би светковао Божић и Ускрс а други Рамаззн и Пасху, као што им ни Ноае Године не би бнле исте. Хришћанин би се управљао по Христовој а Нехришћанин по Мухамедовој односно Мојсијевој Етици. Па, онда, какав би био положај деце из таквога брзка? Да ли би се над њима извршило крштење или обрезивање, сунећење? [В, Уредбу о Обрезивању (Сунећењу, СЈгситсЈзЈо) од 17. Јуна, 1925 год.]. Србијански Закон од 9. Септембра, 1853. год., предвиђа, трИсИе, само мешовити брак између Хришћанина (наиме између Православних и Неправославних) и наређује крштење у Православној Вери деце произишле из таквога брака (као што и Конкордат између Ватикана и Краљевине Србије од 24. Јуна, 1914. год., садржи, такође, једиео одредбу, у чл. 12., о мешовитом браку између Хришћана т. ј. Римо-Католика и припадника других Хришћанских Цркава). Нити је, у осталом, Закон од 1853. год. (као ни Конкордат од год. 1914.) могао мислити на брак између Хришћана и Нехришћана који је забрањен. Све то показује да је, по Срп. Грађ. Законику, брак између Хришћана и Нехришћана противан јавном поретку без обзира на то што јетај факат наступио, можда, тек, после склапања брака. Само тамо где се, код венчања, не води рачуна о религији будућих супружника т. ј. где је брак грађански, може бити брака између Хришћана и Нехришћана, може га бити по Позитивном Праву тих земаља, мада се, и ту, у животу, изузимајући чисте атеисте, избегавају бракови међу Хришћанима и Нехришћанима. Интересантно би, дакле, било знати како би наш Архијерејски Сабор одгоаорио на горња питања када допушта да, после венчања, може бити брачне заједнице између Хришћанина и Нехришћанина и ) В. примедбе Р. 1.чгпаис1е-а на студију I. Сшепп а: ,ЕШе зиг 1ез АгоИз е{ ШегГез (1и сИоуеп аих ЕШз-Итз ", у »ВиИеИп <1е 1а 5оае1е с!е [^§:51а11оп сошрагбе", РагЈз, 1892., аугП-та!, р. 394. 15 ) Г. Аранђеловић се позива и на § 4. Брачних Правила где стоји: ,Да ли су испуњени брачни услови и да ли има какве сметње и забране, цени се по