Бранич

ОСНОВ ПРАВА НАСЛЕЂА

173

Др. Борислав Т. Благојевић, асистент Универзитета — Београд. ОСНОВ ПРАВА НАСЛЕЋА Ако се баци поглед иа историју људаког друштва, јасно се види да је оио морало проћи кроз многобројне стадиуме еволуције док је дошло у стање у коиме се оно данас налази. Каква огромна разлика, заиста, између наших предака који су били тако немоћни према природи, и човека двадесетог века са свим мстућим средствима помоћу којих он скоро управља природом. Огроман број генерација се амењивао у томе беакрајном низу, чији се почетак губи у преисгорији а чији се крај не може никада догледати. Народи су се јављали, делили, живели и утицали једно извесно, дуже или краће, време, да затим изчезну са позорнице историје, и да уступе своје место другим народима. Свака од тих генерација, сваки од тих народа имали су своје посебне методе у борби за одржање, своје сопствене методе рада, своја убеђења и схватања живота и друштва. Свака од о<вих генерација, сваки од ових народа, скоро сваки појединац, који |е у даном моменту био члан друштва, имали су своје циљеве, борећи се за сној опстанак. Отуда је и свака од тих генерација стварала и сво ј систем друштвеног уређења, помоћу кога и у ожвиру кјога је она сматрала да може наЈбоље да оствари своје циљеве, повинујући ае при томе чињеницама које су у једном момент)у| биле од утицаја на формирање друштвеног система, трудећи се да тај систем заист^а најбоље и одговори потребама времена, управо да буде што бољи израз фактичног стања, тежња и идеала свога времена. Стога ми видимо, у свима гранама друштвених наука, које одговарају појединим облицима (т.ј. отсецима) друштвеног живота, једно стална превирање које није до сада никада могло бити заустављено и које свакако неће моћи бити никада ни заустављено. Филозофнја, социоиогија, моралне науке, религија, право, све је то у једном вечитом стању формирања, не успевајући да даде никада један коначан систем!, а што је у самој ствари и 'Неизбежно, јер и чињенице 1 ), чији су они одблеса«, не претстављају један стални и утврђени 01днос, 2 ) часу склапања брака (§§ 2, 36 и 66). — Чињенице које би се јавиле после склапања брака не утичу на важност тога брака", али ја мислим да Г. Аранђеловић то чини више теориски а не стога што би он Брачним Правилима признавао у свему законску снагу (в. прим, 13. овога нашега састава). Ј ) Које ми овде схватамо у најширем смислу, т. ј. све околности које у даном моменту могу да утичу и стварно утичу на формирање друштвеног уређења. Њиховјеброј врло велики: економске, правне, религиске, политичке, идеолошке и многе друге. Ми се овде не можемо бавити питањем међусобног односа чињеница. Ипак мислимо да, признајући узајамност утицаја свих ових чињеница једних на друге, па према томе и стварни утицај и рефлекс свих њих на друштво, његову садржину и облик, у низу ових чињеница предоминантна и одлучујућа важност припада економској чињеници, економском фактору, који се, дакле, јавља као прачињеница, као одлучујућа чињеница, у крајњој линији, у сукобу појединих чињеница. В. више о овоме наш рад Кодификација грађанског ирава, у Правосуђу за 1935 годину. 2 ) 1.еоп Ои§ш1 је изразио магистрално ту идеју речима: „Наши оцеви веровали су да је правни систем, који је био метафизички, индивидуалистички и