Бранич

174

,Б Р А Н И Ч"

Веза свих Облшка друштввног живота, к!оји су, сви, условљени једним те истим чињеницама, које само дејатвују у различитим комбинацијама и са разном јачином, што изазива и различите облике друштвеног живота, је очигледна. Оиа је у толико очигледнија и стварнија у молико се тиче конкретних по.јава с|ваког од по!јединих облика друштвеног живота, јер је и истоветност не само чињеница него> и комбинација и јачина дејства чињеница, кећа у сваком поједином одсеку друштвеног живота. Стога су се, поре|д једне опште иауке о друштву, која има за циљ изучавање укупно|с|ти односа свих чињеница у свима областима и свима. правцима друштвеног живота, одговарајући ужој, регионално)] координацији чињеница и облика друштвенога) живота, формирале и иосебне друштвене науме иоје, дакле, имају за циљ изучавање односа чињеница у појединим, областима и по!јединим правцима друштвеног живота. Њихов је број врл:0' велики, а у њихов кадар долази и правна наука. И она је, с обзиром на велики обим предмета које обухвата и с обзиром на различит правац испитивања иојединих од тих предмета, била, током времена, подељена на више делова, међу когјима је наследно право заузимало а и данас заузима, једно од најглавнијих места. Чак шта више, место наследнога права је данас важније него икада до сада, што! долази као последица довођења његовог система у сагласност са потребама времена и општим тежњама друштвенога духа. Отуда се оио, што је до сада, бар од стране правника, врло често занемаривано па чак и заборављано, морало дозести у склад са општим током друштвене евошуције, т. ј. морало се изучавати не засебно као једна институција или као један систем који је „дат" и који је као такав неприкосновен, већ у вези са осталим институцијама правнога система и правне науке, првенствено 1 у вези са својином, положајем појединца, породице, државе. Међу многим проблемима који се постављају у наследно<м праву, један од најз^начајниЈих и свакако најакт>уелнији, .је проблем основа права иаслеђа. То је врло стар проблем у правнО!Ј науци, али је он добијао своју актуелност увек када се поетавило питање реформе права и његовог прилагођавања животним одноеима, који оу га, као штО 1 је то случај, и са свим другим праблемимо како правне науке тако и других наука, наметнули, тако! да је тесрија дошла да му да оправдање и да рудиментално схватање, изражено у међусобном односу чињеница и промењених

субјективистички, дефинитиван и непроменљив. Не чинимо сличну погрешку. Објективистички, социјалистички и реалистички правни систем, јесте творевина историје. Још пре него што је његово изграђивање изграђено, пажљиви посматрач приметиће прве знаке рушења и прве елементе новога система." Закони једне земље, ма на коју се област односили, не могу се никада сматрати да су постигли своју дефинитивну форму; створени да одговоре извесним потребама, они се морају мењати са променом тих потреба, јер би иначе могли да проузрокују поремећаје и препреке у друштвеном животу, у место да га олакшају. Увек неизбежно долази моменат када закони, ма колико да су они били добри по својим принципима и идејама које садрже у себи, морају да буду модификовани, или чак и потпуно промењени. Егпез! \/аШег: /.е / опс1етеп{ Аи <1гоИ зиссевзогаI еп агоИ Јгапдшз, Рапв, 1902, р. VIII.