Бранич

ОСНОВ ПРАВА НАСЛЕЂА

175

институција), буде монкретизовано у обиику идеје, а преко ње и у облику правне норме и теорије о тој праввој норми. 3 ) Отуда питање осиова права наслеђа, као1 у осталом и питање основа свих других права, у крајњој линији, претставља питање његовог разлога, његовог зашт Кажемо у крајњој линији т. ј. у проблему комбинација чињенмца коуе га намећу друштвеној организацији, јер се, као шта ћемо> ниже изложити 4 ), непосредри основ свакога права, права као једног односа заштићеног правном нормом, налази у тој правмој норми, у закону, Овако схваћен, проблем основа права наслеђа садржи у себи два- питања: питање саме институције, т.ј. питање основе самога права као таквог, коуе се, у односу на друго питање, појављује као претход;но, као прејудицијелно'; и, у случају да одговор на прво питање буде позитиван, т.ј. установа наслеђа буде добила свога реалног оправдања, буде, дакле, одговарала потребама и стању односа у друштву, питање ошова конкретног права, т.ј. овог или оног система који би имао да најбоље одговори потребама друштва. Та би два питања имала да буду предмет овога чланка. Питање саме институције наслеђа, т.ј. питање основе самога права као таквог, добијало је, у току времена, различита решења воја су одговарала схватањима вре!мена каДа су донесева. Као првог теоретичара у томе погледу! могли би навести Гроцијуса. По њему право наслеђа и институција наслеђа јесу нужна последица права шојине, које, као природно право, овлашћу.је свога титулара да, деиимично или у целини, располаже тим својим правом, т.ј. правом својине, па било да је у питању ра-сполагање за. време живота титулара 1 , било после његове смрти. Отуда се институција наслеђа јавља као један од облика овога права располагања, па било да се она јавља као> тестаментално или интестаТско наслеђивање, које није ништа друго, по Гроцијусу, него претпостављено тестаментално. г ') Овакво схватање везује, као што је то! у осталом чињено, мислимо погрешно и доцније, институцију наслеђа искључиво за институт својине, сматрајући је као њен неизбежан дериват, дакле као! природно! право с обзиром да је и својива сматрана за такво. Разуме се да је то погрешно, и критика је била ускоро формулисама од стране Пуфендррфа. 6 ) Указујући на чврсту везу објекта са субјектом, он сматра да се свако право гаси са смрћу титулара, разуме се с:амо> као конкретни изража] према томе лицу а не и као институција у опште, јер је и Пуфевдорф сматрао како право својине тает и право наслеђа, као и мвога друга права, као природна права, те отуда да и право располагања постоји само> за време живота титулара, док се оно гаси на случај Смрти, остављајући онима који долазе на место умрлог титулара да сами реше питање трансмиеије авојине која је као таква и даље оетала. На тај начин својина, коју он сматра

3 ) В. КаушопсЗ ба1еШе$: РегзоппаШе јигШдие, 2 е<Ј., р. 214. ћ. 4 ) В. о овоме основно схватање у нашој књизи: Уговори по аристанку формуларни уговори, Београд, 1934, стр. 15. 5 ) В. ОгоНиз: пе јиге рааз е1 деШ, књ. 11 глава VI, §§ 1 и 14. 6 ) В. РиНепсЈог^: ОгоИ пе 1а па1иге е1 Ае$ §епз, Н у . IV, сћар. X, § 2.