Бранич

176

,Б Р А Н И Ч"

природним и вечитим правом, не даје никакво . посебно право располагања на случај смрти, т.ј. право наелеђа као свој дериватим, али ово право и пО' Пуфендорфу постоји и то с једне стране као последица тежње појединаца да оетваре продужење свога рода а с друге стране у циљу да се избегну поремећаји у друштву који би могли настати смрћу једног субјекта. Многобројна су мишљења која су се, у низу попуњавања ове две концепције, јављала у даљем току година 7 ) све до Француске револуције, и о-на су била врло често теолошким елементима под утицајем католичкс цркве. Кулминацију у томе погледу, која ј;е шсвим оправданч> изазвала реакцију у виду филозофије осамнаестога века и схватања Француске револуције, претставља мишљење чувевог францускот правника ЕкзИаИ. По> њему сва добра и све што постоји ва земљк потиче од Бога, моји човеку прописује права и дужШсти, међу којима дужност живљења у друштву је једна од основних, јер је оно одблесак Бога, а човек живи за друштво и за Бога. Међу тим друштвима породица је једно од најглавнијих и, водећи рачуна о свима институцијама, Бог установљава и право наслеђа, разуме се као једно природно право, у циљу да омогући одржање породице. 8 ) На страну то што је такво схватање права данас одбачено 9 ), оно није сагласно ни са доктрином на којо.ј се оснива:

г ) Нарочито је интересантно гледиште славнога филозофа Лајбница, који покушава, држећи се као основног схватања Гроцијуса, т. ј. сматрајући институцију наслеђа као последицу установе својине, да право наслеђа заснује на бесмртности душе. По њему, тестаменат се не може сматрати као дело воље која је изчезла, јер појединац продужује своје постојање и с друге стране гроба. Сопственик задржава вечито своје право на добрима које је стекао; смрт му не допушта да ужива своја добра до само неколико година, али он може, као што и ради, да одреди лице које ће заузети његово место и уживати то право нг место њега. Наследник ужива у самој ствари добра која је добио у наслеђе као заступник или пуномоћник, те отуда као год што свако мора да поштује право сопственика, исто тако мора да поштује и право наследника, јер су та два права идентична, или тачније једно је последица другог (В. Вгосћег: Е1ис1е рћИозор/ицие е1 јигШ^ие зиг 1а гезете. р. 286). — Остављајући на страну могућност живота, и с оне стране гроба, могућност живота у неком другом свету из кога се, као што је то лепо приметио проф. \Пуап1е (1м репНгаИоп с!и воааИзте с1ап$ 1е ЛгоИ рте, 1,уоп, р. 13-14), још нико није вратио, а који, мислимо, нити постоји нити је могућ: јеаини, за човека, могућ и постојећи живот је живот на земљи, те тражећи, каткада из рачуна а кадкада из страха пред његовим тешкоћама к суровостима, неки други живот, одстрањује се рад човека од његовог правог задатка: побољшање овога друштва, и тиме се ни мало не чини никаква услуга друштву, ако не штета, гледиште Лајбинца би одвело апсурдностима постојање читавог низа власника на једној ствари, јер и он не искључује право наследника да наслеђеним добрима располажу и отуђују. Или, пак, води претпоставци да је први сопственик хтео и могао да предвиди све доцније односе који ће се стварати у будућности у погледу добра у питању, дајући било унапред свој пристанак на све те односе, било постављајући као услов дг. се то његово одобрење тражи при сваком конкретном правном послу. У сваком случају, немогућности које данашња правна свест не може да одобри, али које у толико више потврђују тачност релативистичког схватања и временске важности свих, па чак и филозофских, идеја, 8 ) В. Оо11а{; ТгаИе с1е& Шз, сћар. VII, § 1; Во11а1: 1л1з слуЦез, И уг . IV, рге*асе. — Исто мишљење прихвата и 1.аигеп1: РппсГрез с!и с1го11 сМ1, 1. VIII, ВгихеНез—Рапв, 1878. 9 ) На жалост не потпуно. И данас има врло утледних правника који стоје на гледишту да отпез ро1ез1а5 а Оео. Такав је, међу најугледнијим, проф. Оеог^ез Дјрег!, у своме делу, ге§1е тота1е с!апз 1ез одИ^апопз тИез. В. критику овог