Бранич

178

„Б Р А Н И Ч"

одређеном времешу (блиОмаст сродства, јачина породичних веза, вредност добара у вези идеје изједначења, учешћа државе у приватном животу појединаца као коректива или чак и суплетива), до!бра умрлога лица, 'Сматрајући да ће на тај начин бити најбоље задовољен интерес заједнице. Отуда се како право своЈине тако и право наслеђа јаеља као производ законодавца, који их ствара, одређује обим и садржину, па према томе који их може и изменити, па чак и укинути. 15 ) То је било' схватање Француске револуције, а у велздкој мери и Монтескија и Жан-Жак-Русоа. Оно, збо>г наступеле реакције, није и схватање Сос1е с1уИ-а. Његови творци се поново враћају теорији природнога права, које, консакрирано! француским грађаиским закоником, прелази у оморо све доцније грађавске зако«ике, да остане, до скора, као такво и у правној теорији. Рекли смо већ више пута да проадењени животни одаоси изазивају и друге правне институције, друга правна Схватања. 16 ) Машина је мобилизовала свет, и институције у којима се оличава друштвени живот, институције које су претстављале кадар друштвених одно^са, добиле су, током деветнаестога века, и свој нов сблик и 'С1В101Ју нову садрл<ину. Исти је случај био и са институцијом Шаслеђа, као и са свим другим правним установама. Погледајмо само установе коЈе стоје у непосредној вези са уставовом наслеђа: породица, држава, својина. — Скоро непоетојећа, у данашњем смислу речи, породица је, под утицајем различитих чињеница 17 ), добијала, у разним периодима времена, и различига значење и разлити обим. Од стуба друштва, оиа је постајала последња ћелија егоистичке заштите поједииаца, јер је изгубила, појавом машинизма и велике индустрије, с!вој стварни економски значај; да добије сасвим друго, сво1је право, значење у новоме друштву: да постане стуб новога друштва, ћелија васеитања и друштвеног формирања и да изгуби сваки економски значај; да добије, да!кле, свој прави значај: животна заједница двају слободних и једнаких лица која проистиче из брака: заснованог искључиво и само на узајамно<ј љубави супружника без сваких материјалних интереса, који данас, иа жа!ло1ст, играју у закључењу

15 ) Тако Мјгаћеаи тврди: Отуда што закони признају право својине и штите га, отуда што закони обезбеђују власницима права да могу располагати својим добрима, ве проистиче никако да сопственици могу својевољно располагати својим добрима и за време када они неће више постојати. Провалија коју је природа створила под ногама човековим, повлачи са аима сва његова права, тако да у овом погледу бити мртав је исто као и да се није никада постојало. Друштво отуда имаправо да не допусти појединцима да по својој вољи регулишу питање њихове имовине. (Агсћмез раг1етеп(тгез, {. XXIV, р. 565). Слично тврди и Тгопсће*: Ако је немогуће схватити да је човек у периоду натуралне привреде имао право својине, у толико је више немогуће признати томе праву карактер перманентности и преносивости. .. Несу.чњиво је да закон може одузети појединцу свако нраво да располаже својим добрима за случај смрти. (В.Јеап СћеуаНег: Пемо1ш1оп с1ез б.тоИз с!е V ЕШ (1апз 1ез зиссезгопз е! 1а диезИоп с1е ГћегИа^е, Рапз, 1925, р, 18). 16 ) В. ближе о овоме наш чланак: Клаузула конкуренције код уговора о раду, у Браничу за март 1934. 17 ) В. о'овоме: А1уагег: Ое 1Чпј1аепсе с1е$ рћепогпепез роИИдиез, есопотсдиез е1 зоааих зиг Гог$>атзаИоп с!е 1а јатШе, Рагјз, 1899; Рг. Еп§е1б: Vоп&те Ае 1а /атШе, с1е 1а ргоргШе рте е( <1е ГБШ, Раг15, 1893.