Бранич

ОСНОВ ПРАВА НАСЛЕЂА

179

брака и институцији породице тако зиачајну, чак предоминантну, улогу. 18 ) Обим породице је исто так:о промењен. Док је она, у почетку обухватала читавс- племе, сманзење њенога обима у току историје, ишло је дотле да се оиа данас односи с!амо ш брачне другове и њихове потомке, обухватајући, до1ста ретко, и неке претке. У будућности, њен ће се обим и даље мењагги јер, као што је рекао ^е1оигпеаи, врло вероватно (у колико остане овакво стање) да ће Се породица и даље губити, док не изгуби сваки свој значај и не дође до анархије. 19 ) — Еволуција улоге државе у друштвеном животу је ишла од т.зв. подициске државе, који карактер оиа није. ни до данас изгубила и коЈа ће тај свој карактер задржати све док буде постојао даеашњи друпггвени сисТем, ка т.зв. културној, мо1ја је на себе узела, нагната .с |ило !М1 прилика, многој послова који су дотле додаазили у делокруг рада појединаца или породице. Њен је задатак и делокруг рада јако проширен, што има зчачаја и за схватање саме установе наслеђа,. 20 ) Право својине, коме ј!е у почетку придавана особина неприкосновености, па према томе апсолутности и вечности, изгубило је све те особине, тако да је схваћено као социјална функција чији ће се обим, па према томе и предмет, имати да одређује од стране друштва сходно' општим инТересима, а што) је све имало утицаја и на установу наслеђа. 21 ) — Сва ова нова схватања нису могла остати без утицаја на схватање наследнога права. Отуда ]е оно

18 ) У науци се врло често тврди да историјски материјализам тежи уништењу породице и институције брака. То је, међутим, сасвим погрешно. Гледиште историског материјализма о овом питању изложио је Рг. Еп§е1з у капиталном делу Иопд,те с1е 1а /атШе, Ае 1а ргоргШе ргпее е1 с1е 1'ЕШ. По њему, историски материјализам не тежи никако уништењу брака, нарочито не моногамије, већ, на против, тежи његовом потпуном остварењу. Узајамна љубав која треба да буде једини основ брака и породице, у данашњем браку је само аегов случајни, чак врло редак, корелатив. Економски чинилац је скоро једино одлучујући у овом погледу. Он указује на бракове принчева који се закључују не само без њиховог знања, него и против њихове воље, јер то захтева „интерес отаџбине," „интерес породице," јер то каткада захтева спас породичног имена које је доведено у опасност финансијским банкротством. Исто је то и у погледу чланова средњевековних еснафа: брак се закључује само између синова и кћери мајстора, да не би право монопола рада ишло ван постоЈећих граница. Данас, ситуација је иста. Брак је, најчешће правни посао који се заснива на чисто материјалним интересима. Све то, по схватању Енгелса, и иеториског материјализма, значи само изигравање саме институције. У новом друштву, моногамски брак ће добити свој прави значај: биће слободном вољом заснована заједница на узајамним осећајима љубави, која ће, што је сасвим правилно и оправдано, имати да траје само док постоји и тај осећај. Чим њега нестане, та заједница губи свој разлог оправдања и њен даљи опстанак значи само изигравање установе, што већ постоји у данашњем друштву, јер то захтевају сви други, само не интереси брака. Отуда би у томе систему и развод брака био олакшан, мада би се он много ређе догађао него што је то данас случај, јер би се закључивао само и једино у циљу стварања брачне заједнице. Стога •је сасвим разумљиво што је број развода бракова у Совјетској Русији мањи него на пр. у Француској или Америци. — В. о овоме ШгодисИоп проф. г. Ес1оиаг(1 Ј.агпћег1-а: Ц.а р1асе (1ез сос!ез гиззез <1апз 1а јиг1$ргис1епсе сотрагаШе) икЈћигу: Еез сос(ез с1е 1а ШззГе зочЈеИцие-. Сос1е с!е 1а ЈатШе е1 Сос1е сш1, Рапз, 1925; као и одличну докторску расправу г. XV. Ј. ВгоскеЊапк: 1^а / огтаИоп с1и тапа^е <1апз 1е с1гоН с1ез ЕШз-1Јтз, Рапз, 1934. 19 ) 1.е1оигпеап: Еуо1иИоп с1и тагга§е е( с!е 1а ЈатШе, Рапб, 1888, р. 443. 20 ) В. о овоме Слободан Јовановић: О држави, БеОград, 1922, као и Леои Диги: Преображаји јавног арава, Београд, 1929.