Бранич

180

,Б Р А Н И Ч"

било подвргнуто критици од стране теоретичара деветиаестога века, посебво) од стране социјалиста. Та критика, у колико се она тиче нас:леђ.а као установе која постоји, је једногласна: с обзиром на то да се установом наслеђа ствара и одржава друштвена неједнакосг, чиЈе је отклањање циљ друштва, она нема свога оправдања и као таква има да буде унинута. Што с;е тиче, пак начина за њену реформу и најзад коначно укидања, у томе не постоји сагласност и то како у погледу средстава тако и у погледу обима. 22 ) У новом, пак, друштву, установа наслеђа је различито третирана од стране социјалиста. Док једни траже њено коначно укидање. (Сенсимовдиети, Луј Бла|н:), дотле други траже њеао' свођење у разумне и друштвено корисне границе, тако да она не би претстављала више средство за одржавање неједнакости у 1 друштву, већ служила правилном развитку личности (ЗсћаШег, Меп§ег, УаШег)Данас та критика добија све већи значај, узимајући све више позитиван карактер, т.ј. не задовољавајући се само. негирањем постојећег стања, неге* износећи и предлоге за његово< уређење у будућности. Пре нега што' би дали коначан одговор на питање основа саме установе наслеђа, т.ј. питање основа самога права као таквог, потребно је да изложимо добре и рђаве стране ове институције, да би коначно решење питања било засновано на стнарним чињеницама, иоје једине могу да детерминишу друштвено уређење. —

21 ) В. о овоме 1,еоп Ои^иИ: /^ез 1гап.<;јогтаИоп$ §епега1ез <1е (1гоН ргпе Лершз 1е СоАе Маро1еоп, РагЈз, 1920; Магсе1 Сћаи{{аг<3е1: ргоШете <1е 1а регрИиИе Ае 1а ргоргШе. —Е1ис1е с!е 5ос1о1о§1е јигј(1јдие е! сЗе БгоЛ розШ1, Рагјз, 1933, ^ 2 } Због ограниченооти простора немогуће нам. је да изнесемо све системе и пројекте предлагане од појединих социјалиста, али ћемо ипак нагласити као најважније: систем бсћаЈИе-а ( I лј дшп(ез8епсе8 с/и 80С1аНзте), по коме би држава, имала да конфискује сва добра која прелазе непосредну потребу за живот, на којем. би остатку поред права својине припадало појединцима и право наслеђа; систем Ш§папо-а (IЈп зоааИзте еп ћагтоте а^ес 1а (1ос1гте есопотјдие Пдега1е), по коме би наслеђе у принципу остало, али би оно изгубило, као што би то имао да буде случај и са својином, карактер вечности: држава би, у циљу изједначења економског положаја појединаца, узимала трећину наслеђа када оно прелази првом наследнику с!е сиш8-а, половину наслеђа када оно буде припало другом наследнику, т. ј. наследнику наследника, тако да остатак наслеђа припадне држави после смрти другог наследника. На тај начин би установа наслеђа у принципу остала, али би добила временски карактер који би, мислимо, одвео најзад и Његовом коначном укидању; систем НегскепгаШ-а (1.а циешоп зос1а1е е.1 Г/гегНа§е), по коме би имовина свакога појединца имала да припадне, после његове смрти, општини у којој је он. завичајан, али, за разлику од колективиста, општина не би задржала наслеђено имање за себе већ би га, у равним деловима, разделила свима грађанима те општине; систем УаШег-а (Ге јоп&етеМ с1и с1гоИ зиссеззогаI еп <1гоИ јгапдагз), пс коме би држава имала да добије код сваког наслеђа, тестаменталног, интестатског или уговорног, закони деО, на место дела који припада сада породици, а све то због преузимања од стране државе многих функција које су пададе раније на породицу. В. о овоме, поред горе наведених дела: Сћаг1ез Тигдеои: / е зоааИзте е1 1е с!гоН сГНегесШе, у Тгауаих јипсИ^иез е1 есопопп^иеб с!е ПЈпјуегзКе <3е Кеппез, 1906: Јеап СћеуаНег: Ее^окшоп с1ез <1гоИз <1е ГЕ шг с1апз 1ез зиссеззГопз е! 1а диезИоп с!е ГћегНа«е, Рагјз, 1925; 1уап Ве8518: Ое 1а ИтИаИоп с1е 1а зиссеззЉИИе еп Пцпе со11а1ега1е, Типјв, 1935; Каро16оп 1,аппе8 Је Моп1еће11о: сгШ^ие <1е ГћегНа§е сНег 1ез зоааН$1ез Јгапџиз Ли XIX зИ>с1е, Рапз, 1927; Ргапсјз Мзгипе: /.а зиссе8Гоп еп И^пе со1Шега1е, Рапз, 1912; Меп§ег: Г'ЕШ 8оаа1те, РагЈз, 1904; Меп§ег: Оег Мг^егИсће ПесМ ипс! сИе ђезсШозеп Уо1кзк1аззеп, Тићш§еп, 1904; ВегпћоИ; КеЈогт с1ез ЕгђгесМз, ВегНп, 1894.