Бранич

ОСНОВ ПРАВА НАСЛЕЂА

181

Без сумње, и ту је критика од стране социјалиста била претераиа јер је била једиострана, институција наслеђа има и својих добрих особина. Она иајпре пружа могућности родитељима да, у случају њихове неспособности заЈ рад и привређивање, пруже својој деци потребна средства за живот. Она осим тога омогућава очување извеаних добара која претстављају успомене једне породице и као такве су од интереса за читав низ генерација. Она, најзад. долази као иеизбежна последица постојања породичне везе између појединаца који се смењују у низу времена и генерација, претстављајући оличење постојања те везе на извесним добрима која су као таква у различитим периодима времена оматрана (на Пр. у феудално доба то су била непокретна добра; у Совјетској Русмји то[ су покретна добра потребна за живот, а до одређене вредности). То би биле добре особине институције наслеђа, које данас постоје и које ће постојати у сваком друштву. С друге стране, број и важност њених рђавих особина, разуме се у иолико се тиче наслеђа онакво какво< оно данас постоји у појединим земљама, је много већи. Најпре идеја једнакости, кој-а: од свога формалног значења почиње да добија и сво1]е садржајно, стварно значење (које ј,е на пр. довело до изједначења мушке и женске деце у даслеђу), која претставља данас основ друштвеног уређења, и као основна идеја тежи да буде до потпуности остварена, баца на институцију наслеђа врло неповољну оцену. Неједнакост зашована и одржавана до сада у друштву (остављајући на страну то как^о с:е до ње дошло и зашто се она одржава|), има сво.ј најбољи подржак у установи наслеђа која на тај начин О1немогућује спровођење коначног циља! друштва: једнакости социјално схваћеве и социјалне правде, а које се као неизбежне намећу друштву. Отуда је, у циљу остварења те једнакости, потребно укинути установу наслеђа. 23 ) Институција наслеђа, онаква каква данас постоји, показује ;и своју рђаву особину у односу на својину, за коју је она до сада била неизбежно везана. Својина је, као што смо рекли, постала социјалном функцијом 24 ), чије је вршење пове-

23 ) На овај аргуменат, присталице уотанове наслеђа, иотичу да је немогуће уклонити неједнакост, јер је она последица природне конструкције човека, чак и када би наслеђе било укинуто, чак и када би била створена т. зв. социјална једнакост, јер једнакост може бити стварна само када је апсолутна. (в. №ро1еоп Г^аппез сЈе МопЈеђеПо: 1м сгШдие с1е Гћегт^е сћег 1ех зоааНз^ез/гапдшз Ли Х/Х &И>с1<>, Рагјз, 1925). Та нримедба није ни уколико оправдана, јер прво не постоји у свету ништа апсолутно, сем ако није закон релативности апсолутан, те који, на тај начин, даје ту своју особину, релативитет, свима другим институцијама, а друго неједнакост које ће неизбежно постојати и у колективистичком друштву осниваће се на стварним способностима појединаца а не на случају рођења, богатства, и као таква служиће друштву, управо ће значити остварење социјалне једнакости, јер значи остварење 1а јизИсе (1Ј8(гЈ5и(јуе, дакле право схватање у смислу: свако по његовим способностима, сваком по његовим потребама. и ) Све јасније испол.авање ове карактеристике својине огледа се у оталној интервенцији друштва у погледу одржања нравног стања појединаца. Тако на пр. интервенција државе у питању регулисања обавеза земљорадника има за циљ, поред другог, очување постојећег распореда својине, т. ј, постојеће расподеле функција, које би биле поремећене без те интервенција (јер би на пр. продајом сељачких добара она дошла у руке зеленаша или других поверилаца, који не би могли да правилно врше функцију својине, већ би стварали закупце, што не одговара данашњем схватању својине)" Истог је таквог карактера и интервенције државе —