Бранич

ДЕЛОВАЊА ЛЕКАРА И НАДРИЛЕКАРА

189

особе од малолетних. Пунолетност у овоме случају рачунала би се од аавршене 16 године у смислу § 264. к. з. По нашем кривичном законику не може се пугаолетну особу присилити да пристане на операцију, ак,о она то неће, а шлазимо, да је то и на своме месту. Личну слободу поједшкаца! треба штитики до крајњих граница, па када само- пунолетИс лице, ко'је може да схвати значај операције и њеиу потребу, неће да на иоту пристаке, збиља нема никакове потребе на то га силиги, без обзира, да ли је та операција неопходмо потребна или није, па чак ни за случај, да би услед тога наступила и смрт. Мо'>ке нам се шде приговорити следеће: амо неко хоће да почини самоубиство! ми га у "Поаде, колико је могуће спречавамо, а овај случај био би нешто слично са самоубиством. У ствари између овога случаја и самоубиства велика ]е разлика. Код самоубице ми само- уклањамо сретства која му служе за извршење његове намере. Код болесИика би смо истина такођер уклонили сретства која му служе да дође до циља, али док код самоубице можемо та сретства уклонити а да не дирамо) у његов телесни интегритет, код болесника то не можемо. Коначно самоубица је више ма1ње у неком абнормалном стању, што' к,од болесника није случај. Други је случај, да пунолетио лице не може дати пристанак, јер се налази у бесвесном с:тању. По машем кривичном законику ту не бисмо могли наћи неко решење. Али по нашем мишљењу ту би требала да одлучује декарежа комисија и ако нађе за потребно да се операција врши онда ју треба и извршити. Трећи је случај код умоболних и уопште неуранунљивих, кој|и су да1кле у трајној немогућности да схвате значај операције и према томе се одлучују. За њих би давали пристанак њихови тутори односно куратори. Исто би то важило и за малошетна лица, била нормална или болесна, с тим, да би за њих давали пристанак родитељи, а уколимо ових нема, законити заступнини. Што се тиче жена оне саме одлучују, ако су пунолетне, а ако су мало 1 летне онда законоки заступник. У теорији се на сва та питања одговара разноврсна. Обично се пита, да ли рецимо код малолетних одобравају родитељи, даље да ли је операција ко.ја иепосредно спасава живот и еличшх Ако родитељи дозвољавају операцију, онда се може извршити, а ако не дозвољавају, а операција је вео^ма потребш онда одлучује локарски конзилијум. 15 ) По нашем мишљењу у свима таковим Случајевима требао би да одлучује лекароки конзилијум. Лекари су најпозванији да реше, да ли је некоме потребна операција или није и према томе свуда, где само заивтересовано лице не може само да одлучи треба то лекарима препустити, јер ће они свакако) да донесу најбоље решење. Коначно и они, који оперишу са пристанком заступника и пресумцијама пристанка долазе на концу до истога, резултата. Ако' наиме законити заступник присгаје онда ее врши операција, а ако он не пристаје, а то његово одбијање је последица неког сујеверја или сама лекарска знаноет аподиктички тражи да се операција изврши, онда се ствара без потребе пресумција, да је по-

15 ) Види: Др. Милер, ор. сјЈ .