Бранич

188

,Б Р А Н И Ч"

спреме, а лечи болеснике издавајући се за лекара, при чему наступи смрт болесника, одговарао би за повреду 4 законска прописа у стицају и то: § 262. т. 1., 2. и 3. и § 167. (долозно) односно § 177. (кулпозно). То би свакако била за надрилекаре претерана каз!ма, а ми не можемо' тврдити да је то била интенција законодавца. По нашем мишљењу и лекари и надрилекари уживају по нашем кривичном законику егзимирани положај баш ,с обзиром на циљ свога деловања — лечења — с тим, да законодавац деловања лекара толерише (§ 23. к. з.), а деловања надрилекара забрањуј,е (§ 262. к. з.); али да би надрилекаре строже кажњавао него обичног човека ои нема за то збиља никакове потребе. 13 ) Тиме дакако нису ни издалека исцрпљена сва питања која могу да 'Се појаве у пракси. Тако сдучајеви експериментисања по нашем кривичном закснику нити су најбоље нити у целости решени. Интересантан случај експериментисања је она.ј Пастеров, који је једном 12 годишњем дечаку уз пристанак мајке дао пециво које се употребљава против бесноће. Дечак је имао! епилептичне грчеве и Пастер је успоређујући те грчеве са грчевима к!од бесноће нашао да су вео-ма (Слични и на оенову тога дошао до закључка, да ће за оба случаја успешно послужити исти лек. Успео је. Опенхајм (ор. с.) мисли, да је оваково 1 експериментисање некажњиво, чак и да није довело до успеха. По § 264. нашег к. з. оваково би деловање било кажњиво за случај да је дечак умро. Последњи значајнији случа] ове врсте догодио се г. 1930. у Либеку (Немачка). Приликом пелцовања деце против туберкулове Дошло је до> велике несреће. Деца, која су била пелцована, добрим су делом! поумирала од тујберкулозе заражена! овим пелцовањем. Из извештаја проф. Лангеа, који је бш> изаслат од стране министарства! ради извиђања, види се: да деца, која су се после пелцовања разболела од туберкулозе, показују све несумњиве знакове типичне туберкулозе услед гутања туберкулозних бакцила са генерализацијом туберкулозног процеса у унутарњим органима. Експерименте је вршио проф. Дајк, један од светских научника на пољу медицине, очито заведен схватањима т.зв, немачке школе, која је аматрала, да јр за имунитет против туберкулозе потребно преболети једну инфекцију туберкулозом. Експериментисало се на животињама, а проф. Дајк је први почео да врши експерименте на деци, међут'им се тај експерименат фатално! завршгао. Проф. Дајк је био стављен под суд, а и по нашем кривичном законику овжово експериментисање је кажњиво 1 . Са теоретског гледишта ми налазимо, да је како деловање проф. Дајка тако и деловање Пастера, ово по-.следње макар и свршило са успехом, кажњиво, јер такова експериментисања по природи самога експеримента крију у себи велику опасност. 14 ) У пракси се често појављују случајеви, да је потребно' предузети операцију, али лице, на којем с;е има иста извршити не даје пристанак за то, било што неће, било што 1 у!след извесних случајева не може. Ту у првом реду треба разлимовати пунолетне

13 ) Видети Др. Кулаш, као и под бр. 12. и ) Видети исти као под 12. и 13.