Бранич

БЕЛЕШКЕ

201

Међутим на ванредном заседању Савета Лиге народа у Женеви, г. Лавал, остајући у свему при оптужби против Немачке због једностраног отказивања војних клаузула Версаљског уговора о миру, поднео је Савету предлог резолуције, који као веома важан такође у целини објављујемо и он гласи: „Савет, „сматрајући ,1) да је тачно поштовање свих уговорених обавеза основно правило међународног живота и првокласни услов за одржавање мира; ,2) да је главни принцип међународног права да се ниједна сила не може ослободити обавеза из једнога уговора нити да може изменити његове одредбе друкчије него у споразуму са другим уговарачким странама; „3) да је декретовање војног закона од 16. марта 1935. године од стране немачке владе у супротности са овим принципима; ,4) да се оваквом једностраном акцијом не може створити никакво право; ,5) да се ова једнострана акција, уносећи нови елеменат нереда у међународну ситуацију. неминовно претставља као нова претња против европске безбедности; „сматрајући с друге стране. ,6) да су британска и француска влада, са пристанком италијанске владе, обавестиле још од 3. фебруара 1935. немачку владу о једном програму општег споразума, који би се закључио слободним преговорима, у циљу организовања безбедности у Европи и да се приступи општем ограничењу наоружања под режимом равноправнооти обезбеђујући у исто време активну сарадњу Немачке у Друштву нерода. „7) да је једнострана горепоменута акција Немачке не само несагласна са овим планом, већ да је она наступила онда, када су преговори стварно били у току; I „изјављује, да је Немачка пропустила своју дужност која се намеће сваком члану међународне заједнице да поштује обавезе које су закључене и осуђује свако једнострано одрицање међулародних обавеза; II „позива владе које су узеле иницијативу за програм од 3. фебруара 1935. или оне које су му приступиле, да наставе преговоре које су отпочеле, и, нарочито, да припреме захључење, у оквиру Пакта друштва на-

рода, споразума, који би, водећи рачуна о обавезама из пакта, који би били неопходни да се постигне циљ назначен у том програму да би се обезбедило одржање мира; III „сматрајући да једнострано одрицање међународних обавеза може да доведе у опасност и опстанак самог Друштва народа, установе намењене чувању и одржавању мира и организовању безбедности, Савет решава „да такво одрицање, не наносећи повреде примени одредаба већ предвиђених у међународним споразумима, кад је реч о обавезама које интересују безбедност народа и одржавање мира у Европи, мора да изазове све потребне мере од стране чланова Друштва народа, а у оквиру пакта; „налаже једном одбору састављеном од... да у том циљу предложи одредбе које ће учинити ефикаснијим Пакт друштва народа у организовању опште безбедности и да прецизира нарочито економске и финансиске мере, које би се могле приметити у случају кад у будуће једна држава, члан или не Друштва народа, доведе у опасност мир одричући се једнострано свих међународних обавеза". После дуге дускусије по предлогу ове резолуције, уз пуну сагласност преставника Енглеске, Италије, Русије, Мале Антанте и Балканског споразума, предложена резолуција најзад је једногласно примљена у саветском заседању од 17. априла. Дански делегат као претставник своје земље и других Скандинавских држава једини је се уздржао од гласања, пошто извесне његове сугестије, у погледу интерпретације предложене резолуције, нису примљене. Како резолуција предвиђа одбор за појачање колективне безбедности, то су истога дана изабрани преставници тринаест држава у тај одбор и то: Енглеске, Канаде, Чила, Италије, Француске, Мађарске, Пољске, Холзндије, Португалије, Турске, Совјетске Русије и Југославије. Овај одбор предложиће Лиги народа мере које ће учинити ефикаснијом организацију колективне безбедности, као и тачно одредити привредне и финансиске мере које ће се моћи приметити у случају да у будуће једна држава, без обзира да ли је или није члан Друштва народа, доведе у опасност мир отказу-