Бранич

146

.БРАНИЧ'

нови брак", јер ова одлука важи само за „покрштено праваславн.о лице". Нови брак тога покрштеног лица не би морао да буде са лицем православне вере. Може да закључи и мешовити брак. Са државно правног гледишпа!, обзиром да је неколико! вера закоиом признато а њихови црквени бракови правоваљаним акто)м, — у оваквим случајевима поновног ступања у нови брак имали би )у ствари два брака једног лица т.ј. две жене једвог мушкарца или два мужа једне жене — бигамију и полианшрију •— покрштеног лица. Остављени нехришћански брачни друг био би са гледишта своје цркве правнО' у браку а фактично ван брака, ако је такав брак по прописима те вере неразведив или неуништив. По алову овог § 125 и § 4 Прав. у случају да православпи бранни друг хоће да живи и даље у таквој нехришћан:ској брачној заједници, неправославни брачни друг неће имати права тражити развод брака код прав. прквеног суда ни у ком случају па чак ни у случају да православни брачни друг сво Ј ојм кривицом створи друге бракоразводне узроке из §§ 88—106 Прав. ДаКле ни овим путем такав брачни друг неће се моћи отрести једне брачне. заједнице која правно пос.тО'ји а њега фактички оставила ван) брака. Такав брачни друг мора с:а државно правног пледишта ући у конкубинат а евентјуалнО' рађати још и ванбрач1ну децу. Брачни Правилник позкаје две вр-сте „растура" (правилно употребљен израз г. Перића) нравноваљано конституисаног брака. Једна је уништај а друга је развод брама), под тачно материјално прописаним условима. Међутим 1 § 125 од. II. Прав. за раетур нехришћанског брака дао! је овлашћење црквеном суду да овај брак може „раскинути". Како услови из § 125 ниау предвиђени као услови за уништај или развод православног брака, значи да се овакав један брак подводи под једну трећу врсту растура у Правилнику означену Под општим именом „разрешење брака склопљеног ван православне цркве". Под овај растур брака спада. и „коначан развод брака" правоалавног лица и нехришћанина друге вероисповести са условима из § 124 Правилника. Када смо већ код овог питања промене; вере за време трајања брака, да узгред наведемо! како је оно расправљено, по одредбама закона који важи за грађански брак на територији Апелационог Суда у Новом Саду. По § 80 тач. а. Закона о брачном праву — Угарски Зак. чл. XXXI. 1894. •— на молбу једрог од брачних др|угова, може грађ. суд разрешити брак ако други бранни друг „својим намерним понашањам тешко! повреди супрушке дужно!с:ти, осим случајева у §§ 76—78" — Касац. суд у Н. Саду под Г. 7/1921. (коментар Општег прив. права у Војводини — Др. Н. Никетић — Др. Г. Богданфи стр. 312) овај пропис проту|мач;ио: „То, што( је једна брачна страна после сшапања брака променула своје верско убеђење, не може се субсенирати ни под коју тачку § 80". — Дакле, промена вере иема |утица(ја еа грађански брак. Природна последица разлога за увођење обавезног грађ. брама у коме је извршена потпуна верска слобода супружника.II.) У наслову постављена теза, са гледишта Србијанског грађапског законика не стоји исто!, као и са гледишта Брачног