Бранич

МОЖЕ ЛИ СУПРУГ КОЈИ ЈЕ НАПУСТИО ХРИШЋАНСКУ ВЕРУ и т. д. 147

Правилника. Мислимо да се гледиште проф. г. Перића много више приближава и слову и духгу1 грађанамог законика, но гледиште г. др. Аранђеловића. Али, како је и проф. г. др. Аранђеловић о овом истом питању дао аргументоване разлоге за своје супротно гледиште, односно нојих се до данае г. Перић нмје изјаснио, бранећи своју раније постављену тезу, —то емо се по овом питању обратили лично! г. проф. Перићу с молбом, да нам нашадно изложи своје гледиште обзиром јнв напред наведени члаиак г. др. Аранђеловића. ^ Проф. г. Перић вам је изможио' своје гледиште у следећем: Ја сам прочитао чланак Г. Аранђеловића, у Бр. од Јануара ове год. „Прав1оеуђа", са великим интерееовањем и коришћу као, у осталом, и друге радове Г. Аранђеловића. Г. Аранђеловић је ту изнео неколико важних момената у опште из Права а епециално из Права Брачнога на којима се вреди задржати. Ја ћу то и учинити, у ово^ме своме разговору еа Вама, не зато да бих Г. Аранђеловића придобио! за своје мишљење — далеко је од мене таква претанзија (да не кажем претенциознос!т!) према једном тако исташутом правном стручњаку као што је Г. Аранђеловић. Већ налазим да, можда, то неће бити беекорисно по саму с јвар а и зато да би Г. Аранђеловић имао у виду и моја скромна разматрања, ако би се евентуално, у овој или оној прилици, хтео понова осврнути на исто питање. 1°. Најпре, што ее тиче примедбе Г. Аранђеловића да, ак ( о би, е обзиромна §§ 69. и), 79. и 93. А) 8. Грађ. Зак., било нелогично да брак где би један супруг о,ставио Хришћанску Веру оетане и даље а зато шпо невини супруг не би тражио развод брака, исто би тако билО| нелогично да се може хиротониеати ожењено лице када Црква забрањује ступање у брак свештеницима, та примедба :не предсјтавља овде, изгледа ми, један довољно адекватан пример. Јер, шта је противно црквеном (па, дакле, код нас и државном) 1118 со§-епз-у то! није чињеница да Се један свештеник налази уопште у браку •—■ као што је П |0)знато, ожењено лице може, у ГЈравославној Цркви, ступити у чин мИрекога свештеника! 1 ) (проТИВ1НО ономе шт'01 поетоји у Цркви Католичкој) — него чињеница да свештеник као так ав^ ступи у брак, као) т 1 ак а в стане, у својству младожење, пред олтар (в. овде и § 63. Аустр. Грађ. Зак. и § 25. XXXI. Угар. Зак. Члан(ка од год. 1894.—1895.). Отуда, нема никакве нелогичности, мислим, у томе што ожењено лице може поетати овештеник, и ако се свештенику не дозвољава венЈ ) В. Др. Никодим Милаш, Православно Црквено Право. Измене и Допуне •превео и додатак написао Др. Радован Н. Казимировић, професор. За штампу припремио Риста Кисић. Треће издање на српском језику, Београд, 1926. год., стр. 633. и 634. У својој књижици: Лично Брачно Право (стр. 34.) казали смо даниконе може да постане свештеник, ако није ожењен. Овом приликом то исправљамо у толико да није забрањено ни у Православној Цркви бииг и мирски свештеник без жене (в. Др. Н. Милаш, ор. сН. стр. 633.), аЛи, у пракси, онај који хоће да се, код нас, хиротонише склапа, по правилу, брак пре тога. И ово је сасвим разумљиво, пошто наши свештеници (реч је, разуме се, о мирском свештенству) често подижу глас против тога да свештеник може бити ожењен само тако ако је био већ у браку пре хиротоније: они би желели да се, и после хиротоније, могу бар још једном женити.