Бранич

270

.БРАНИЧ'

мену трајања државине има се узети као целина. У том случају, псшто се државина садањег држаоца заједио са претходниковом државинсм истиче према поЈављеном сопственику, није од утицаја оенов прибављања садашњег држаоца, већ претходаика. То' је и разумљиво. У ствари према појављеком власнику имамо само један одржај. У осталом, на урачунавање државине ранијег држаоца — правног претходника садањег држаоца, овлашћује нас и § 941 срп. гр. зак. Наслеђе је пуноважан основ за одржај. У овоме смислу изјаснила се и судска пракса. На то нас упућују и одредбе §§ 286 и 394 срп. гр. зак. По њима, ствари се прибављају закоиим начином. А то бива наредбом на случај смрги. Осим тога, смрћу једног лица, сва његова добра (права и обавезе, изузев личних) п р ел а з е као каслеђе на другога. Доказивање наслеђа дозвољено је и уверењем општинеког суда. Код убаштињења основ одржају у наслеђу тврди општински суд на основу исказа сведока. Сматрамо да је ово> довољно. Код одржаја, главно је утврдити несумњиву непрекидну државину за законом опредељено време. Правни оенов треба учинити вероватним. Од пресудног значаја је за стицање својине одржа.јем чињеница, да неко за дужи низ година непрекидно показује вољу да добро држи |у своје име — да се појављује као прави господар. А да је се као такав мотао понашати, зар није довољно, да га нико у томе није спречавао, а он са основом веровао да је оно његово, будући да га је наследио. У осталом, распоредна решења по заоставштини не доносе се увек. Оне су последица распре о наслеђу или ако наследник жели да отуђи наслеђено имање, па му треба доказ о наслеђу. У том случају, јасно 1 је, да ако се заснива право својине на наслеђу а доказ о> својини имања (тапија) гласи на оставиоца, мора такав преносилац поднети пуноважан доказ о наслеђу. Ако је одржају основ наелеђе онда сматрамо, да .је таква државина законита, без обзира да ли је заиста наслеђено добро било својина оставиочева. У самом том акту наелеђа, даље, да држалац ужива спорно* имање као наслеђе — посто.ји законоки основ државине, будући, да је наслеђе уопште несумљив основ за прибављање својине, како смо малочас навели. 3 ) Законски основ је свако законом дозвољено прибављање, без обзира да ли је сам правни посао ваљан.") Куповина је правни оенов за државину. Без утицаја је, што је продаја извршена од несоттственика или неепособног лица за закључење правних послова. Од значаја је, да је држалац могао, објективно узевши, бити у уверењу, да добро држи правично. То се његово уверење сваким даном појачавало, будући да га за дуги низ година вико није узнемиравао, тако, да по навршетку двадесет четири године — он стиче и право' да тражи да му се на основу одржа.ја призна својина на одржаном објекту.

') Види о томе расправу г. М. Јовановића, Државина стр. 115. *) Тако Андра Ђорђевић, Систем приватног права. Пос. део књ. II св. I стр. 42.