Бранич

УЛОГА ЗАСТАРЕЛОСТИ КОД ПРИБАВЉАЊА И ГУБИТКА ПРАВА итд. 271

в — Државина треба да је чиста од сваког лукавства и преваре. Државина заснована на сили, лукавству или превари не може одвести својини без обзира на време трајања. П01 правилу, законски основ државине искључује силу или превару као начине којима се може доћи до државине ствари. Те према томе, ако се докаже правни основ државине, онда је тиме утврђено и непссто јање наведеног услова. Међутим, често треба двојити закоиски основ од силе која је употребљена да се до државиие д 1 ђе. Узмимо, да је држалац куповином добио добро на уживање. Основ његовог прибављања је куповина којој је следовала и предаја добра. Али, не мора свакој куповини следовати и предаја. Узмимо, да купац не добије државииу ствари од продавца, ма да је по уговору она била условљена. Купац за добијање купљеног добра употреби силу. Шта онда имамо? Ова државина има за основ куповину, али је манљива, јер је дошла у руке држаоца силом, коју је држалац употребио, верујући да је ка њу имао право. Овакав држалац не може се позвати на пуноважан одржај, јер сн треба и да није вициозан. По.јављени власник добра или претендевт на иото са успехом ће истаћи држаоцу приговор о манљивости његове државине, односно одржаја на основу кога жели да му се призна право својине. г — Најзад, за одржај потребна је д у г о г о д и ш њ а -и. епрекидна државииа спсрносг објекта. Наш законодавац тражи двадесет и четири године. Ако' су у питању државна, општивска или прквена добра, оада је потребна дужа државиаа или ако је противник, господар спорног предмета ван своје отаџбине а без своје кривице онда се то проведево време ван: земље удваја. Државина треба да је непрекидна. Њу треба да докаже држалац. Да закључимо<, одржајем се може стећи својина под условом да је државина трајала непрекидно за време од двадесет и четири годиве, да је законска и савесна. Као што видимо, држалац који захтева да му се призна право< својине ва извесном добру, мора да докаже како дугогодишњу државину, тако и законски основ и савесност. IV — Друкчија је ситуација за држаоца ако је стављев у положај туженога у спору. Онда се у правом смислу речи примењује застарелост. V таквом случају, тужилац треба да докаже, прво, своје несумњиво право својине на спорном предмету. На пример, тапијом. Али то' није довољно. Ако му тужени — држалац спорвог имања истакне приговор о застарелости, онда се то мора узети у оцеву. И ако тужени докаже, да спорни објекат држи нерекидјво двадесет четири године, онда је и поред тужиочеве тапије јачи у праву •својине ва спорном имању од овога. Ово долази отуда, што се на тужисца примењу.ју законске одредбе по којима се застарелошћу губи право својине ако се оио за двадесет и четири године не употреби или за толико времена противу туђег присвајања ништа не чини (§ 980а срп. гр. зак.). Тужени у овом случају није дужан да доказује савесност државине. Она се претпоставља (§ 223 срп. гр. зак.). Ово би биО' најделикатнији случај за држаоца. Иначе,