Бранич

БЕЛЕШКЕ

397'

женом судиском испиту, и да се изврши ревизија ранга свију судија по овоме принципу; „4) да се судије судова првога степена постављају са VI групом и напредују до III групе 1. степена; судије постављене са VII групом да се сматрају постављеним са VI групом; „5) да Министар иравде у потпуности остави претседницима апелационих судова примену чл. 18. Судског пословника, који говори о радном времену у судовима; ,6) да се регулише положај судског особља — дипломираних правника и да се женским судским службеницима — дипломираним правницима са положеним судиским испитом — законским путем омогући праведно напредовање; ,7) да Министарство правде што пре почне издавати: 1) Зборник закона и 2) Збирку важнијих одлука виших судова. Поред Зборника закона за поједине године, да се приступи сређивању позитивног законодавства и издавању пречишћеног Зборника закона; ,8) да се изједначи правосудна управа у целој држави и у најскоријем року оствари уређење јединственог Касационог суда; „9) да се упросте све оне одредбе новога судског законодавства, које повлаче знатне материјалне издатне из државне касе, или изазивају непотребну администрацију, или пак бескорисно успоравају судско пословање, а с обзиром на финансиске могућности државе и убрзање рада у судовима. ,10) дасеубрза рад на изједначењу судског законодавства, и да се што пре донесе посебан Закон о кривичним иступима, који би одвојио кривичне од тзв. полициских иступа; и „11) да извођење и примена новог судског законодавства налаже, да се што пре приступи изградњи судских зграда у оним местима, у којима садашње судске зграде не одговарају потребама правосуђа. ,111. На IV скупштини Удружења судија стављено је у дужност управи Удружења, да приведе у дело оснивања Потпорног фонда чланова судиског реда у целој држави. „Управа Удружења потврђује једнодушност мишљења свију чланова IV годишње скупштине: да је једна од најпрешнијих потреба материјално обезбеђење чланова судиског реда и путем Потпорног фонда. Овај Потпорни фонд могуће је ство« рити само Законом или Уредбом са законском снагом.

,0 уређењу Потпорног фонда у појединостима, на позив Министра правде, управа Удружења судија поднеће посебан реферат". Адвокатски ред са симпатијама прати борбу судија у заштити њихових оправданих интереса јер верује да се адвокатура можс једино правилно развијати уз дсбро судство. В. Б. Једно интересантно правно питање ив области поступка протнв млађих малолетннка, Правна установа .млађих малолетника" је новин« у нашем кривичном правосуђу, а нарочито на правном подручју предратне Краљевине Србије, те се услед тога — услед још недовољно израђене праксе, јер је нови судски кривични поступак од 1929. год., којим је установљена ова правна установа, на овом правном подручју ступио на снагу тек 1931. год. — често појављују спорна питања у погледу поступања са млађим малолетницима у вршењу кривичних дела. Одмах да напоменем, да предмет ове расправе није оцењивање саме установе »млађих малолетника" као такве, и разлога за њено постојање или непостојање, већ третирање ниже означеног питања, које је у пракси кривичног правосуђа показало спорним, те ћемо без икаквог већег увода, прећи на ствар. Појавило се, наиме, спорно питање како треба схватити пропис § 466. тач. 1. крив. суд. поступка. Да ли тако, да судија за млађе малолетнике, кад се наће пред једним кривичним делом млађег малолетника, које је оквалификовао као злочино кривично дело и по коме је одређен главни претрес, на основу тог главног претреса мора у сваком оваквом случају да наредн пресудом упућивање млађег малолетника у државни завод за васпитање, или поправљање, или може, по свом нахођењу и слободној оцени, а на основу утврђених чињеница и околности, којима је умањен степен кривичне одговорности таквог млађег малолетника, изрећи коју другу меру, предвиђену у пропису §. 28. крив. зак. укор или отпуштање на прокушавање. — И правосудна пракса и научници-коментатори кривичног судског поступка не слажу се у правном тумачењу овога законског прописа, те многе судије заступају гледиште да је судија за млађе малолетнике, у о-