Бранич

398

.БРАНИЧ'

ваквом случају, везан законом, да је пропис § 446. тач. 1 крив. суд. пост. императивног карактера, да се израз у овоме законском пропису „може" има разумети у императивном смислу и само тако, да судија у постављеном случају може искључиво изрећи само оне казне, које овај законски пропис предвиђз, без обзира на прописе материјалног закона, који питање мера безбедности за кривице млађих малолетника регулишу. — Они налазе да је законодавац, регулишући ово питање у кривичном поступку, као формалном закону, зашао у област материјалног права и да је прописом § 446. к. п. као доцнијим законом, по принципу „!ех роз^епог сЗеггода! рпоп", дерогиран пропис § 28. материјалног кривичног закона, у коме су јасно одређене и предвиђене мере безбедности за кривице извршене од млађих малолетника и јасно предвиђени случајеви, у којима се која од мера има применити. — По овоме и оваквом тумачењу и схватању поменутог зак. прописа, судија у постављеном случају може само и искључиво или млађег малолетника прогласити кравим и пресудом изрећи јгдино лредвиђену меру — упућивање у завод за поправљање или васпитање тач. 1 § 446. к. п., или га ослободити оптужбе на основу § 280. к. п. или на основу тач. 2. § 446. к. п. налазећи да није довољно зрео да схвати природу и значај свога дела и да према том схватању ради, или пресудом оптужницу одбити на основу § 276. к. с. п. По овоме схватању, у напред постављеном случају, кад је у питању злочино кривично дело млађег малолетника, који је по оптужници дожавног тужиоца изведен на усмени главни претрес судија за млађе малолетнике не може доаети другу, осим ове три цитиране одлуке, онје везан поменутим императивним законским наређењем, које има само да примени на конкретан случај. Овако мисли и мој уважени професор г. Божидар Марковић у своме делу „Уџбеник крив. судског поступка Краљевине Југославије (стр. 645). Ми међутим, сматрамо да је овако гледиште и коментар поменутог прописа §446. крив. суд. пост. погрешан и да законодавац, институцијом прописа § 446. к. п. није имао намеру да укине пропис § 28. крив. зак., као материјалног закона, нити да га измени у погледу одређнвања мера безбедности за злочина кривична дела .млађах малолетника, већје, напротив.

имао само такву намеру да судији означи поступак са таквим млађим малолетницима, да му покаже коју и какву пресуду у појединим конкретним случајевима има донети и да је зато поменуо у двема тачкама § 446. к. п. два најважнија случаја примене мера безбедности. упућујући судију да у првом случају има донети кондамнеторну, а у другом ослобађајућу пресуду. —- Да је законодавац имао само ову и овакву намеру јасно се види из чињенице, што је у пропису § 27. крив. зак. већ јасно предвиђено да се млађи малолетник неможе казнити, ако није могао да схвати природу и значај свога дела и према томе схвитању да ради, те, понављајући у тач. 2. § 446. ово исто законодавац није то поновио ради самог понављања, већ ради упута судији какву пресуду има донети на такав конкретан случај т. ј. пресуду којом млађег малолетника ослобађа од с-птужбе, пошто му то у §. 27 крив. зак. није речено. Ми, према овоме, сматрамо да судија у случајевима напред постављеним, у одређивању мера безбедности није ни уколико везан ирописом § 446. тач. 1. крив. суд. пост., већ може, по своме слободном уверењу, изрећи коју хоће од предвиђених мера безбедности предвиђених у § 28, од I. крив. зак., држећи се одредаба из одељ. 1, 3, 4, 5 и 6 овога законског прописа, а према околностима и чињеницама утврђеним у једном конкретном случају. Израз „судија може" у пропису §. 446. к. п. није императивног карак-тера, већ је тај израз Законодавац употребио у смислу навођења примера, кад судија може изрећи кондамнеторну, а кад либераторну пресуду, јер, да је законодавац хтео прописом §. 446. к. п. изменити пропис § 28. казн. зак., он би несумњиво био категоричнији у изразима и рекао да судија у таквом случају може „само" или „искључнво" изрећи... и т. д. и т. д, Ово своје гледиште заснивамо још и на познатој и освештаној подели у науци кривичног права у ширем смислу на кривично право у ужем смислу које има за предмет проучавање позитивних кривично - правних прописа материјалие природе и на кривични судски поступак, чији је предмет проучавање кривично-правних прописа процесне природе, а која подела базира на правном принципу да материјални кривично-правни прописи садрже опис дела, које држава сматра кри-