Бранич

108

„Б Р А Н И Ч*

отаџбине, да их ублажи у корист једног осећања европског со.лидаризма и патриотизма, то јест да њихову еволуцију упути у правцу тога осећања које ће опет, са своје стране, имати спасоносно (за!и1а1ге) дејство на породичне и личне егоизме, као и на привредно уређење европскога друштва, водећи и ово ка хришћанској једнакости. Систем европске федерације и њене еволуције ка једној јединственој држави (Е1а{ иш^ие) у Европи били би овде дакле и саиза и ејЈес1из, изазвали би умањење породичне и националне себичности, а ово пак умањење имало би, од своје стране, за последицу развијање и усавршавање нове организације Европе. Исти процес (ргосес!е), примењен па друде Континенте а то је већ отпочето у Америци (Северне Сједињене Државе и Бразилија, којима треба додати и панамерички покрет) — довео би до истих резултата, док се не би једнога дана, везивањем Сједињених Држава свих Континената, достигао хришћански идеал: „И биће само једно стадо", то јест достигла она јединствена светска Држава коју је Исус Христос прорекао (ргесЗИ) у наведеним речима, Држава свеопште и вечите љубави и мира. Завршујући своје излагање којим сам Вам одузео и сувише од Вашега драгоценога времена, зашта Вас молим да ме извините, ја Вас у исто време молим да ми допустите, Господине Претседниче и Господо, да Вам изразим сву своју захвалност за благонаклону пажњу којом сте пратили моје читање. Ово нарочито за случај да моје идеЈе не наиђу на Вашу меродавну потврду: Ваша интелектуална толеранција била би за мене не мања част 21 ). Са францускога превео, Радомир Љ. Живковић, докторанд права, асистенат Универзитета, Београд.

2! ) Нека ми буде дозвољено да своје присуство, у овом Храму Науке који предстаеља чувени Француски Институт (1пзШи4 (Зе Ргапсе), искористим и ради испуњења једне своје дужности, одајући смерну пошту успомени, покојних чланова Академије Моралних и Политичких Наука, 1.оц15 КепаиИ-а и ЕгпЛе 01аззоп-а, професора на правном Факултету у Паризу, учеких француских правника светскога гласа. Ја сам први пут ступио у додир са Академијом Моралних и Политичких Наука (вид. „Сошр(е КепсЈи Јез Зеапсез е* Тгауаих" Академије, 1902, стр. 780), благодарећи благонаклоној пажњи Сошз Кепаи1{-а за мој чланзк о СопсИпоп јиггсНдиг <јез Возтацис& е1 Дез Негге°оУшет еп рауз е1гап§ег (ех(гаК сЗе 1а „Кеуие сЗе Бгои Јп(егпа1Јопа1 е( с!е 1е§151а(1оп сошрагее, ВгихеИев,, 1901). А ЕгаЛе 01а550П, који је пао на пољу части Науке (као што је познато, Е. 01а550П је умро на самом правном факултету) и чији ученик сам имао срећу да будем, удостојио ме је био тиме да прикаже Академији моју расправу о Уставима Краљевине Србије од 1901 и 1903 (објављена у „Ви11е(јп с1е 1а 8ос1е(е с1е Е6§151аИоп сошрагее", Рап5 1901 —1904), која је садржавала и моје опаске о убиству Краља Александра Обреновића и његове супруге, извршенога у Београду 29 маја 1903. (вид. „Сотр(е Кеп<1и с!ез Беапсез е( Тгауаих" Академије, 1904, стр. 140). Мислим да је интересантно потсетити данас да су се обе расправе одчосиле на предмете (зије(5) од којнх је један, Босанско-Херцегозачко питање, био један од повода Великога Рата, а други је, јер догађај од 29 маја — 11 јуна, 1903 никада није био добио нп једно легално решење, имао кобнога утицаја на идеју законитости, дајући јачи подстрек паганској догми да циљ оправдава средство као и теорији успеха, која догма и теорија данас праве пустош у Европи*). Ближа прилика мога познанства са Академијом датира од 1927 год., када је њен доживотни Секретар (5есг6(аЈге регре(ие1) Г. Сћаг1еб 1*уоп—Саеп, чија духовна снага и