Бранич

ПРИМЕНА ОДЕЉКА ЧЕТВРТОГ итд. 103

Душан Јанковић, судија апелационог суда — Београд. ПРОМЕНА ОДЕЉКА ЧЕТВРТОГ У В. ОДЕЉКА ПРВОГ § 471 Т. 4а ГРАВАНСКОГ СУДСКОГ ПОСТУПКА. Мотивисан социјално-економским разлозима, српски законодавац, у циљу спречавања пауперизације села и економског одржавања земљорадника, донео је горње законске прописе. У овим прописима законодавац забрањује земљораднику, да може — пет дана земље, рачунајући дан 1.600 кв. хвати, било земља чиста, под гором, воћем или виноградом, заједно са необратим њеним плодом, као и кућу са зградама и плацем до једног дана орањапродати или ма којим начином отуђити. Од овога правила законодавац чини изузетак само за случај, да се земљорадник у нужди нађе због поплаве, пожара или неродице, или ако би му стока угинула, или би му требало новаца, да семе за усев купи и т. даље. Па и овде допушта земљораднику само задужење имања поменутог у"§ 471 т. 4а грађ. суд. поступка, и то само код јавних каса, па и ту — код задужења — не допушта му да задужи два дана земље и кућу са плацем. Из саме суштине ових законских прописа јасно се увиђз тежња законодавца да спасе од бескућништва у првом реду земљорадника, па тек онда продавца земљорадника. Према томе и купац земљорадник под истим законским условима ужива благонаклоност законодавчеву. И ако је дух ове одредбе сасвим јасан и ако је смисао њен очевидан, ипак остаје, да је непотпуна. На име законодавац нам

делатност су изнад његових година**) и који је тако мајсторски предавао мојој генерацији Римско Право на Париском Универзитету, отворио ступце Сотр1еКеп(Ји-а Академије мојој (у овом саопштењу већ поменутој) расправи: С)ие1диез рагНсиШгИез с!и ОгоИ ст1 уои&оз1а\>е; можда ту част дугујем само благонаклоности професора и учитеља према своме бившем ученику. Читањем мога саоптења „О социалном схватању у Наследном Праву „ад ШезШо" „пред Академијом дата ми је била могућност да се користим ономистином коју је Исус Христос казао: „Не пали се свећа да би се ставила под сто већ на сто, те да би осветлила целу куђу". Заиста, светлост, то јест наше идеје, нису само наше лично добро него, такође, и на првом месту, добро наших ближњих, добро друштва коме треба да служе. Стога тек својим ширењем идеје постају и претстављају вредност. И што је свећњак који даје светлост то јест идеја уздигнутија (долази са веће висине) то је и распрострањеност идеје обимнија па, према томе, и корист коју друштво има отуда. Из истога овога разлога људи желе да добију власт; сувереност Државе је највиши сто на који се свећњак, то јест политичка светлост може ставити. Изложити своје идеје пред Академијом то значи, дакле, ширити их са врха највише муховне антене која постоји. И не само да је та антена највиша већ је она и најшира (1а р1из Јагде), у том смислудаје Академија вољна да допусти излагање свих идеја, свих мишљења, чак и оних која би по њеном нахођењу била погрешна, као што то може бити случај са мојим скромним схватањима. И то је одиста једна благодет, у ово време духовнога насиља ( ујо1епсе зртћдеНе) и нетрпељивости, да на свету постоји једна таква антена, антена која је, уосталом, антена саме Франциске, те вечите чуварке слободе мисли без које би сваки напредак био немогућан. *) Г. Перић је напнсао ово за Француску Академију септембра 1934. (у Паризу) а 9 октобра ксте године убијени су у Марсељу Југословенски Краљ Александар и Француски министар спољашњих послова, г. Луј Барту. **) Г. Сћ. {.уоп-Сагп је умро годину дана после седнице Академије Моралних и Политичких паука у којој је г, Перић прочитао своје саопштење и којој је присуствовао и г. Сћ. 1уоп-Саеи: 20 септембра 1935 год., у Паризу, у 92»ој години.