Бранич

108

.Б Р А Н И 4=

тује, кад се креће улицом или вози трамвајем или аутомобилом, ако хоће нешто да напише, објави или на други начин искаже своје мишљење, кад се удружује било у каквом циљу: политичком, социјалном, привредном, културном, хуманом, верском. И како који дан, њена активност и њено мешање у наш живот све је шире и дубље. Врло је интересантно, према томе, запитати се: који су то извори, из којих она црпе та права и где она налази правну подршку, овлашћење или наређење, за своју функцију; у којој је мери она тим овлашћењима ограничена и каква је њена соиствена улога у стварању тих наших многобројних обавеза, на чију нас послушност она натерује психолошким или, по иотреби, и физичким притиском? * * * За управну власт се каже, да је она везана законом. То је до крајњих граница кондензована и упрошћена дефиниција њеног правног положаја у организацији правне државе. То значи, да се њена функција састоји у томе, да конкретно оствари онај правни режим, оне правне ситуације, које су апстрактно и објективно регулисане законом. По томе би изгледало, — овако на први поглед — да улога управне власти није баш тако значајна, како нам се малочас морало учинити, да је њена функција скоро техничка. Цео напор у организацији правног поретка, у вези са надлежношћу управне власти, свео би се на то, да се пронађе и обезбеди начин тога пословања и контроле, да уиравна власт не ирекорачи тај оквир закона. А то се може постићи, као што се делимично и постиже, организацијом судске контроле над радом управних органа, коју код нас, као што је познато, врше управни судови и Државни савет. Међутим, ствар се практично тако не догађа. Нити је закон једини ретулатор свих права и обавеза, нити је управна власт у таквој мери, скоро тотално, везана законом, нити је такво потпуно везивање управне власти могућно. На против, она има значајну слободу акције, коју јој поверава сам закон, а поред закона постоји читав низ других правних аката и чињеница, у којима управна власт налази упориште за своју акцију. Ја ћу, према томе, покушати да обележим, прелазећи редом најглавније облике правних извора, којима се управна власт служи у обављању своје функције, њен однос према њима, њен утицај и њено учешће у стварању права, било путем примене правних норама, било путем конституисања правних ситуација на основу оних овлашћења, која су јој дата. * * * Нема сумње, да је управна власт, у првом реду позвана, да иримени закон. За известан део у овој правној области закон остаје и једини извор права. То ће бити у оном делу административног права, који је потпуно и јасно законом регулисан на такав начин, да се не само не захтева доношење других аката