Бранич

ПРАВО НА ТУЖБУ итл.

219

називамо правом на тужбу у формалном или техничком смислу, коју ћемо разлику доцније примерима ближе објаснити. Значај парничне легитимације. — Према дефиницији коју смо горе укратко изложили, значај парничне легитимације долази стварно до изражаја у два различита правца: у материјално-правном и процесио-правном. У материјално-правном погледу тај се значај састоји нарочито у томе: што постоје извесна приватна права, која су везана за личност њихових непосредних. правних субјеката, тако да само тим правним субјектима припада право на њихово остварење и заштиту судским путем. Другим речима, из извесних правних аката и чињеница настају и ничу одређена права и правна овлашћења само у корист индивидуално одређених лица, као њихових искључивих титулара, И због тога су та лица једино и овлашћена, да могу предузимати правну акцију, т. ј. да могу подизати тужбу за заштиту речених права, и у томе циљу појављивати се пред судом као париичне странке. Ту пре свега спадају сва лична или статусна правз (породичнл, наследна и др.), као и сва непреносива и неотуђива права уопште, па и када су иначе, т.ј. по својој садржини и функцији, имовинске природе (на пр. личне службености). Таква права и овлашћења постоје и у нашем позитквном законодавству и тичу се посебних правних установа и односа. Што се пак тиче значаја парничне легитимације у процесно-правном погледу, тај се значај састоји углавном у томе: што се само између активно и пасивно легитимисаних лица један спор може коначно и пуноважно расправити. — . Ми ћемо прво овде навести неколико изразитијих примера, да бисмо помоћу њих могли показати смисаои значај парничне легитимације са гледишта материјалног гезр. грађанског права, као и извесну, бар делимичну, истоветност или подударност те установе са познатом установом права на тужбу. Затим ћемо такође изложити и извесне примере, који се више тич/ страначке способности, у једном или другом облику, с обзиром и иа значај парничне легитимације у области проиеснсг права. I 1. Право на тужбу односно араво активнг легитимације у саоровима о аризнавању или осаоравању законитости рођења деие. — Овде је на првом месту реч о деци чији се презумптивни родитељи налазе у законитом браку, али су рођења у року од 180 дана од дана закључења брака гезр. венчања, рачунајући и тај дан, односно после 300 дана од развода или уопште коначног престанка једнога пуноважног брака (§ 113 грађ. зак.). За ту децу, у овоме погледу, важи пропис § 128 грађ. зак.,. по коме се она сматрају за ванбрачну, мада су рођена „од магере венчане у браку..." Од тога се изузима само случај, ако је дотично дете ,,недоношче, или је од оца за своје признато, или отац за 3 месеца дана судски одрекао се њега није". По једноме схватању, право на тужбу одн. право активне легитимације у таквоме случају припада само презумптивном оцу. Тужба се пак мора подићи у року од 3 месеца од дана сазнања да је дете ро-