Бранич

СУДСКА ПРАКСА

331

Према томе у радњи тужилачке банке што је ову и овакву меницу упохребила могло би стајати кривично дело из § 214. од. II. у в. § 215. т. 4. кр. зак. а утврђивање и пресуђење истог било би од одлучног утииаја на одлуку о правном спору". По рекурсу тужилачке стране, Апелациони суд у Скопљу закључком од 16. децмбра 1937. године Пл. 824. укинуо је закључак Окружног суда са разлога: „Рекурсни навод да су поднети приговори тужене стране под По. 76/35-3. од 24. октобра 1935. год. против осудског решења Окружног суда у Врању од 15. септембра 1934. год. бр. 3126/33. неблаговремени неоснован је, пошто је у конкретном случају рок за подношење приговора био 15 даиа по § 643. грпп. а не по § 651. грпп. јер спорна меница није поднета у оригиналу по старом грађ. суд. пост. приликом тражења предметног осудног решења да би имао да се примени рок из § 651. грпп. када сам суд испитује истинитост менице што овде не стоји, имајући у виду да суд није био у могућности да испитује да ли постоји сумња у исгинитост менице или не са напред изнетих разлога, односно да ли има све законске услозе ваљаности или не предметна меница, која је поднета уз акт тражења осудног решења у овереном препису. Рекурсни навод да није ни било места прекиду поступка, јер је тужена наводно оспорила потпис на утуженој меници а то није сумња о постојању каквог кривичног дела, уважен је пошто, по нахођењу Апелационог суда, нема места прекиду поступка јер је првостепени суд средствима из грађ. парн. пост. вештачењем могао да утврди у грађ. поступку одлучне чињенице, од којих зависи обавеза тужиље § 255. грпп.". По рекурсу тужилачке стране, Касациони суд у Београд.у закључком од 20. децембра 1938. године, Рек. 452. одбацио је рекурс као недопуштен. са разлога: „Против закључка Апелационог суда у Скопљу као рекурсног од 16. децембра 1937. год. Пл. 824/37. којим^ је укинут закључак првостепеног суда о прекиду парнице и предмет враћен првостепеном суду на даљи поступак по правној ствари изјавио је рекурс пуномоћник тужилачке стране. Међутим по § 256. од. II. грпп. наредбе издане по §§ 251. до 255 грпп. могу се побијати правним леком у толико у колико се њиме наређује прекид поступка. Упуштајући се у оцену питања умесности изјављеног рекурса пуномоћника тужилачке стране с обзиром на цитирани законски пропис, Касациони суд налази да у конкретном случају нема места ревизионом рекурсу, пошто је закључком Апелационог суда Пл. 824/37. предлог о прекиду поступка одбијен одн. Апелациони суд нашао је да нема места прекиду поступка". Јован Д. Смиљанак РевизиЈско писмено кад не садржи ревизијске разлоге, одбацује Касациони суд а не првостепени парнични суд. Против пресуде Окружног суда у Ужицу као призивног суда од 9. новембра 1937. год. Пл. 259/37., уложила је ревизију тужилачка странка преко свога заступника, али ревизија није имала разлоге у смислу § 600. тач. 2. грпп. Срески суд у Б. Башти као парнични суд првога степена доставио је акта овога спора заједно са ревизијом преко призивног суда Касационом суду на расматрање и решење. Међутим Касациони суд својим закључком од 28. маја 1938. год. Рев. бр. 596/38. одлучио је: „Враћају се акта ове правне ствари првом суду, с тим да оцени допустивост ревизије". Образложење овога закључка је следеће: „Поводом ревизије тужиоца В., Касациони суд је нашао да је потребно у смислу §§ 601. и 602. грпп., да први суд оцени допустивост ревизије тужиочеве, па је стога и одлучио као у диспозитиву". Срески суд у Бајиној Башти као парнични првостепени суд према наведеном закључку Касационог суда — својим закључком од 25. августа 1938. год. П. 323/36. одлучио је: