Бранич

слободном уверењу доноси одлуку саобразно материјалној истини. Основна је претпоставка да је побијана одлука правилна, на материјалној истини заснована и законита. Ту дакле са преклузијом није у опреци принцип материјалне истине, као што је случај код пресуде због пропуштања. Осим тога последица пропуштања рока за подношење правног лека аутоматски по самом закону наступа, док последица пропуштања рока за одговор на одговор на тужбу наступа само по предлогу тужиоца и ако такав предлог буде поднет, па и та битна разлика има утицаја на питање преклузије рока. Стога са гледишта основних начела нема оправдања теза, да и у сдучају када је туженик одговорио на тужбу после рока, али пре но што тужилац поднесе предлог за доношење пресуде због пропуштања, може да се донесе пресуда због пропуштања. То би било и сувише противно основном смислу закона. II Да расмотримо законске нрописе који нормирају овај случај. По § 494 грпп. „ако туженик не преда на време одговор на тужбу, може тужилац предложити, да се донесе пресуда о главној ствари због пропуштања према прописима § 492 грпп...". Јасно је дакле да је право тужиочево да одлучи дали ће предложити да се таква пресуда донесе или не и да је доношење пресуде зависно од предлога тужиочевог, па самим тим и од момента када он тај предлог стави. Ако тужилац такав предлог не стави, не може се донети ни пресуда због пропуштања. Према томе за наступање штетне последице пропуштања у овом случају неопходно је потребан предлог тужиочев као овлашћене странке. Ни у § 494 ни у коме другом није предвиђено изрично, шта ће бити ако туженик не поднесе одговор на тужбу, а тужилац и поред тога не стави предлог за доношење пресуде. Изгледа да би онда поступак морао мировати, јер нема законске могућности да се одреди рочиште за спорну расправу, пошто по § 339 грпп. тек кад је на време поднет одговор на тужбу одредиће се рочиште. Поставља се питање специјалног случаја: ако туженик после одређеног рока поднесе одговор на тужбу, дали то има и какво дејство? Ту се морају разликовати два случаја: прво дали је тужилац пре подношења одговора на тужбу, а пошто је рок већ протекао, предложио да се донесе пресуда због пропуштања, или тужилац такав предлог није ставио у опште, односно није ставио пре но што је ипак ноднет одговор на тужбу. У првом случају несумњиво је, да одговор на тужбу поднет после рока за подношсње истога и после већ стављеног предлога тужиочевог за доношење пресуде због пропуштања нема никакве важности и донеће се пресуда због пропуштања. Међутим у другоме случају, тј. ако тужилац није предложио доношење пресуде због пропуштања, а туженик накнадно поднесе одговор на тужбу пре но што тужилац предложи доношење пресуде, мишљења смо да је одговор на тужбу поднет на време као да је поднет у одређеном року за подношење одговора на тужбу. На име § 209 грпп. предвиђа да последице пропуштања рокова и рочишга наступају саме по себи у колико по законским про-