Бранич

50

„Б Р А Н И Ч"

писима њихово наступање не зависи од предлога којим се тражи, да се остваре штетне последице иропуштања. То значи да по свом пропису у оним случајевима, где је прописано да за наступање последице треба поднети предлог, без поднетог предлога, кема ни штетне последице пропуштања. Следствено томе у истом §-у у ставу 2 прописано је: да (у последњем случају тј. кад је наступање шгетне последице пропуштања зависно од предлога овлашћене странке) може пропуштена парнична радња, ако је за њу био одређен рок, да се предузме накнадно све до дана којега је суду ставл»ен такав предлог (тј. за примену штетне последице пропуштања). Из овога следи очевидно: пошго је по § 494 грпп. за доношење пресуде због пропуштања потребан предлог тужиоца, дакле штетна последица пропуштања иаступа тек када тужилац поднесе предлог за доношење пресуде због пропуштања, све док такав предлог не буде поднет, може туженик и ако је био одређен рок за одговор на тужбу, ипак накнадно и после тога рока поднети одговор без наступања икакве штетне последице пропуштања све дотле, док тужилац не би поднео предлог за доношење пресуде због пропуштања. Ако би дакле туженик поднео одговор на тужбу макар и после рока, али пре но шго тужилац стави предлог за доношење пресуде, онда би такав одговор био поднет после рока али ипак по § 209 став 2 грпп. „на време" и штетна последица пропуштања не може наступити. У потврду овога становишта иду и прописи о повраћају у пређашње стање. Институција повраћаја у пређашње стање служи отклањању штетних последица пропуштања рокова или рочишта. Нормално и логично би дакле било, да туженик, који није поднео одговор на тужбу у одређеном року, затражи повраћај у пређашње стање и тим начином отклони штетну последицу пропуштања, те и после протеклог рока за одговор на тужбу, без штетних последица пропуштања исти поднесе. Међутим да би туженик у таквом случају могао успети са повраћајем потребно је поред општих услова за повраћај у погледу спречености неотклоњивом сметњом, још и то: да је проузроковано пропуштање имало за странку ту штетну последицу, што је искључена из те парничне радње (§ 210 грпп.). Значи ако то пропуштање није имало ту штетну последицу, не може тражити повраћај у пређашње стање. Према томе, ако штетна последица пропуштања није још наступила, а то у овом случају значи: ако тужилац није предложио доношење пресуде због пропуштања, онда нема једног битног услова за повраћај у пређашње стање, што значи да би туженик повраћај могао добити само ако је пропустио рок за подношење одговора на тужбу и ако је тужилац поднео предлог за доношење пресуде, а не би могао успети са повраћајем, ако је додуше пропустио рок за подношење одговора на тужбу, али тужилац није гражио доношење пресуде. Но још јасније § 211 грпп. указује на то, да у случају када је туженик пропустио да у одређеном року одговори на тужбу, а тужилац није ставио предлог за доношење пресуде због пропуштања, туженик може све до подношења таквог предлога од