Братство
____ целу серију икона и фресака, али се није "могла да докаже њихова оригиналност. ______ _ — Фреске владимирске Успенске Цркве, о којима је реч, сачињавају у главном поједине сцене из ошширне комповиције Страшног Суда, којом су се заносили стари сликари. Наг _рочит интерес представљају сцене алегоријског карактера као н. пр. земља и море, који избацују своје мртваце. И море и земља представљани су овде у виду жена. двери, тице и гроб у рукама »аемље«, рибе и лађе у рукама »мора« допуњавају и објашњавају ову наивну алторију. Техника сликања, која је ипак очувала византиски ка_ рактер, равликује се од прошле епохе великом верношћу цр" тежа. Византиска непомичност позе мења, се покушајима да се представи покрет као ни. пр. у фрески ангела са пророком Данилом. Најпосле у наивном сликању покрета ових фигура, има, још много условног, но већ се осећа нека »скулштурност«, заобљеност форме и строгост секулштурног длета.
У области иконописа ХУМ. века јавља се продужење _" ХТУ. века. Влада, новгородска школа са свима њезиним недостатцима, који шичезавају само под рукама сликара као што су Рубљов и Дионисиј. : - ; У. Тројице-Сергијевској лаври чува се икона св. Тројице, која се приписује кичици Рубљова — један од највнац-= нијих споменика руског сликарства ХУ. века. На жалост оба је икона покривена по руском обичају драгоценом ризом 1 за то се не може видети. Судећи по ликовима и фотографским снимцима главна је вредност ове иконе не у савршен“ ству њевине спољне уметничке форме, него у оној нашвној и дубокој вери, која је управљала духом инока — уметника и која се и нехотице зашечатила у његовом делу. У овој икони јасно се тримећу је несумњиво сродство руског иконопиоца са уметношћу раних талијанских сликара — монаха, који бу знали тајну, како-се уноси религиозно одушевљење у несавршене форме својих дела. - |
Тим новим »живошисним« духом проникнути су и соли“ карски радови иконошисца Дионисија, који је живео у дру“ тој половини ХУ. и почетком ХУЈ. века. У бољем споменику Дионисијеве вештине, недавно откритим фрескама Терапонтова, манастира новгородске губерније, може -се приметити и теже ња грацији фигура и лепоти линија. – пЕ
Нарочито, може се кавати, специалан интерес шредета-
вља новгородска икона 1487. године, на којој је непознати
сликар представио Шовгорођане, где се моле. | Слике религиозног садржаја већим делом Богородице (Мадоне), на којима су шредстављени портрети богомољаца,
представљале су “на западу доста _ распрострањену шојаву |
Богати Хришћанин, који поклања ма којој цркви слику Ма-
Х