Братство

О хриштпанском васпитању деце. Питање, које смо узели за наш чланак је, без, сумње,

једно од најважнијих и најнужнијих и то не само у данашње доба. Од времена древне прошлости много се товорило и много пажње обраћало правил-ом васпитању како у незнабожачком свету, тако јап шише у хришћанском. Још Патагора је тврдио, да зли људи постоје само услед рђавог васпитања; човек само васпитањем постаје најбољим од свих створова — тако је учио - Платон: а велики учитељ хришћанског живота, Ов: Јован длат. рекао је, да »кад би деца. добила добро вајститање — не би били потребни ни закони, ни судови, ни суднице, ни казне. · Џелата. има само због тога, што нема. моралности«. Нико неће "порипати, да је млади нараштај — будућност пелога народа, срећа. домовине, залог- доброга породичнога и друштвенога жи"вота. Зато и гсвори песник (Змај Јован Јовановић: »Дижимо школе«), обраћајући се старијем покољењу:

»Посејте њиву будућих дана,

Радите на њој са свију страна,

Не жал" те труда, — сећајте с“ По

Ил нисте синци српскога. рода...

Дакле своју пажњу треба да оепатљаг на то, да би спремили добру њиву бу дућих дана, Т, ј. дај би од детета начинити убеђенога сина. Православне Цркве, вернога поданика, свога, Краља, поузданог пријатеља, скромног и васпитаног младића, часног и способног грађанина и спрпљивог хришћанина, У темељ такога, васпитања треба да, је стављена. љубав према Богу, побожан одношај према установама, Цркве, преданости своме Влалару, несебична, љубав према. отаџбини и свест о породичним и друштвеним дужностима. Према томе васпитати — не "значи само то, да се у детету шробуде: урођене му способности и далим се произвољно да овај или онај правац, нето значи то. — да васпитаника. доведемо до тора, да он сам може да схвати свој привремени и вечни позив. "Кајо члан грађанског друштва, он је дужан да (се опрема за, јавни. рад, на који та Бог по"вива. а пошто је предодређен (и ва небесни живот треба и да

сазри до дата жегве и да донесе неувеле плодове. Због тота је Бог дао свакоме свој таленат; »свакоме према снази његовој«, "да би једном могао затражити и рачуна о томе, како је тај таг лант употребљен. (Мто. 25, 15), јер »што посеје човек, то ће а пожнети.« (ал УП. 7.) Битносе хришћанског живета је у

сталном општењу с Господом помоћу благодати (Ов. Духа, али "за, знак правот живота у Христу још не можемо сматрали окол-

ност, ако се неко само навива хришћатином, и ако само номи"нално припада Христовој Дркви. Може неко да се рачуна, међу хришћане, а према свом животу да не будете,« Неће сваки ући У Марство. и Ми А »Гастоде. Посподе« (Мат. 7, 21) и