Братство

___55

ни јачег, ни здравијег ни кориснијег за живот, него ли каква епа успомена а особито, ако смо је понели још од детињства, из родитељске куће. Вама се много говори о вашем васпитању, га, гле, како и једна оваква дивна и света, успомена, сачувана, од детињства, може да буде најбоље васпитање, и јесте то. _ Кад би се накушило много таквих успомена, за живот, био би "човек спасен за цео живот. И ако би се штавише само једна добра успомена. сачувала у нама, у нашем срцу, моћи ће нам и. то послужити макар кад на спасење... И ако би ми постали у будућности зли, од чега нек нас Бог сачува, то кад се сетимо "тога, како смо сахрањивали Иљушу, како смо га волели у по"сљедње дане и како смо, ево, сада, говорили тако пријатељски и тако заједнички код свог камена. тада се и најљутији ивмеђу нас и најподрутлљивији, ако постанемо такви, ипак неће усудити у себи, да се наруга томе, како је био добар и благ у овај садашњи тренутак! Штавише, може бити, да ће га баш сама, та успомена сачувати од великог зла, па ће се тредомислити и рећи: »да, ја сам био тада. добар, храбар и поштен«. Џа нека се и насмеје у себи, то није ништа; човек се често смеје над оним, што је добро и ваљано; то долази само од лакомислености; али вас уверавам, господо, да ће чим се насмеје, одмах рећи у срцу свом: »не, то сам лудо радио, што сам се насмејао, јер се над тим не може смејати«. Ето; каква је сила добрих. успомена, понесених “из детињства! Дакле, никаква школа не може учинити то, што може (и треба да учини породица! 110требњо је рећи, да су методи васпитања рављичити: можемо говорити о физичком, умном и моралном васпитању. А пошто моралног живота не може бити без релипије, то ли правилно морално васпитање треба да постане релитиовним васпитањем. Одговарајући на постављену тему о хришћанском васпитању деце, расветлићемо то шитање у два његова момента: у младо доба детета у кући родитљској, а затим ћемо покушати да дамо одтовор и на то, какво треба, да, је хришћанско (васпитање у школи. Али како ћемо успети у томе, да при савременим условима живота од детиње душе начинимо храм Божији, и да угушимо у њој клице будућих страсти“ ..., Родио се нови човек... И као што је рекао Ов. Давид био је »бевакоњу зачет и у преху га: је- родила маши« (ше. 50, ст, 7); трема томе од часа, свога доласка, на 'овет, он већ прима све зачетке греха и носи на себи шрвородни прародитељески грех, Његов хришћански живот почиње са тренутком крштења. То је заиста велики моменат, који се оштро истиче у животу човека, и после кога "(благодат Божија савладава прех и препорођује природу, варажену грехом. Св. Диодох, објашњавајући моћ крштења, товори да до крштења грех живи у срцу, а Олагодат делује отоља: а шосле њега благодат бе усељује у срце, а прех привлачи споља. "Грех бива изгнан из српа, као непријатељ из своје тврђаве и "настањује се споља, у деловима тела, одкуда и делује перио-