Братство

Ма ЕН НА ЕН ПА о ен У ОИ ИЕ а ПН а

«товечји иђаше с облацима, небеским и дође до. старца (Бога) ми стаде пред њим. И даде му се власт и слава и царство да ·" му служесви народи и племена и језици, власт његова, је власт вечна која не ће проћи, и царство његово неће се расути«. (7, 18) А на далеком истоку постадоше сва ова. места, проречка о Спавитељу повната, кад је вавилонски цар Навуходоносор након уништења јудејског царства депортирао његове становнике, и настанио их у вавилонском царству и у државицама. дуж реке Еуфрата. Нарочито се пак Данилова пророчанства чак са назначењем времена, када, се Месија имао да роди, ра-_ -знела међу источним народима, тако да су наши источни мудраци, потомци савременика Данилових, знајући за пророчанжутва, о Исусу, после 500 тодина пали ничице пред јаслима у вертепу, да се поклоне новорођеном пару пелог света,

__ Али ма колико да, су пророчка места у Св. Шисму познала била далеком истоку, његовим чуварима свештених тајни и очекивања, и могла да их наведу на тако далек, пут, ипак · је за непосредан подстак потребно било и једно ванредно значење, једна, чудесна виша сила у Божјем провиђењу, која је дала непобитно разумети: да их њихова слутња не вара, да је појава чудесне звезде једна непобитна, истина, да се родио од. Бога људима обећани, и од авих народа жудно очекивани Опаситељ света. А какав је то непосредни повод био и подстак, то ми не знамо. Источни мудраци су свакако стајали под руководством више силе, То нам сведочи сем њихове смелости и одлучности и ово. Ирод их навија несумњивим царским аукторитетом, да се њему врате пошто нађу новог цара. Али еванЂедист вели, да су мудраци добили у визији с више зашовест, која поговора не допушта, да се никако не врате лукавом Ироду.

Зашто је пак провиђење Божје баш са ванредним појавом небеским опоменуло мудраце на рођење СОпаситељево, није тешко погодити. 'Лај је знак важио људима, чија је област била „сеокрајно небо са свима, својим редовним ши нередовешм. појавима, То беше дирљив доказ љубави и милости Божје, која се спушта у овом свету у разним знаним и невнаним, већим и мањим знацима и сведочанствима ка људима, и придатођајва се свагда њиховој мери воре, и ступњу њихове тријамљиовсти. |

А каква беше та звезда

Најстарије кавивање (Ов, Игњатија Богоносца, ученика, (ов, Јована богослова вели са правим шесничким усхитом“ »ова звезда беше светлија од свих других звезда, чији се сјај није могао описати, а појава њепа стварала је дивљење. Све остале звезде ба сунцем и месецом су је кружиле, и њевин ојај је надмашавао ојај свих небеских тела«.