Братство

- "Видећ да се војвода не да умолити, младић радосно рече: „Нек буде воља Господња !' Увјеравајући да ће поћи с њима; тајно је уздисао и вапио Господу, да му као милостив буде на помоћи у тој напасти и да му допусти, ради побожне намјере, да се послужи вјештином, јер је срце његово било пуно мудрости. Кнез замоли игумана да спреми сјајну вечеру у част српских путника, а међутим да се раније увече почне јутрења, и повјери му своју тајну шта мисли. Игуман му радосно испуни жељу: би спремељена обилата вечера и сам настојатељ послуживаше при гозби која је трајала до послије поно-

Св. Сава

ћи. То бјеше уочи недјеље. Игуман нареди да ударе у клепе» тало ради свеноћног бденија, па заједно с младићем устаде од вечере. Дигоше се војвода и његово друштво да и они присуствују на црквеној служби, јер се не усуђиваше да изгуби с очију свога младога кнеза. Јагано је текло појање и читање, према уставу св. отада; младићеве чуваре, уморне још од пута, послије гозбе обузе вино, па се заборавише и поспаше у црквеним столовима. Чим то спази ревни Растко, одмах устаде од њих и, поклонивши се пред св. олтаром, положи Господу монашке завјете. Затим узе са собом једнога старога калуђера; који је био одликован свештеничким чином, те се с њим попе на високу манастирску кулу и закључа за собом жељезна, врата. Обавивши молитву, свештеноинок му с главе одреза, косе и обуче га у хаљине анђеоског лика, (калуђерске); Раст=