Братство

177

„лешких повластица у чувеној ноћној седници четвртог авгу-

ста 1789. Претставници клира сами су подносили мредлогте о црквевом преуређењу. И када је у фебруару године 1790 један епископ покренуо питање о национализацији католичке цркве у Француској, многима се чинило да то није ништа друто но успостављање Босиетове „Декларације таликанског клира . У мају исте године су абат Грегуар, који поред све-

57 2

Њ. Висскопргосвештенство Ае и Митрополит пабро-босанеки Господин Петар обавља осејћење Спомен капеле и крипте Видовданских хероја (Фото Ђ. Божић, Сарајево)

га својег револуциоварнор заноса није изневерио Хришћанство, и „свештенички адвокат“ Камис поднели предлог да се укине опорезивање верника у падину корист, јер „не сме да француско злато иде у размену за римско олоно'.. [10зивајући се на одлуке Халкидонскот васионског сабора. од голине 451, исти Камис је протласио да није држава у цркви, нето обрнуто. На тај начин је био приправљен терен за „трађански устав свештенства“, који је потврдио побожни краљ Луј ХУГ, док је папа Пије У! прећутао овај акат. Знатни део клира се прилагодио новој ситуацији и положио је заклетву на верност револуционарном режиму. Епископ Телејран је рукоположио низ нових свештеника. Изгледало је да у оквиру ове слободе, која је постала лозинком револуције, има место и га слободу хришћанског култа, уколико га обавља лојално свештенство. Оно се могло позивати на либералну и толерантну Монтескијеву докрину.

Али револуција се није зауставила на томе. Русо са њетовим захтевом „грађанске религије“ је потиснуо Монтескија.