Васиона

Месеца“ за Земљу, на Месецу би била „Земља y мени“ y младини. О томе да и Земља „светли“ одбивеном сунчаном светлошћу и „разгони мрак“ Месечевих ноћи, као што то чини Месец y доба своје видљивости нама на Земљи, уверава нас тзв. пепељово светло, које ce запажа на Месецу око младине, a каткад чак и око његових четврти. Благодарећи томе одбивеном светлу са Земље, које je y односу на светлост што je примамо са Меседа много пута јаче, ми y време кад ce Месед види као танки срп, често опажамо и онај део његове полулопте, који није осветљен непосредно сунчаним зрацима, на коме влада ноћ. Њега осветљава Земља, која je за посматрача са Месеца y 15или 16 дану „старости“, тј. неколико дана после „уштапа“ Земље ако je појава после младине Месечеве; напротив, код појаве пепељаве светлости пре Месечеве младине, Земља ce налази на неколико дана пре „уштапа“. Какви су услови на Месецу, и има ли житвота на њему, питање je које нам ce и нехотице намеће? Одговор на њега није тешко дати, кад ce зна да на Месецу, y току његова дана, који за сваку тачку Месечеве површине траје приближно 15 наших дана, температура тла достиже просечно -)-97 Ј С. Насупрот томе, за време Месечеве ноћи она ce свакако спушта знатно испод —loo° С. Прелаз, дакле, из дана y Hoh на Месецу прати оштра температурска промена. A ако ce томе дода још и чињенида, коју смо већ на почетку споменули, наиме: да на Месецу нема воде, нити ваздуха, не бар y онаком износу и саставу какав je код нас на Земљи, тад постаје јасно да на њему владају веома сурови услови, који искључују сваку могућност постојања било каквог органског живота. Месец je према томе заиста „мртво“ небеско тело. Али, и кад о физичким условима на Месецу не бисмо ништа знали, па би ce претпостављало да на њему постоје интелигентна бића, способна да граде објекте који код нас, становника Земље, нису никаква реткост, сво јим моћним инструментима свакако бисмо запазили њихове творевине, уколико по димензијама својим не би биле мање од педесетак метара. Погледајмо сад изблиза Месечеву површину. И мањим дурбином посматрана, на њој ce запажају многе појединости. У недостатку тога користимо овде фотографију што су je снимили астрономи помоћу својих великих инструмената 1 ). Слика на првој страни корица претставља Месец y осмом дану старости. Шта на њој видимо?

Прво што нам пада y очи, то су округласта удубљења, краШери или циркови, којих je небројено и разних величина. Од неколико сто тина метара, па до пар стотина километара, y тој размери крећу ce њихови пречници. Дубине тих вртача такође су разнолике. У већини случајева то ипак нису праве вртаче, већ прстенасти гребени, који ce са унутарње стране стрмо спуштају, a споља благо прелазе y околну висораван. Понекад ce y већем кратеру налази мањи, a y средини и купасто неправил-

Ј ) Мада je још Галилео својим примитивним дурбином открио праву суштину и изглед Месечеве површине, прву систематску карту и опис Месечевих формација дао je Хевел. Ha топографији, тј. опису и приказу Месечеве површине радили су после усавршења астрономских дурбина и телескопа многи астрономи (Шретер, Медлер, Пикеринг, и др.), и дали изгледе појединих кратера са много појединости, као и промене y њихову изгледу према различитим условима осветљавања сунчаним зрацима, као последице узајамних положаја Земље, Сунца и Месеца. Примена фотографије y астрономији довела je и до остварења ванредно успелих снимака Месеца и делова његове површине. Међу овим нарочито ce истичу снимци што су их добили y жижи великог дурбина „екваторијал куде“ Париске опсерваторије Леви и Пизо, као и фотографије помоћу великог рефрактора од 102 cm Лик опсерваторије. Сл. 2. Месечеве фазе (мене): I младина, II прва четврт, 111 пун Месец, IV последња четврт.

ВАСИОНА I, 1 953, број 1

7