Васиона

гог низа година, милиона и милијарди година, услед неког потреса бивша звезда поново ce разбукти. О каквом je то потресу реч? To je судар два тела, по коме имамо посебне теорије, о постанку ских тела путем колизије. На пример, цела хипотеза француског научника Емила Белоа, која je објављена скоро y исти мах када и Архенијусова. Касније je било још неколико хипотеза базираних на сударима. Код Архенијуса имамо судар тамне звезде са светлом и двеју светлих и двеју тамних. Он објашњава и појам нових звезда, тј. њихов настанак, нечим сличним, тј. сударом. Ma колико да су ове поставке биле озбшвно критиковане од стране познатих астронома и математичара, на Архенијусу je заслуга да je појам судара уведен y космогонију. Појам нових звезда, који и данас задаје много главобоље астрофизичарима, није много расветљенији, тј. и данас ce каже: нове звезде настају сударом два тела. Несумњиво, има и новијих објашњења, али ово још није одбачено. Архенијус je направио и једну грешку, јер je сматрао да од нових постају спиралне маглине. Нешто касније ce испоставило да су спиралне маглине галаксије за себе, острва y свемиру. Ова грешка Архенијусова ce лако објашњава чињеницом, да y доба објављивања његове космогоније, још није било могуће установити од чега су састављене спиралне маглине. Нека гасовита маглина, по Архенијусу, не само да привлачи обиље метеорита, већ и по неку звезду. Касније ce сва материја y маглини издиференцира и добијемо скуп звезда или звездано јато. Различите звезде y јатима он тумачи тиме, да су различите звезде током еволуције маглине биле покупљене, успут, y простору и времену. Циклус еволуције звезда по Архенијусу je овакав; Нова, гасовита маглина, скуп или јато звезда, младо сунце, средње сунце, охлађено сунце, Затим, судар два угашена сунца и поново нова.

Свемир не стари, каже на више места Архенијус. По њему нема ентропије. Узгред да споменемо дефиницију ентропије, y њеном најкраћем облику; „Енергија једног свемира тежи максимуму”. Дакле, свемир пропада када ce постигне максимум енергије. A сама ентропија настаје y једном затвореном систему, када ce известан део енергије не може више претворити y механичку енергију или рад. Према данашњим схватањима наш свемир не тежи топлотној смрти, како ce то популарно каже, a ако има тенденција ка ентропији, та je тенденција врло удаљена од нас и y простору и y времену. Архенијус, y својој књизи каже: „Ентропија ce повећава y звездама, али ce смањује y маглинама”. ~Енергија ce расипа y телима облика звезда, a скупља y телима облика маглина”. У своме делу, Сванте Архенијус je покренуо многе ставове из астрономије, физике и хемије. Многе његове идеје су биле нападане, многе ставке побијане. Данас ce његова космогонија сматра као застарела. Али он тиме није ништа изгубио. Многе пос!тавке његове космогоније послужиле су као полазиа тачка за нове хипогезе и дискусије, Затим, све док ce не пронађе механизам постајања и пропадања светова, његова космогонија ce може сматрати исправном и може ce бранити од напада критике. Она je исто толико веродостојна као и све остале. Свака космогонија пружа корисне информације о низу чињеница, y вези са настајањем и нестајањем светова и исто толики низ побијања других космогонија. Као што je рекао француски научник Поенкаре: „Што више проучавамо космогонију, све ce мање журимо да изведемо дефинитивне закључке”. На крају може ce само одати признање Архенијусу, да je са знањима која je он поседовао, о низу појава физичког света и обзиром на ниво наука с почетка овог века, његова космогонија једна од најоригиналнијих. Драгослав Ексингер

ISPITIVANJE RAKETNIH MOTORA SA TEČNIM POGONSKIM MATERIJAMA NA PROBNIM STANICAMA

Složenost raketnog motora i pripadajuće opreme, kao i otkazivanje rada motor a ko je se obično završava njegovom eksplozijom, imperativno nameée niz dugih i detaljnih ispitivanja, pre nego što se raketni motor kao i raketa u krajnojoj liniji počne seriski izradivati. Pre nego što predemo na sam tok i vrste ispitivanja raketnog motora i njegove opreme, daéemo u najkraéim crtama opis rada jednog motora, gde éemo se upoznati sa elementima koji idu uz motor i čine sa njime jednu celinu (si. 1). Na ovoj slici data je shema sistema za potiskivanje putem gasa pod pritiskom smeštenog u rezervoaru (1), prethodno filtriran filterom (10). Vazdušni ventil visokog pritiska (2) kojim se komanduje iz daljine, propušta gas visokog pritiska u reducir ventil (3) koji obara pritisak na potrebnu veličinu (30 —60 atm ) te se preko nepovratnih ventila (4) rezervoari oksidatora (5) i goriva (6) stave pod pritisak. Ventili (7) služe za rastereéenje rezervoara a (8) za punjenje pogonskim materijalima, dok ventili (9) služe za istakanje posle rada i prilikom ispiranja. Pogonske materije se pod pritiskom iz rezervoara übrizgavaju preko specijalnih startnih ventila sa daIjinskom komandom (11) u injektor odnosno komoru raketnog motora (13). Ventil prigušnica (12) reguliše odnos pogonskih materija u smeši. Ovaj sistem primenjen je kod raketa malog potiska i kratkog vremena rada. Premda ovde imamo tri re-

zervoara, ipak je ceo sistem lakši po težini od turbopumpnog sistema za navedene uslove. Pritisak u rezervoaru gasa je obično 120 —250 at tj. s—B puta veéi od pritiska u rezervoarima pogonskih materija. Kao gas pod pritiskom najčešće se koristi komprimovani vazduh, no za istu svrhu može se upotrebiti azot ili helijum. Nekad i fluidi koji se potiskuju uslovljavaju izbor gasa pod pritiskom. Tako npr. tečan kiseonik kao oksidator potiskuje se heliumom, jer bi se kondenzovao ako bi se potiskivao azotom ili komprimovanim vazduhom. Kod raketnih motora »veće snage« većeg potiska, ovakav sistem pod pritiskom nije u stanju da u jedinici vremena dotura u motor potrebne količine goriva i oksidatora, pa se prelazl na tzv. turbo-pumpni sistem (si. 2). Na toj se slici vidi rad ovakvog sistema. Gasni generator (1) proizvodi gasove koji se preko startnog ventila (2) upuštaju u turbinu (3). Ova svojim obrtanjem pokreée preko zajedniëkog vratila (4) pumpu za gorivo (5) i pumpu za oksidator (6). Pumpe uzimaju gorivo odnosno oksidator iz rezervoara (7) odn. (8) i preko startnih ventila sa daljinskom komandom 19) übrizgavaju ih u komoru raketnog motora (ne vidi se na slici). Sa (10) je obeležen brojač obrtaja vratila turbine a sa (11) izlaz izradene pare gasa iz turbine. Turbo-pumpni sistem za potiskivanje tečnih pogonskih materija, upotrebljava se kod raketnih motora velikog potiska i duleg vremena rada. Obzirom na

12

ВАСИОНА IX, 1961 број 1