Војвода Дојчин : трагедија у пет чинова

98

Де Стој ! (Дочека Радула на мач и прободе га) Гдје теби памет оста>

Р (падајући). Оста ту, У Дојчиповим дивним дворима.

(Иза брежуљка се, бијесан, шуља Марко Топија и опрезно жури Дојчину за леђа, кријући нож под хаљином)

Пета појава. Пређашњи и Марко Топија.

ДА (клима главом, жалећи). Куд насрну ти тако лудо

То (се запрепасти силно кад чу глас Дојчинов и нагло стаде. Затим, највећим опрезом, зађе са стране и погледа испитљиво Дојчина, па онда исто тако испитљиво стаде пред њега и унесе му сеу лице. У тај се трен, погледавши у очи Дојчину, нагло престрави, врисне, баци нож и падне пред Дојчина). Ах !

Д (погледа Топију, зачуђено). Од куда, момче 2 То. Зар не познаш ме ДА (сагне се, као да га познаје). Да, негдје већ се сресмо. Што ти би2 И за тебе из мртвих дођох 2 То. Не! Д, (подигне Топију). Освијести се. (Растире чело Марково) Па ко те сруши 2 То. Ти! (Клоне) ДА (придржавајући Топију). Што теби на ум падаг То. Истина ! Ти добро рече да се сресмо већ. (Клонуло, потресно)

Код Кленовика, сјећаш ли се ти, 7“