Војвода Дојчин : трагедија у пет чинова

101

(У дну се десно појаве Новак Бјелоцрквић и Никола Зојић, и журе напријед, врло срдити)

Шеста појава. Пређашњи, Новак и Никола.

Р (Дојчину на прсима, стежући га, у узбуђењу). Опрости што те вријеђах толико, Зло упућен од оног сплеткара, И раздражен, а не познавах те До овог часа! (Привија се уз Дојчина и стеже га) ТО (клекне, обухвати жудно кољена Дојчинова и љуби их). Онај зликовац Најстрашнији ти крај припримао, Најцрња зла о теби проносећ: — И да си мртав Но (узбуђено). Гдје је зликовац И препредени ковар Антијох, Што омахну нас да си мртав ти2 Ни. _И задржа нас Додијало нам Толико чекат, па да заједно Са њиме кули упутимо се Па, слутећ' варку, сами пођосмо У дворе теби, брате, а ти жив! Но (загрли Дојчина, одушевљено).

И здрав си ето, хвала Господу ! У прошњу смо ти — писао сам ти У прошњу смо ти дошли, Дојчине, За Радула да Јелу просимо Не промишљај толико, Дојчине | Допусти у двор. Видиш Радула, На грудима ти моли благослов. Р (клоне, сруши се).

Опрости, бабо! Но (престрављено). Сине! Шта је тор Та сине! Раде! 'з Р (изнемогло), Бабо, прости све. (Дојчину)