Време, 27. 01. 1926., стр. 3

Срел«, 27. јппуара 1926.

'У~ур-

Страна

СМР1 ЈЕДНОГ ВЕЛИКОГ ЧОВЕКА Кардинап Мерсие

Ова његова посланича — позната пол именом Патриптизпп п Трпљење (Ра1г1о11бше е1 ЕпЈигапсе) остаКе, догод постоји култ Отиубине, један од највиших докумената љубави према њој. У њој кардмнал Мерсие вели да су бе.тшски војниии спасиоци Бетгије, да су, у почетку рата, спасли Франц>-с<у (Лиеж) и, доиније, да су спречи.ги непријатељево наступпње ка Калеу. Зато, он -се никада није осетио толико горд што је Бе.тгијанац, као на своме путу по Франиуској и у својим посетама Паризу и Лондону, јер је, на све стране био «сведок олушев -Ђеног дивљења наших саве:*тка према херојској храброги маше војске*. Зато сваки белгиски грађанин дутује благодарност «према нашој војсци». И кардинал «преклиње» своју «драгу браћу» да се мо.те «свакога дана. за 250.000 војника, за заповезнике који их зоЛе победи: молите се за нашу браћу по оружју; мо.тите се за оне који су пали; молите се за оне који се још боре; молите се и за регпуте који се припремају за сутрашње битке*. И ако Кнез Апостолске Рттмске Цркве, карл. Мерсие ппавла један рат, рат за пгавлу, част и мир. У свој истој Посланиии. он каже: > ... Зато је рат због рата злочин. Рат се може правзати само као сред ство, потребно ла се обезбели мир». Лаље, у истој Посланиии, он је још олреН?нији: «Пре неко.тико дана каже он — питао' ме је језан генералштабни офгшио, да ли је војник, који умире служећи праведну стват •— а наша је. чесумњиво. праведна — мученик? По уском теотошком значењу речи. није; војник није м^ченик. јер умире са оружјем у ру1т. лок се мученик прела^е нзсиљу убчца без отлопа. Али. ако ме питате шта мислим о вечно м спасенл* јунака к °|и. лубоко убеђен, ла^е свој живот ла заштити част сво;е Отапбине и да освети повреће^ правлу, онза се не \'стежем олговорити да. без с\*мње. Иг^с Христос увеччава во;ничку хпаброст и за смрт. хршгћзнски примљена, обезбеђује војнику спас његове ИУШе Војник који ^мипе, да спасе сво;у браћу, ла заштити огњишта, слтаре отаџбине. остварује овај вјшји сб.тик милосрђа». Разуме се да су и г. фон Бисинг, намескик погажене Белгије, и немачки генералитет и Виљем Други, морали бити бесни на оваква храбрења свих Белгијанаиа и на овакве протесте, чак и онда када је то аолазило од лииа које је било покривено ирвеним кардиналским огртачем. Они су, природно, протестовали и појачавали своје претње. Али син Петра Леона, као што није, у почетку рата, хтео демантовати, тако није, нИ ту у својој Отаџбини, притиснутој непријатељем, хтео ћутати. Он није хтео ћутати ни онла, кала му се из Ватикана, поручивало ( да се ублажи у манифестаиијама, свога протеста и отпора упадачком ј непријатељу. Е. Верчези — у делу, посвећеном политици Ватикана за ј вре.ме рата— каже то, на један вео-1 ма дискретан начин, који је, ипак , довољно јасан: «Док је грмео топ — каже Вер-, Ч ези — Бенедикт XV зажели да му ј кардинал Мгрсие дође у Рим. Добио је пасош за одлазак и повратак».' Кардннал Мгрсие долази, пролазећи кроз Италију у триумфу. У Риму се ј састаје и са г. Брианом. Зна ла Нем-: ци намеравају да га затворе у какву немачку тврђаву. Један високи римски прелат скреће му пажњу на опа скост која му прети. и од које Ватикан, јелнога лана, не би, више, могао да га-спасе. — Бојите ли се, монсињоре? упита га син Петра Леона. — Бојим се, одговори прелат, делимично у фигури: за вашу личност ( и за 1,'рвени кардиналски огртач. — За моју личкост, ке бојте се. А мсрадем ли трпети за ствар своје земл.е, ево ме, готов сам. А што се тиче мога карлиналског огртача, он ( је, и тако, црвен. Мислим ла му неће ( хтети лати ауреол мучеништва, јер би скупо платили, они који би то извршили». Ако није каква мистификација, створена као дело ратче пропаганде.већи протест кард. Мерсиеа — У ^олико ја имам материјала — јесте његова проповед која би требало Ја је одржана 21. јула 1916 год., у катедралкој иркви Св. Гудуле, у Брислу, на дан 86-годишњице незави сности Белгије. Њу је издао је издао «један слуша>тац ватрен патриот и вешт стенограф®. У кратком увол\ те проповеди, тај «слушалац» кажч да ју је кард. Мерсие одржао када а «служила заупокојена служба \ част војника, палих на пољу части.

Кардинал је присуствовао служби: после Јеванђеља, попе се на говорницу и управи гомили, која је бипа препунила цркву, веома узбудљив говор, који дајемо по стенографскчм белешкама које смо хватали«. У тој проповеди, кард. Мерсие је рекао: «Требало је да се данас састанемо у овој цркви, ла прославимо 86годишњицу националне независности. «Кроз четрнаест голика, у исти овај дан, врата наших оправљених кателрала, наших цркава, понова подигнутих, биће опет широм отворена; нарол ће у њих полетети у гомилама. Краљ Алберто, стојећи пред својим престолом, својевољно ће оборити своју не\ г кпотиву главу пред величакством Краља краљева: краљииа, краљевски принчеви биће око њега; поново ћемо чути ралосна звоњења звона, и V иелој земљи. Белгијакци. српем ујелињени, обновиће свечана обећања, учињена Богу, Владаоцу и њиховим установама». Је ли проповеп заиста изречена или није? У овом тренутку, ја то не знам, мала сам скпн, пре га *<ислим ла Ш1је но ла јесте. Али, био 1елан био лрути случај, она 'е и?рршила, у оно време кал би требпо ла је казана, и ло краја рата, веома вел?*ки наииона.лки залатак: по ! ачала је, још више, отпор Белгијанаиа Још 1910 год., А Шарио. V своме изванрепно добром лелу о Белгијанштма («Молерна Бе.^ија, земл>а опита») дао је пве оцене, које су се показале у току светског рата. као савршено тачне. «Ретки су народи, каже Ш., у којих је, више но у овога пазвијеко поштовање слободе». На лр>том месту, он каже ла ће Белгичанац «оставити другога на миру, само ако нико не ремети његов мир». Белгипси нароп, његов Вталалаи и његсв Примгг, поштовали су т\'ћ^ слободу, али с\', исто тако, полнели све жртве, да им Немич не олузму њихову самосталност. Сине немир' нога Петра Леона и г-ђе Барб, мучениие жтгвота, и када ниси понео папску тиару, био си један врпо ветики човек, јер си веровао у идеал и био готов па стпачаш за њта. и порел римског пурпура! Ми Срби много Те волимо и поштујемо Твоју велику успомену. МИОЈРАГ РИСТИЋ Дсазак г. Н. Суботића из Монте Карла Сарајево, 26. јануара. — Г. д-р Суботпћ, којп је пре взвссног впеирпа прско Пталнје отпјто:ао у Монте Карло, где се саст.о са Прелседнпком Владе г. Н. Пашпћем, вратпо се у Сплит п печерас крс'.е за Београд.

Хајка на војне дезертере у Грчкој Апгна, 20. јануара. — Влада г. Пангплоса решила је да у нетој земљп приредп велнку хтјку а всјне дезертере п оне који се нпсу олпзвалн позпиу на регрутаппју. У том смнслу уп ћен је из Атппе телефо скп иа :ог свима полпријскпм властнма, са упутстпнма 1 аг о трсбц поступнтн за се не бп дешавали цепрпјттви ишшленти као раннје, ка а су полипајии летитпмисалп грађше ио улпама.

Пут г. У

С. Радића Босну

Г- Панпиис

Хгј а ће се тппршптп у отре' епп дон у свома грпким варошнма. За тај погпо бнће одр 1 еии впшп полпцијски чипопниип, којп ће ући у сва по?оришта. кафане, рссто! апе > биоскопе, барове. радње, канцеларпје п т. д. Полнппја ће задржати све гра ^ане који п-су п : *рртти си^;у гојпу оГ^езу, који нпсу зам^пплн своје «Г>уквппе» повпма и појп нпсу уведени у регнстар 0л та^ле/кппх комиспја. У случају сумље код појелпнапа полипија нх неће хапгитн, пего ће нх држати под надзором. с тим да у року од 15 дапа регулишу свој положај. Дезептрри Чпће пак упућенн над^ежппм је-'ини^ама, а опи који се нпсу нп "ријарљи^^тп бн^е унућени на преглед. (Врзме).

Сарајево, 26. јануара. — Овла;он.а месна организаиија X. С. С. обавила је, да ће њен прелселник г. Ст. Радић у суботу 30. о. м по полне у 12 и 25 часопа стићи брзим возом у Сарајево. По подне преглелаНе државне просветне установе а 31. о м у неле.^у ол Р ло 11 часова примаће у лворани веиже жупаније корпопапије и лепутаиије v стварима опште прироле. а тако исто и у стварима по^елинаиа Истога дана у 11 и по часова ппе полче одржаће се јавна скупштина X. С. С.. на коју Не имати прист/п лгша ко ; а ^лу имала улазнипе У Р чагова • % -е истога лана г. Стјепан Радић оллази за Дубровник. (Впеие) Сара'ево, 26. јан\'апа. — Вест лз г. Ст. РалиН намерава ла отп^ту ; е 30. ов. м. у Босну и ла 31 ов. м. опржи јелан збор у Сара'ев\'. впо живо се коментартше V ов^аш^нм круговима. Је^ан ол посланчка Југословенске М и слиманске Опганизашле лао је вашем дописнику ову изјаву: — Вест о лоласку г Ралиђа V Бос^ну показује. ла се г. Ралмђ завео пестима неких лмстова. по ко'има су босанско - хепнеговачкн м\'слмма-».и готови ла листом уђу V његпву странку. Међутим мм муслтшани за нлс знамо ко је г Ралчћ и како оч о нама мисли. Знамо ми за оку ње гову из ; аву, ла су муслммани на ivгос.т^венском телу кпаста. коју треба час пне скинути . Знамо ми. па >е он, у сво'е време писао па *!е твопаи Ислама, М^хамел, \г\шо попе^рћен човек, и ла су сви његови слезбенипи неспособни за живот. Вара се г. РалмН, ако мисли, аа може имати каквог успеха међу нашим масама. (Време)

Шта се догађало у Немачг пред слом царевине? Открића у Рајхстагу

Г. Ко-^иеч агиту]е по Ховптско) Заггеб, 26. јануара. — Г. т-Р Чоготеп олртао је јтче дка са станка у јастре^прском -резу 'едап састппак пдржао је V епчом јастге^арсксм. а др'гп у Крагаћу. Г. д-р Коро-еп ладржл^е некотппо ла а у овом сг":у п отта^е још впше са'тппа а ГВре^е).

'.ДЧ-'Т.Д1!У.:ЦЈ!

Троцки прети Зиновјеву ■-О-О-О- 1 Везе Зинозјева са немачхим генералштабом

Рига, 26. јануара. — Ришкн пописник Тајмса сазнаје из бољшевичких кпугов ла је на послепњој селниии Политбјуроа дошло до жучне

% 1ППОР ППЕПРЛЕНИХ РОМАНА: а Ђ. Верга, Маркиз Длберто 25днн. Ј Е. Кастелнуово, Погрешка Ј поштене жене . . . 16 . 3 Ђ. Ровета. Подсвојкн'*.а . 70 . !] М.Ссрао, Збогом, Љубавн! 25 , Ћ М. Серао, Казпа . . . .30 , 3 Б. Ибанез. Зајам .... 5 , Т| Издавачка књнжара „ВРЕМЕ" Клез М;:хаилооз у*. 8.

ПОСЛОЕНВ П0ТБШК0^8 проузрокују мпого брпга. а каткада бпја1у иоје главобоље толнке. да сам мнслио пуквЈће ми луОања. Ту ми је поИигла иоја супруга в Дугујем хвалу Аспнриптаблетала < &јлуз\ које ме од гада чувају свиј досадних болова. 1Ј раве се таблете познају пс оригиналном омоту са модро-бпјелоцрвеном г

Троцки сцене између Троцкога и Зиновјева. Кала је Зиновјев почео ла се противи новим оплукама донесеким у пленуму Политбјуроа Троики му.је, — вели лописник — запретно ла Ке у случају дал>е његове опозиције открити везу са немачким генералштабом. На ово је — тврли лописник — Зиновјев уЈ^тао и покорио се одлуци већине (Врепе) Тешко је утврдити тачност оваквих гласова, јер су заселам,а Политичке Врховне Управе (Полит-бјуро) тајна, и не саопштавају се у иелости чак ни наролним комесарима. Алузије које чини дописнк Тајмса односе се на јелну од најмање растзетљених чињенииа у историји бол.шевизма, познату под именом «пломбирани вагони». Када је букнула велика фебруарска револуиија велики број левичарских вођа руских налазио се у изгнанству. Они су одмах тражили од гадашњег руског МИнис гра Иностраних Дела Ми.т>укова ла прелузме све мере ла им се омогући повратак у отаџбину. Емигранти су имали лва пута: јелан морем, врло опасан услед немачких подцодних бродоиа, други

сувим али преко Немачке са којом је Русија била у рату. Избило је. осим тога, и велчко питање, које се потрзало лаље током иеле руске револуиије: да ли је Миљуков као вођа б>ржоазије интегвенисао и чтео интервенисати код енглеске влзде па ова прими на своје бродове и огорчене револуционаре који би по доласку у Русију могли почети да агитују против рата. При свем том готово сви од рела емигракти чекал>1 су на ред, на добру вољу енглеске и руске влале, и постепено долажаху у Русију морем. Јелна мала група из Швајцарске, која је припалала крајњој левици, (интернаиионалисти и бољшевици) н чије су идеје биле познате под именом «пораженчества» (т.ј. они су проповелали ла њихова земља, као најспособнија за сошпалне експерименте после пораза, треба ла претрпи потпун пораз, чиме би се омогућила најпре руска, а за тим као зараза, светска соии;ална револуиија), та група, не признајуђи илеју отаџбине, ст>'пила је V преговоре, преко швајиарског соиијаллемократског вође Плетена. са немачком социјаллемократијом, и ова је изралила за ту групу. кол немачкога генералштаба, ла јој се допусти пролаз из Швајиарске за Русију. Немачки генералштаб имао је рачуна ла гве бунтовне елементе пропусти V запаљену Русију, али он им је аопустио пролаз у пломбираним вагонима из којих кису смели излазити — ла не би агитовали у НемачкоК Та група у којој су били Ле'?-ин. М^птов. З иу ^ в ^ в и лпуги , стигла је 3 априла V Петроград. Карактеристично је да ча процесу, у Мчнхену који се ово лана волио, чим се потегло питање олноса немачког генералштаба са том групом из плом<1ираних вагона, нису лавана никаква објашњења. и уопште бивши немачки генералштаб не жели га лаје ма какве детаље о тој вези. У многобројним мемоарима немачких вођа преко тога се прелази Кутке. Друга је карактеристика ла су сви важки «пасажери» из тога вагони олавно помрли или убијени, и остао је само ЗиновЈев, прот!«в кога је са ла много лакше воднти борбу, нс протпву удружених иајнеИчк а\'то рнтета странке, »и челу са Лењином.

Берлин, 24 јачуара. — Међу питањима која се вгћ голинама узалудно расправт>ају V Немачкој свакахо се на прво место истиче питање о узпоиима немачког слома крајем 1918. голине. Тврђење заинтересовлних војних кругова да спом није потекао з^: попаза на бојчом по*ну . него због певолуиије у земљи. могло је имати патриотски ии.л> ла се одржи веповање V наполу ла је немачка војска непобедима, а^и ; е оно иуато гу чезголну страну ла је баиало на је1ан вел«п<и зео самог напола ^ мњу изла'ства Нл ппром месту ово сумњичење-се олносито на соии'алисте и њихове вође Због тога је олавнз <1и,ло јасно ла се мржњи и ■»горчењу мећу завтћеуим стпачкама V Немачкој не може ч'чинити кпај лок се то питач-е потп\'но не расветли И после неко.тико бесииЂних озских пг>о"еса због увоеле и клевете међу по^езин^има. ч-ста^^в^еча е и а ; зад јелна истгажна ко^исија V Ра1хстагу која је већ почела да заселава. У име соии'атиста, пгви је г^ворио посланих Питмач. ко|и ; е изнео лиректно сенза"ионал»а открића о догађајима V Н-^мачкој за л>еме рата, а поглавито о мор.чапској по буни V 1017. голини и о револуиији у 1918. години. За матроску пс 6 уну 1917. голине сазна ло се још за впеме рата по томе што су на сепчици Рајхстагл ол 9 октобга 1917. лржавчи каниетар Мил*аетис и зржавни сехпетап фон Капеле оијтпо напати неззвчсне соии : алисте са намером ла их извелу под оа. Ствзп је V Рајхста •7 пропала и оба лпжавника су мопа.та посте изв?сног в^емена ла :е пов\ку. Тек посте пата сазнало се за је тадз заиста стрељано некотико матпоза и ла су мчоги осуђени на ц\тогозишњу робију. Дитман износи сала, према зва чичним актимт. ла је иела ствар бита улешена ппотчв нет^счих социјатиста и ла су ствапане на'ппЂавије интпиге које се лалу замис.лити. Мчогобројни матпози хуђени сч на побију по оптужбама неког Аламса. ко ; и их. је све пелом окрив .Ђавао. Кала 1е јелан ол боачи.таиа поставио сулу питање ла ш су офиииои томе Аламсу обећати штогол због његовитс исказа. ови су се позва.ти ча звачттчну та!ну ч нису хтели ла олговоре. Чак су V правчи саветчиии команланта флоте изразили мишљење да при таквим околчг>гт'"н от^тне поесуде не треба извпшити. а.ти је команлачт флоте, пнтнап-ћи оппавлачост п>и хових примелаба. ипак пртврдио пресуде и матрози су стре.Ђани, У то доба, лржавни секретар фон Капеле. рекао је на јелној «инистарској седници да се оваква зголна при .ЛЈтка за уништење независних социјалиста не сме пропуст ти. Министар војни фон Штајн лисао је са сво;е стране дпжавном се кретару да се сав прикупл>ени материјал мора употребити на то ла се онемог\ћи опстанак партије не^ависних соиијалиста. Све то међутим није помогло. Свуда се морало увидети ла су оптужбе чисто полметнуте. На једној министарској селници Код каниеллра, г.лавчн државни тужи.лац је изјавио да нису соиијалисти бу»или млтрозе, н2го да су се ови њима обраћали. Мичистар Правле је са своје стране изјавио да нема никаквог основа да се сулским путем ма шта прелузима против независних соција.тиста Истог су мишљења бити и лруги министри. Ствар се већ била и сувише развила ла би њени покретачи мог.ти да се тргну назад. Вал>ало је завршити јелним послелњим. страховитим упарием Највећа опасност за офииире који су били уплетени бита је у том ла падну у немилост кол иара. Због тога је измиш.Ђен атентат на Ви .Ђема. Баш на лан кала су каниелар и фон Капеле отгогити незав - 'сне сошгалисте V Рајхстагу, из Ви.тхелмсхавена им је стигао, од саветчика војнот сула др. Леша. слелећи телегра.м: «Претрео по прпчнаљу оптуженог Кллиуса, олређвн је за среау 10. октобра. Пптап-е јв у нздлјству пгема личностп Њоговог Величаис.тва. Главип прнвпп су по прпзпању Калмуса, иослапппп у Рајхстагу Дптман п Ледебур који су ралплп са сфп^попма у немачгој уннформи а по свем пзглелу са оиглескпм и француским офиипримп. Калмус ћо поиовнтп свој искаа на пре тгесу>. Исказ који је сам Калмус дао лред истражним сулијом личи на синематографски филм. Тврли да к 1. августа отишао на одпттво и л. је у Берлнну свратио у управу пар

тије незпвисних соиијалиста. Ту 'е на степенииама срео посла Питман и позвао га да пођу зајеЈ 1 На улчци им се прилпужио и по< ник Лелебур. Отишли су зајеж 1 1елну врло луксузно намешлену : ћу на северу Бер.тина, гле су их 1 ' чеката три униформисана офицЈ 11 лва феллвебла и два полофииц 1 као и један грађанин. Калмусу ј* прво дали лоста да једе и да пиј« ' затим му је посламик Летебур ложио план побуне у мопнар на коме и он треба ла сарађује/. позвао га ла ла часну реч ла ће пунити своју дужност . Тала се заклео псшто је ставио пуку сабљу јелног ол офиии^а. Диллгат": онла изнео нека писмена на е::?!. ском, ф^аниуском и руском^јез .' и још јелном излп-лио птлч поб^ . а потом м^ је обећао ^000 мап:- • ако ло 1. октсбпа пгикут ] пот~ г ^атр^за из прве ескплриле. . т е ол офиџира је зак\л'ао V јелну к/ чуо се звук зтата. На столу стаја.ли на гом пи н?мачки и ечг, ски златчичи. Послакик Питмзн као му је талл лз има јога јелан • сао за њега и ичложио му је п.' та се прилИ*' п м пгвог лотЈСка I!' Вил.ема у Вилхелмсхавзн изв*' ча њега атечтат помоћ^ паки маишне Јглна пађ-пта би чек\ сп^мна V пристаништу ка ко : ој-' се он олмлх мггло спасти. Рсч' му је ла ће олмах лобити 1О.П0О • рака. а по изв^шеноч атентату лесет пута толи^ко. 1 0^'пг'ои су оећа.ти зтатнчке на сто. али је једном Катг^с и?в-мио . 5п : авио ла ће све пог\*бмТ1 ако • поцепа ; у п-»ан о аТе^та-пл П^истг ла изазове псбуне : атч о атент,1. чеће ни ла чује Отмах затим стао се ол њих и отишао. То су открића до ко ; чх се ча п^в^ј ср-^'" п 4 крмиси ; е. Д''» ток дискусчје очекује се са ве ким интерес^вчњем. I

Откривен кови небески свет Л онјон , 26. јанЈ-ара. — Ас Физинал Журнал у Нзујорку ј. ља да је амерички научник Е арл Хубл, пр.офесор Ј лпверза , та у Чнкагу, отерио један I свет. Професор Хубд публико! је п фототрафије тсг новог све Према предрачуннма, овај с је удаљен од нашег сунчаног стема 06 квадрплпона" 609 т лпона и 972 мнлЛопа мнља. фотографпја се види да је тај вн систем састављен од звез' пебулоза и планета сличних шој земљп. (Време).

Влаго махараџе од Бароде Лондон, 26. јануара. — ЈГа раџа од Бароде, кога је пре пе лико дана посетио енглесип п краљ Индпје, примио је подк ља као свога госта п ус-вши г своју палату, показао му је дос невиђено бсгаство. Нзмеђу на та које махараџа поси само у н свечанпјим приликама пала'зи један величанственн ђердан пеликпх дпјаманати, међу који су иекп круини као орасн. ДрЈ ђердан од бриљаната поси I »Звезда Декана>. Поред тога и чнтавих нпзова најлепшег бпс ја, прстења, колајпн и грозд< сафира и рубина ве.хиких I гроздови грожђа. Највелнчанственији • је јез тепнх дугачак т]ш, а шнрок I метра, везен нп.зовпма перлп дпјаманата. Везење тога тепи трајало је три годпне, а зашу је по идеји бпвшег махара Тре^ао је да послужи као љег поклон једној муслпмапки М^ке, која је очарала вегс старо српе. (Вргме).

ЕаЈлеп®а доз1а%з чзтанка од Бука Ст. Караџића СГПСНЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ Стогнна на?лепшпх наролнпх песа.ма јуначких : ро.мантичних в ле- ј генлар- нх, о Немашкћиуо, о Боју на Косову, КраљевиИу Марку, Црнојевићима, Кранкозићима, [акшнћима н другим Јунацп .ча, вз свих ндшпх покрајинл од Моћедоније до Словенијс. Еш 40 вда омеззм 55 лиаара. ИздаБачка књпжара „В Р Е М Е м Кзс& А1пхоплоаа ул. 8.