Време, 27. 01. 1926., стр. 4

гранз д

Среда, V. јапуара 1926.

ФИНАНСИЈСКИ ОДБОР

Будетс&и приходи Редуцирање прихода

лнистар г. УзуиовиИ о смовЕ »ен »у цене соли, Кидању доходаркне и повеИању оЈћупне цеке дувана Јучерашња седница Финансијског] и верујем д а Ле се и ту учнпити све

,<5ора отпоче.та је у четири и по I :а по подне. На дкезном реду био претрес предлога буџета држав1 IX етрихода. Пре почетка дебаге сту5пш<к Министра Финансија Мистар Грађевина г. Никола УзуноК дао је ову кратку изјаву: КСПОЗЕ Г. НЈ1К0ЛЕ УЗУНОЗИЋА У свеме прво.ме експозеу нарочиса.м нагласио да је поднети предг буџета,-11 поред познате тен■Јције свих псзних буџета да рау, потпуно уравнотежен. Том приликом сам рекао да су л приходи, који подмирују пред:ке^ буџетсЛе расчоде, предвини на основу стварних чиљеница остварених прихода до 1. окто( а прошле године. Сви су предви;ни приходи, почев од 1923. године • до 1. октобра прошле године, ално у порасту. ,Са тих истих разлога, а пошто је ,у детаљима утврђено да ће се сви .иходи остварнти, ја молим Финан §ски Одбор, да предложени буџет мгавних прихода усвоји. Рслунцијг прихода Г5о том је добио реч г. Милан Стеновић, који је, у име владине вене, предложио ове измене у предгу буџета државних прихода: I) Да сс код Мпннстарства Фннансннепосредни порезн н прпрезн, порднп порезн, дврппа н нзвеспн мопотспн артпигн смање за 106,102.505 тара. Дс се од дркавпих добара Бељв н половац нзузм.т расходн н остано <10 нето прпход у нзносу 10,400,000 нара. I) Да се од државппх фабрппа свпле едвпђепн приходн смање за 9.000.000 нара п }) Да се код Мниистарства Шума нз•нн сптип приходп у пзносу 474.465 н. избришу. Према томе, по предлогу г. Степаноћа, предложени државнн прнходн ањопп ру V укупном нзпосу за ),626.959.— ДИН. сдина већина траки с?>мњиваи.е цесоли, уккдање доходарине и пооећање откупне цене дувгна Пошто је г. Степановић предло10 горе наведене уштеде у предгу буџета државних прихода дао ову изјаву: Поводом претреса предлога буџста схода поједипнг Мпннстарстава влана већнна Финансијског Одбора, прота прннципом штедње, учннила је :теде у нзпосу 613,063.974.— длн. С зиром па те -•-Јптђде, част мп је, у е вла.ЈЈГне већипс, предложптп п то: 1) Да се цена соли, као пајпотребпи• артикла у људскоги сточној грани, ањн и сведе на цепу која је била е последњег повишеља пепе солн, а ' у ком случају да ие буде већа од 2 н. по 1 кгр.; 2) Да се прирез па доходарппу, којн :п:о притискује иаш навод у Војвонн, Хрватској м Славонији, Босин п •рцеговинн потпупо укине; з! Да се пзпесни облинн порезе у овоначко:, који су у мпогс-ме слилпи итјвзима на догодарпну у поменутпм КраЈинама. такође укину у Словепачј, као п прЕрег на доходарииу у оални крајевнма: 4) Да се отгупна цепа дувана од провођача повнси н да се класифпкацндувапа код откупа пстога врши подшако н правично. Молим заступинка г. Минпстра Фннснја да ову лгсљу нзволи прихватнн доставити Крал.евској Владп. ОДГОЕС? Г. УЗУКОВИЋА После учшБепих предлога од ране г. Степановића заступнич* лшктра Финансија, г- Никола Уиовит5, изјавио је следеће: Изјављену жељу од страие г. -епановића ја ћу, господо, достати Кра.1>евској Влаци и г. Минпру Финанснја по повратку његом. По себи се разуме да ја у ојству заступннкА Мчнистра Фи•нсија не могу прнмити даљи анжман % у попеду овнх питања, ма \ко д а иаЈазим аа су изјављеие >ље у миогоме оправзане. Ипак, што се снижења соји тиче, )гу да цзјавип своје веровање да • цеиа соји битн см:ш?ена и да ће можла учинити ц један корак да* е; а то је да се одобри сЈободан оз соји , како би народ дошао до : •вољне коЈИчине соји и њене јев 'није цене. Што се тиче пореских оЈакшања оним обЈИцнма, који Војводину и стаЈе крајеве наше отаџбине )а• притискују,_ја верујем да ће г. инистар Финансија, с обзнром иа чнансијске и буџетске могућностн гииити све што може, тим пре, то је он у томе правцу, прнликом ешавања лоследњих буџетских анаестина, већ локазпо своЈу доуу вољу. У погЈеду откулне цеис дувана ја

што се може, како би произвођачи дувана дошји до што боље цене, )ер то они потпуно засЈужују, с оОзн ром на то што је рад око производње дувана врдо тежак и скуп. То ће се учннити и због тога што се дуван махолг производи ији у крајевима где нншта друго не рађа нји у крајевнма где нгрод нма вр јо маЈО земље, па се мора мучити око гајења ове кулурне биљке. Исти■ па ово пнтапуе није Јако за Моио• поЈску Управу, јер се производн јг/ого внше дувана него што га МонопоЈска Управа прерађује, те та) вншак она мора да продаје на страннм пијацама, где мора да издржи конкуренцију у ценама, што за. МонопоЈСку Упрпву није Јак посао. На крају изјављујем да ће мн битн дужност и то веома пријатна, да о овде нзјављеним жељама упознам Краљевску ВЈаду и г. Министра Финансија. Г030Р Г. слахе За њи.м говсри први говорник опозиције г. М. Спахо. Он је истакао да дискусија о буџету није ни када била тако отежана као ова о државним приходима, због немања податаха. Истиче да нема завршних рачуна. који су најсигурнија подлога. Изостали су чак и прегледи јДржавних прихода и расхода, који су до сада редовно доставл>ани Финансијском Одбору. Сем тога и економска криза ће утицати да ће се приходи смањити. ГОЗОР Г. куманудиа За њим је говорио г. Кумакуди. Он је у свом говору рекао да се из буџета прихода најбоље вцдн да је цео буџет рађен фиктивко и произвољно, и личи на игру са укрштеним речима. Као што су расходи ^ретерани, тако и при.ходи не одговарају стварпости. Прегледи које Министар Финансија треба сваког месеца да подноси Финансијском Одбору дотерани су и удешавани, са измишљеним цифрама, да често нису далеко да личе на фалсификате. За период април-сетттгмбар прву половину прошле буџетске године, приходи су дали само 5 и по милијарде, што за целу годину значи око 11 милијарди. То је далеко од предложене цифре расхода за 192627 год. од 13 милијарди динара. Из прегледа се види да многи приходи подбацују. С укидањем извозних царина извесно је да ће нарочито царински приходи бити осетно мањи. Министар Финансија уједначује порезе ударајући на чиновнике нов порез који ће тешко пасти на већ и иначе недовољне плате јавних службеника, јер иде до 5 од сто и погађа и пензионере и активне чиновнике. Осим тога, како је предложено, изгледа да за јавне службенике поред нове, могу остати и сви досадашњи порези, а уз то и инвалидски и коморски прирез. Држава на тај начин онемогућује егзистенцију чиновкика, или их сама гура у корхпцију, да би се исхранили. Г. А. ПЕТРОЗИЋ И Г. ШЕЋЕРОЗ За њим је узео реч државни подсекретар г. А. Петровић, и он је у дужем говору оправдавао неподношење државних рачуна. Г. Шећеров сматра да је потребно смањити приходе, јер је наш народ преоптерећен порезима и так•сама. Подноси предлог за смањење порезе. Сматра да је буџет прихода рађеп сувише оптимистички, и не зерује да ће приходи бити већи 11,500 до 11,600 милиона. Стога је требало учинити веће уштеде у буџету, да би се смањили терети ча народ. ноћиа адошд Седница је ирокнпута у 8 часова, г» у 9 п по часова јо пастављеиа. Говорплн су г. г. Пушељак, Деметровпћ, Полнћ, Жаннћ н Куловец. На сво влхове прпмедбо одговорио је заступ лик Мшшстра Фипапсија г. Уауповић па је после прноћи буџет прихода пзгласан већипом гласова. Дапас по подпе у 4 часа биће днскусија о фииансијском закоиу.

КИНЕМАТОГРАФ Одговори фгтлмску аккегу „Зреиенп" од. □рсшле недељс Краеата Ддолфа Мгнжуа Један од најперсоналнијих и најрафи* нозанијих старова Америке свакано је АДОЛФ МАНЖУ. и само њогово одело наоантсристично је до најмањих ситница. Зато св ВРЕМЕ и нијо проварило на/ а је и њогову саму нразату дало чита| дима на погађање,

АдоЈф Манжу

Ипгк, и поред велиног броја писама која су стига као одговори на анкету, свсга дге г-це су погодчлс, да су брада, кравата и капут, АДОЛФА МАНЖУА: г-ца КЛАРА ДАВИЛ са станон на Топчидерском Брду у Румунској улици бр. 3., која је истопрсмо::о прсдвидела седам тачних одговора. и г-ца ЗОРИЦА ПАРИВОЦИТ1, Граничарска 7, иоја је предаидела тринаест тачних одгооора. Нако је г-ца КЛАРА ДАВИД сеојим предвиђањем бпиже броју одговора који су погодили (2), то је она и добмла пропмсану награду. Адолф Манжу је Француз.рођен у окопинн Поа, 1805., када је ииао три годике родитељи су га пренели собом у Америку са којом се малншан толико сродио рв је потом ступио у Нулвгрску Војну Школу. Свршивши затим Универзитет, Бредан н ашлан, Адолф, воло^и од увзк погориштв, организујв са сво'|им друговика аматерске предстсБе у којима сам игра споредне улоге. Поступно се са позорнице незнано како нађе у филмским радионицама, играју&и епизодне. .улоге у фипмсвима Маргарито Кларк и Норме Талма!;. За време рата он јо на бојном пољу. Напредује до капетана. По рату враћа се своме старома позиву и игра мањв важне улоге уз Мери Пикфорд у НА СЛУЖИЊСКИ УЛАЗ. уз Валонтмиз у ШЕИКУ, уз Дугласа у ТРИ МУСКЕТАРА, уз Валас Рмра. Бебе Дзниелс, Полу Негрм ^БЕЛА ДОНА и ШПАНСКА ИГРАЧИЦА). Тада га проналззи Чарли Чаплин и узима га за важну улогу Пјера Реослз у ПАРИСКОЈ ЉУБАЗНИЦИ (ЈАВНО МИШЉЕЊЕ) која је давана скоро код нас код Касине и код Славијс. Ми св соћзмо још јединственсг бпазкваног и цииичног глумгоење Манжу-090г V озој улози, ноја му преко ко& донсси огромну слаау, стављајућм га у први ред филмских старова. Од тада њогова популарност само растс са Фклмозима као што су МАРИЈАЖ СИРКЛ или ПРИНЦЕЗА АЛЕКСАНДРА. Постоји једчно опасност да Манжу од карзктера иоји интерпретира не створи јодан шаблон, из кога се после више нсћо мсћи извући.

Спвразум ксзесздсних биасквпа са нпвзсадском ппшти»см Нови Сал, 20. јапул;«. -- У спору нзиеђу вђвосадских 6и> гкопа и повосадепе ои.ити 1 ^ око пог.нх такеа, које је повоса'дека општппа ударпла на биоскопе, дошло је'данае до етгоразумг. Иовосадска опттина сппанће ове такее, а биоскопн ће снпзитн цене улазнпцама и наставпти рад. (Време).

Г. Чемберленов син фашкста

Берлин, 26. ануара. (Рааиогра.ш — Џозеф Чеубгрлен, син британског Министра Спољних Послова, изабран је за почасног члана фа• н ту лељу реферисати Крпмв- ј шистичке сгудентске организаииЈе ој В јцн к г . Мишнтру ФМншсНЈа IV Фаении коа Флопетти!? /ћпелк)

НОЛОСЕУМ КОЛОСЕУМ ДАНАС ФИЛМ ЕПСКЕ ЉУБАВИ ГУСАРСКОГ КРАЉА НвРСКИ 5111 У главној улози: милтон силс Режија: ФРАНК Л0ЈД Давио херојско доба морских лирага, 1 :р:;аве борбе на мору, роСовање на рат,.1ГМ [азнјама, све то проткано једном дубоком љуОављу, евоцпрао је филм Морски Ђаво. Сама режвја фплма представл.а нешто, ш.о се до сада није вааело. Сагршено рекопс!рЈ иеапе епг еске, шпапске п маглрске гали г цз 16 века, <а г,ншс хн.тада штатнста чипе фнлм Морски Ђазо јелиш своје. врсте «шазцдџи?т:јјј..^ивг";|ј

Трагична смртзвоиара суботичке цркве, бившег генерала руске царске војске Суботппа, 26. јануара. — Дубоки утисак међу свима руским избеглицама изазвала је смрт звоиара православие цркве у Суботици Евгенија Еиваљда, бившег команданта 28. руске иешадијске дивизпје, геиерал-мајора руске царистичке војске. Бивши војсковођа и ратиик, којн је под своје старе дане, носле безбројних војпичких подвига у миру и рату, трпељиво вукао коноппе тешких црквених звона, умро је међу тим звонима, непујно и тнхо, док се доле, у прквн, служила литургија. После литургије нашли су га бледог и укочепог, већ мртвог, на звонари. Покојннк је био пореклом пз старе, руске војничпе породнце нз Оренбурга, где се н родно 1562. годпне. Војничко васпптаве добио је у војној гнмназијл свога родпог мсста и у Трећој Ллександровској Војпој Академији у Москви. За времо руско-јапапског рата Бнва^гд је био нагшенован за комапданта 124. Воронелског пука са којим јо ступно п у светскн рат. Под његовом команлом тај пук је извршпо мпого јуначкпх подппга. Годннв 1915. Енваљд је пронвведен за генерала и постављен за команданта брнгаде 42. пешаднјске дпвнзнје. Он јо узек уашвао неограннчено поверење како својпх претпоставл>енпх, тако н својпх потпин.епих. За време рата је бно два пут рањеп. У бнтпн код села Тузпла н ако рањен п контузован, он није папустно своје место. У рату је пзгубпо н трп сина. одлична офппнра. Геперал Епваљд бно је одлпкован свнма орденима за храброст, чак и највнганм рускнм орденом Св. Владнмпра другог стспена. Врховнн главпокомандујућн руске војске Велпкн Кнез Ннколај Ннколајевнћ неколнко пута је телеграфскн похвално генералову делатност. За јупачко држање код села Сташкувка 5. марта 1915, годпне сам дар одлнковао га је непосредно орденом Св. Георгнја. За врсмс гра!>анског рата Енваљд је нанмепован за комапданга брнгаде Државне Страже. Донннје. када је са својом брнгадом одступно од Ростова 1са Новороснјском, разболео се од тифуса он п његова и:ена, која је болестн подлегла. Оздравпвши, морао је побећи са својом многобројном породнцом па острво Лемнос, а одатле је дошао у Србнју. Да бн могао издржаватп породгау, Да бн могаон зржаватн породицу гебе звопара у овдашњој православпој цркви где је п умро, ншчекујућп узалуд бољу будућпост. Српска Војна Комапда упутнла је на његов спровод један- одред војске, којп је сахрапио несрс-тног геперала са свнма војничким почастнма. (Време) [. Ст. Раднћ поотив велкног шупака у Сплиту Загреб, 26. јануара. — Сутрашњи Дом доиеНе ову белешку, која ће несумњиво веома одјекнути у свима политичким круговима: «Страховити доиис о неделиу.а великог жупана Перовића тако је опширан да никако не може изаћи у овом броју Дома. Ако међутим не буде макнут са свога места, на којем га држи нека тајновита сила, која не сме да каже зашто га држи против очите воље свега оног народа, изаћи ће сва та иедела у Дому или ће Хрватски Сељачки Клуб ставити пнтерпелацију Кародној Скупштини. Уједно ће Хрватски Сељачки Клуб расправити питање, може ли после свега окога, што је Перовић до сада учинио зла и од онда, од када постоји влада народног споразума, може ли после свега тога Министру Унутрашњих Дела у Народкој Скупштини изгласати његов прорачун. Имате на жалост још неколико великих жупана, који на овакав начин ступају против хрватског сељаштва уопште, а против истакнутих присталица X. С. С. тако незаконито и безобзирно, да се то неће моНи дуго трпети, али велики жупан Перовић, што даље то безобзирније гази закон и све обзире човечиости, те се апсолутно зише не може под ниједком изликом оставити на овако високом и одговорном положају. Министар Укутрашњих Дела мораће се напокон одлучити или за народни споразум, дотично за сарадњу са Хрватском Сељачком Странком или на подмукле «услуге» бивтег франковиа, касније батикаша, а сада тобожњег радикала Перовића».

Руско злато у Лондону Лондон, 26. јануара. (Раднограм) — Данас је »а немачком броду Ј1аста доиет у Донлон из Лењичграда јелан милион фунти стерлинга у зхт у. Новац ће служити као депозит руској влади за трговину V Енглеско'1. (Времс)

ЈЕДАН ИНТЕРЕСАН1АН ПРЕ1РЕС У Н. САДУ

Нови Сад. 26. јануара. — Данас је иред Новосадсшш Окружпнм Судом било једно интересантно суђење. Суђено је Ивану Шошкову, руском капетану, који је пао на ниво обпчпог апиковда, убивши прошле године у септембру у Тителу Ивана Ибришића, келнера, у намери да га опљачка. Историја Ивана Шогакова је )сао н свих руских емиграната: напуштање домовине, доброг живота, одлазак у свет, потуцаље и патње. Рођен у једној доста имућној рговачкој породиди, Ивал ГОошков се уписује у поморскп курс, после кога добија место као морнарски нижи офинир. У томе долази рат, и Шопшов одлази у војску као «прапоршчик». Преко трц годиие провео ,је на јужном фронту према Мађарској, где се борио храбро, тако да је за кратко време достпгао и капетански чин. БЕДА И ЖЕНИНО БЕГСТВО Послв револуције Шошков са осталим емигрантима долази у нашу земљу. Са још неколицином својих другова задржава се у Тителу. Мучно се којекако да исхрани себе и жеиу. Радио је једно време на подизаљу моста на Тиси. Али, пошто су радови привремеио обустављепи, остао је без хлеба. У то га достиже и други ударац: и;ена, којој се свакако није свидео овамв живот, оставља га и бежи са некнм прнјатељем. Сам, без места н хлеба, гладан, Шоншов ипак покушава да нађе меето. Продаје сребрну табакеру и куиује карту за Београд, да тражи посла. Овде му је стављено у изглед, да ће добити место у једној фабркцн. Охрабреи, Шошков се враћа у Тител да пренесе своје стварп. Али, газдарица којој је остао дужап 300 динара за двомесечиу " кирију, неће да му да ствари док не плати дуг. То га је бацило у очајаше. ЗЛОЧИН У НОЋИ И ноћу између 7. и 8. септембра, решен на сЕе, Шошков је устао око 1 час у ноћн дохватио своју малу секирицу и сакривши јој држак у рукав. ношао на улпцу... Уско'- се указала прилика једног чове1са. који је мирно шнао на сусрет Шошкову. Шошков га је познао: бпо је то Иван Имбрипшћ, цалкелпер у об.лижљој кафанпци. Шошков је потрчао до куће, где ,је Нмбришпћ стаповао н сакрио се пза каппје. Имбришпћ, и не слутећи, каква га судбнна чека, ушао је мирно у капију. Шошков, који је био сакривен п вребао своју жртву. замахну секнрицом и удари Им бришнћа у главу. Смртно пањеи, Имбпшинћ је имао још тол_ко снаге да полетп на улпцу, запо•м-кући. Уплашен запомагањем, Шошков је пстрча'0 за Имбритићем, који се иа двадесетак корака спушпо јаучући и ударпо га још неколпко пута секнром да ћути! II ИмбрЈшшћ је ућутао. Из расцеиљене лобаље липтала је крв и цурио раздробљен мозак. Видећи да је убио човека, Шошков је као луд потрчао улицама према Тиси, бацивши крваву секиру. Крваве руке опрао је на обалн реке, а онда је потрчао кући и легао. Два часа доцнијс дошли су жандармн, који су га ухапсили. Он је пошао мпрно с њниа и призпао. Призпао је све. У једпој прилицн на саслушању рекао је резигиирано: — Мње, вејо равпо... ДАНАШЊИ ПРЕТРЕС Данас је Ивап Шогаков сео на оптужепнчку клупу: Судили су му пајбоље судпје Новосадског Окружпог Суда: г. г. д-р Вл. Белајчић, председник Окр. Суда, Вој. Гомирац и д-р Петковпћ. Оптужбу је заступао г. д-р Јован Лемајнћ, државни тужнлац, а бранио га је г. д-р Мнлан Секулић, адвокат. На питаље председника Шошков одговара збуњено И контрадикторно. На п.еговом бледом лицу има иешто мртвачки жуто и беаизразно. Дело признаје н каје се. У извеспим моментима покуитра да се б))апи. Хоће да целом злочнну да иеку мистичну позадииу. А

онда опет попушта н пада у депреснју. Преслушапи су сведоци, чији с« исказп у главиом односе на живот Шошкова, а пикако на само дело, Којс је извршено без сведока. Државни тузвилац г. д-р Лема.јнћ налази да постоје' свн елементи хотимшшог убиства са предумишљајем, које је тим теже, јер постоји н поКушај разбојништва. На осиову тога он тражн за Шошков'. сиртну казну на основу § 273. к. з. ' У 3 сата по подпе одложеп је претрес за 5 сатц. РЕЧ ОДБРАНЕ У 5 по подне претрес је пастављен. Добија реч брагалац оптуженога г. д-р Мнлан Секулић, одвокат, којн се већ истакао у сличипм претресима. Његов говор, који је трајао преко један сат. цривукао је пажљу целокупне нублике и судија. Истнче душевно стање целокупне емиграци,!С.у нашој државиГ То су људн који се већниом пате н гладују. Специјалпо што се тиче Шошкова. брапилац цитпра неке речепице из ромапа Глзд од Кнута ламсуиа, п упоређује Шошкова са Раскољннковнм, закључујућн да глад може човека пагнатн на злочин. Он налазн да је^Шошков у некнм момептпма ограппчеп и да се не може потпуно позвати на одговорност. Позпва се и на мишљење лекара, који су констатовали да је Шошков услед ратних тегоба дугаевно ограннчен и да се према томе пресуда мора кретаП1 у том оквиру. Тражп да се казни, алп да суд увааш ове олакшавајуће околностп. ПРЕСУДА По том се суд повлачи на саветовање, које је трајало пул час. Око 8 у вече судски колегијум је већ у дворани и председник г. д-р Белајчпћ чита пресуду. Суд иије могао уважити ни разлоге оптужбе, а исто тако нн ■ тврдњу одбране да је глад бпла главпп момепат, који је Шошкова натерао па злочпн. Из исказа сведока видело се да је Шогаков могао добнти хране од својпх сународника, али да је то он пз некпх личнпх разлога одбпо. Суд је осудио Шошкова, па основу I 343 тачке 2. става 2. к. з. на 8 'годипа робије у коју су му урачупата 4 месеца истражног затвора. У образложењу суд је ово дело оквалнфнковао као покушај разбојништва у вези са убпством. И државни тужнлац и бранилац оптуженога жалили су се протнв ове пресуде. (Врене).

„Дом" и прославаСв. Саве у Београду Загреб, 26. јануара. — У сутрашњем ЈЈому изаћи ће белешка у којој се говори о расположењу на бео-« градском Универзитету и о ректоровој објави. У тој белешци се констатује да је г. С. Радић отпутовао из Београда ради тога, да не при-« суствује Светосавској прослави, којој ће присуствовати Краљ и Кра^ л>ица и да својим присуством не да* де повода за никакову саблазан.