Време, 27. 01. 1926., стр. 5

I

Ореда, 27. Јануара 1926.

Страна

ДОк\МЕН1И ИЗ ДОБА АНЕКСИЈЕ 1908. 10ДИНЕ Говори Пазла Маринковића и Стојана Протића на тајној седници Скупштине

ЈЕДНА НОВА МАНИФЕСТАЦИЈА НАШЕГ СЛИКАРСТВА Пргд кзложбом Ј. Бијелнћа Нашн сликари живе у Бвогралу без својпх радиоиииа ,ател»еа, у вемог>-ћеости да раде чак н онда, к&д прнстају да жнве као надничари. У поштовању сту»аеаца, ми суо од увек бплн првн, у помагању домаћнх умет* је у запалвој Европи, него онла. ■ наволпо је разлог за своје лржа- ,™™ којЈТ ^Ц°°^гТГв ! МП билн на 3 *1 у глас У: И' 61 " Не можемо мп нзлазити могла, пнко није ппказао отсудие во

Стојан Протић критнкује спољну политику пок. Милована Миловановић 16. децембра 1908. годнне Београд. ЧЕТВРТО ПИСМО

ашм говоре" Павла" МмиТковића ^ ПОЕОЉан п0 мећународнн спе п Херпеговпне по прпнпнпу _ ре ИаВЛЗ МариН ОВИћа напт ппллждГ Тпрнтк ПЛКЛР. глиогтдлилгтп п г »п ГУ/>тН^"

авапгарда руска на Балкану! пред велике снле, па, као адво- л>е н нздржл,нвостп, у помагању доП наш рад за последљнх пет го- кат, тражптн самосталност Бо- маћнх умегпнка, као што се у оста

н Стојана Протића.

паш положај. ТрепЈтак, дакле, самосталности, већ и за Србију". ј сада није ни изблиза онако не- Овде нма једна погрешка, јер, изПавле МаПИНКОЕИп |Р овољан као 1976 - год - 0 на Ј- К °Ј П гледа, тражећи слободу за Босну • I Ј е онда ковао сплетке противу п Херпеговину, не тражимо и оно Иавле Марпнковнп изјављује: пас, дочекао је да се оне данас цјјо треба н за Србпју. А ми траПратпо је. вели, пажљпво рад разбију. ткпмо слободу за Босну н Хер- стл," а у којима је научно слпкарски миннстра ипољннх Послова Др. Вели се: „Руснја пеће да рату- цеговпиу, не само за њих, већ и мислнтн, оп се развијао до данашњег и ннје упео да јемо!" Загледајмо мало, што-но зато што је слобода Босне и Хер- уметпика који се сталожио у делнма. ... .. великим, по напору.

лом то не чинн пн прома домаћнм &алатлијама. Јован Бнјелнћ, родом Босанац, плаха н снажна томперамепта, радно је више од ма којег нашег уметника. Из крајпости које су га повукле у млало

Миловановнћа, гледа нстим очима на стварп, ко- се каже, ,.у зубе". Нпједна сила цеговине у нсто време н слобода ми рннм н јим он гледа. Другачнја полнтн- неће да каже: „хоћу рат!", а то Србпје. Обрнуто: суседство Аусве због превелнке одговорпости стрије Србнју дави, гупш.

ка бпла бн корпсннја.

Г. ПавЈе Маринковић

он ]е ншао у ]едво велнко учењо на пејсаЛу, да се врати на тгслрч заплета К01И могт идстт- 1 . двла - која пре свега хоће и У спеЕа ЈУ } след заплета, кој могу насту | јј и тра^лло пстинску аутоно- ла буду слппарскн ол.-пгша, под тр*. питп. Ирнмер Је Александар 11. 11 ми ј ^осне п Херпеговнне, јер перењем слнкарске светлостн и вал-

ако ,е рекао енглеском послани- ~ без ^ ЖИЕ г ети не м0же ^ 0 .

ку: ,3удите мирни, и известите владу да мн нећемо рат!" нпак нпје требало да прође много и да

ТАЈАНСТВЕН РЕВОЛВЕРСКИ П\ЦАЊ У НОЋИ Убиство или самоубиство у Крунској улици Сасдушаааље сведоЕса

Још је Пироћанап казао: „Међународнн иоложај Србнје, окупа-

објавп рат. П када се нама каже !1П -' 0М Босне п Хердеговиие, отеда се неће рат, треба то схватпти жан •

тако, као да га и може бити. Кад се каже о тајним уговорпма између Аустро-Угарске и Руснје да онн слабе положај Русије у овом случају, ваља признати да је ту положај Русије доиста слабпјп. Бм-е бп бпло да пх нпје бнло. алп обелодањивање тих утовора не иде на нашу штету више него колико п пре. То је бпла тајна само за шпру публику. То је неповољно за оне, који , су тражплп за нашу ствар један рбија^ је антппод — аптптеза великн протест. Нота руска, то Аустро-Ј гарској. Без права Ср- је службенп корак руске владе. бпје не бп било до сада. као- пгто без силе пн Аусттје не бп било. Аустрија робп г\'ће земље. Др. Мнловановнћ тражи за Босну п Хериеговину компенсапије. То је погрешка .Ваљало је одмах тражити аутономнју за Босну п Хериеговнну, јер ју је лакше браншн. Приниип иародности СраЈГити у борбп је много снмпаткчпвје, него компенсаппје, јер су. најпосле, н две велпке спле постале по том прнЈшппу (Пталија л Немачка). Комленсаднје су. даље. непоузданнје од аутономлје. Нпгде, нп једна нама прнјателлка сила не стоји на на■рлу компенсалпја. већ се све заклаљају пза Русије, пза љепнх захтева. Руспја, пак. ннгде не говори о компенсадпјама. Еећ је увела у програм: ..користи за Србпју п Црну Гору". На тај начнн, ми смо и сувише јевтино продазп Ееликп приншга ваппоналностн. И Турска је за аутономвју, док се Титони сам изразно за ј 3 ј КО р ак управљен свима велппрпнлпп напионалности. Ком- кнч! силаиа] јесге база за патппенсаппЈе ппсу симпатпчне нн за гачки Ру ^ ије и ие може би . саму Босну и Херпеговпну. осо- га ослабљен говором рускога ми33 иухамеданско становнп- нн а спољшге За нас штво које је за аутономиЈу, а не та нота . и то ^ види из за СрбвЈу. Ни упад у Новопааар- га -ф ак1а> што је Еећ ру спја ски Санџак (алузпЈа иа Пашићев жила да своје ^теве „'ободно говор) не би Маринковпћ одоб- и 6ез женирања достаВ пмо вларно. На протвв, нрло Је добро Петрограду. што смо могли увернти Турску у ' 5 г ^ . своју мирољубивост према њој- ' ли . Ј е званнчна СрбпЈа зау- Сомбор, 26. јануара. — На начелГлилгттп? пштпо тгли тнк . ум * но- на Ј новољнн Ј н положај { ств0 у 7 итет , Јтзвршен је у ноћи п 1вша неке Р Ше! Првп ]е КораК ПОГ Решав. • 113ме ^ 23 . и " 24 . Ј. .„. .разбоЈннчки г> па наставл>а. ,^вропа н пе 0р5 И ј а НП Ј е поставнла правплно налал Више н^познатих тина -азрата, н трудиће се да нас угупга, * ' тат Л н б 1* ; апад - К1Ш,е н^ознатих .тица аз ако га ми будемо хте.тп. Ако бу- ПГТлЛе ^ТпонТа™ 83 ВДМ Берлннскога Уговора штогод до- су да ае.тику иачелникову касу раз(рат) и аврода пе друкчпје гле бити> иег0 шта Србпја у моменту би ј у Како ј е касл бнла необ]Р1НО

Др. Миловаповић је ширем гледншту давао карактер недопуштен. У својнм говорнма п ннтервјунма он је пзјављивао како ваља прпзнати ј 5н се Србнја могла задрвољита зутопомијом у овој и оној формн и нрпзпатн легитнмпе интересе Аустро-Угарс1,е у Босни и Хераеговинн. Никаквнх легитимних пнтереса Србпја р .е може признати Аустрпји тамо. У овом тренутку неопходно је потре^но да се одазовемо гласу нз Петрограда: да поставимо своје захтеге потпуно слободно. у своме раду да будемо смотрени и да се спремамо за сваку евентуалност. јер поред свега уверавања о миру, морамо себи рећи: сСрбнја нс треба да се бојн н једне солуције као пгго је рат!» Још једна погрешка Министра С-пољннх Послова. Кад он каже да прикнип народности не вредн у међупародном позитивном праву, то је тачпо, алп мп смо сада у положају, кад је баш то међународно, поентиЕ-но право погажено. поцепано. И баш у том случају кад је то право понппггено, добпја сву снлу прпнцпи народности. Србнја мора да тражи што треба да добпје, а шта ће

духа. Из мртвог саставл»аља и кочструисања слпке, он се вратно жи воту само слпке нзмеђу освира са тајанственпм зпачајем топова, валера н самнх боја. Наротато у ванредним својим босанскнм пејсажпма н у пејсагнма околипо Београда, тај сликар наш успева да створн дела мајсторска. Све то у свом ател>еу, којн проте да ће да му одузму уосталом, на таваку Друге Мушкв Гимназије.

Крај одличво саставл>ених н врло монталпих конструкпија његовпх мртвих природа које би се н у Парнзу свнделе. вндеће се п врло лепе слике лепоте Босне. Та лепота пејзака, тако чудно разноврсног н ванредног у Боснн, била је у сликарству Ј. Бнјелнћа одувек волнке линнје, н ако пре без атмосфере, са тешким тамннм колорнтом. Ту лепоту земље босанспе овај слпкар вндео је одувек непмарскн н сликао је са одличном снагом стварања нрпроде. наученом од ку бпзма, алн је у тај посао сад успео да унесе и једпу расну жар и суморност, слпкарскп ипак светлу. Тако ће н портреи, особпто најповнјн , нзнепадити својом синтетичком стншаношћу. Особнто ће се донастн портре г-ђице Олге Соловјеве, са љубичастим тоналитетом, без тврдоће предмета. Његово сликарство врлћа се спонтаности. Његов лепп Топчидер рунгнчаст је, са једннм врло лепнм јабланом. Боје су чпсто сликарски замишљене, алн у формама. Тамнн и мртвп Вареш, сав је начиљен у напору да се да атмосфера, водепа, вааасна, да се да истина. Јесен је ту опет дожпвлена, без наметапл и на-

Прексиноћни .мистериозни догађај у Крунској улици није ни у колико расветљен, м а ла се и полиција трудила сви* силама да утврди да ли је по среди убиство или самоубиство. У току јучерашњег дана саслушани су многи другови пок. Николе Коларевића, па и сама Олга Обраловић и њена мајка. И, док другови Коларевића тврде да је по среди злочин, Олга дубоко верује у самоубиство. Разлог би био, према њеиим изјавамз, сметње које је њена мати чинила њиховој љубави. Шта кажу ДЈугови Ксларезића Између очевидапа догађаја, управо оних који су први наишлги на место несреНе, пријавили су се и саслушани су }уче многн др>тови Коларевића.

она доиити, то Је ситпа ка, то је управо питање стицаја прнлика. Завршетак говора Ст. Протпћа дочекан је општим одобравањем ' коро пеле Народи.е Ск;.*пштппе.

политн- мера, ствар је просто добра.

Враћа се сензнбнлностн и осећајима. <Белика умотност не може бнтп ко5|плш:оваиа». — каже тај сликар. Врати се ономз из чега си понинао. М. Цр.

Пок. КОЈаревлћ Сви они, готово једнодушно, доводе смрт Коларевића у везу са љеговом последњом љубави. Наравно, тврдити да је по среди злочнн нису могли али, готово нико, не верује у самоубиство. Познају, веле, Коларевића као младића јаких живаца, и најзад, као чооека склона авантурама, и |*з тог разлога и иск .ђ >чују самоубиство. Јуче после подне пријавио се дежурном чиновнику кварта врачарског један младић н рекао да би м-> гао да унесе мало светлости у читаву аферу. Младић, интиман пријатељ пок. Коларевића, изјавио је чиновнику, пре свега, да верује у злочин. — Пре неколико дана, изјавио је младић, дошао је к мени Никола и узбуђеним гласом рекао ми: — Хоће да ме убију! Прете ми....

— Ко? упитао сам га ја, тако исто запрепашћен оваквим обртом. — Олгини... Потрудио сам се да га разуверим у озбиљност такве претње и Никола је, после кратког времена, изишао »3 мога стана умирен. — И.мам резолвер, добацио ми је на излазу. и ако приметим ма какав сумњив гест... Шта каже Олга, његова љубав Седамнаестогодишња Олга Обрадовић, ученица седмог разреда гимназије убеђена је да је др>та претпоставка, самоубиство, вероватнија. — Нама су чињене смегње, говорила је кроз плач јуче дежурном полицијском чиновнику, и то од стране моје маме. — Мама је наиме. дознала да Никола није студент права, као што се издавао, већ да је, истеран из Војне Академије, тек полагао седми разред гимназије, па и ту пао. Уверена у штетност овакве наше љубави, мама је гледала на свакн начин да је спречи. Нашла је, једнога дана, Николу и шта је га њим разговарала ја не знам, тек. када смо се ја и он нашли идуће* пута био је страховито нерасполсжен. Напоменуо ми је, кратко, и је разговарао са мојох мамом, алп није ми хтео рећи шта. — Од тога дана почели смо да с* виђамо ређе, али смо зато писл 1и једно дрлто.м готово свакодневно. У томе ми је помагала једна другарица. — Пре неколико дана рекао м» је да ће ми дати једно писмо, ал? да га отворим, кад ми он то будс јавио. — Не м огу, одговорила сам, него ћу га отворити још вечерас. — Онда ти не дам, одговорио ми је. Али знај да ћеш се изненадип ускоро. Мкшљење полиције Полиција, као што смо још јуч1 рекли, тврди такође да је по среди самоубиство. То утврђује, на првом месту, дневником пок. Николе, у коме се овај, нарочито на после*њим сграницама, жали на живот и изјављује да ће се убитн. А за тим и по друтим чињеницама. Прво, опр .ЂОТини на оделу н вешу, затим, баш по положају у коме је нађен и најзад, исказима" сзедока -очевидаца. који потврђују да је дрворедом Крунске улице ишао сам Никола и да се баш у томе моменту чуо пуцањ.

,

НАПАД НА ДРУ10 НАЧЕЛСТВО У БАЧКОЈ Разбо1пичћи напад на начелство 37- Тителу

дати на нас. Русија се не залаже

гГкомпенс^пиЈе' Свби1а не сме Кршења > товора има да Ј ражи ' Ј ака ' та Ј пок >' ша Ј ™ није испао за лДотГоТпси шкГ а за н какаВ Је аеЕ ИР 01 ? 8 *" Раз - Уме РУ>«>". те су преш.тн у канцеларију програм се не нзвршуЈе од- полначелнкка, г. Нико.тоћа, па су иичооо Ј мат. алп га зато државе постав-: »кегову ручну касу разбили и узели Л-.ј. и Г"1 пптић ! ља ЈУ и уврављају се врема ње- сав готов новац у суми од неколико ч^ГОЈаН I 1рОТИп му , Ј-дп сталном државиом про- хи.т>ала динара. Пошто су затим Говор Стојана Протића је, по граму. Протпћ навлдп програм испретурали мчога акта, изаш.ти су «ојој опенв, један од најбољв! Италије из 1549. год. Кавур нпје напоље и изгубили се у непознатом којн су палн у тајној седнивл. тражно компенсаппје нлн корн- правцу. Пре свега, Протвћ повлачи па-' ®>ре, него нзлазак Аустро-Угар-1 похара је прнмећена тек у 8 чаралелу взмеђу 1876. год. п 1908. ске из Нталпј*е. Ј уиутрашљој сова у јутро, кад су чинозннци по10Д. в налази да Ј'е оидаша>и по- полптвпп н овако в онако атв у че.ти до.тазити на своју дужност. ложај Србије био много горп, но спољној полнтпди —Ца11аш551шо! ( Видећи 0Т ворена врата на згради и пгто је дапас. На Русвју се онда Првп корак наше влале је н>-кп П р ави хаос п0 канцеларнјама. нзаегледало прекнм оком. Нарочнто пенкање, неко трговање. У нашој стали су о томе среског начелника, је Ентлеска. бнла онда опредеље- се вотп чистто и ијасно каже: Ср- г . Анастасијевића, који је одмах иа. сва противу Русије. Док је Не- ® и Ј а иеможе наћи пуна задовоље- после некотико минута дошао. Помачка бвла у силвом напону, ња 001111 ако ее У Боснп н Херпе- ред обијене ручне касе г. НиколиЈ»ранцусва је била смрвљена. И говпнп посгавн ?(а(иа дио ап1е! ћа констатовано ;е да је отварана у таквг.м моменту, Србнја, која се Дко сљ - ДРУпга речима. васпоста- и његова Вертлајчова каса. Поред мда, сматрала вао авангарда Ру- вн окуЈ .лија Босне и Хергегови- ње нађено је и више кочада пребнспје, потегла је мач, ппо је бвло не с Г Лн Ј а бв ти потпуво задо- јених челичних предиета, које су погрешво Данас видимо Русију Еољна!!! А ве буде лв то могуће, | разбојници непажљом оставили слабију, атв народннју него он- _ компенсације! | приликои руковања а.татом за оби„а. Јавно мишљен>е нма данас 1 То је погрешка, коју морамо; . :3ње тамо своју дозу самосталности, и исправити, ма да је то сада теже. Вест о овој похари прим .Ђена је Руснја је стекла данас спмпатије Тој политицн стављена је на су- уче у Сомбору са резервом. али ;е код западних сила. То и чинп да протдруга полнтика (чита чланак :а нас званично потврђена. У олРуснја није данас нзолована. С из Самоуправе, у ком^ је реч о суству великог жупана, г Петрови њом данас- нду заједно Енглеска, ноти н држању Раднкалне Стран- ћа, подж>л]ан г. Рајић, наредио је ч Фрапп.уска и Пталнја, а ни Тур- ке). — То су нашп погледи који жупанијском референту г. Јоскфу *ска, као што је овде већ рвчено, ! <е могу п дшве развнј«°.ти. Алп то Мартину да хитно отпутује у Тител .ннје ван тога круга. Негде су ве- < V два резднчна схватања. зе јаче, негде слабије. И .у Србнју! — Господнн Мипнстар Спољсе мааа сада много снмншнчнд- • ннх Послова, иаставља Протнћ,

Из Касе однето нећолићо хиљада динара Пре.ма досалашњој истрази нзпат у среско.м наче.хтву извршен је између 1 и 3 часа у иоћи. Злочинаца је било више, јер су једни мора ли чувати стражу на улици, за време док су њихове колеге у канцеларијзма вршили олерације. Обавештени унапред да у каси има већа сума новаца, они су прво почели са обијањем велике касе. Али, како су били невешти, у томе нису >спели, те су пош.ти у собу подначелникову. где су без велике муке рззби ти његову р\чну кзсу , узевши сав новац из ње ЗалЈМ су ппо-тора™ ]ош неке фијоке чиновника, па ка ко нису ништа нзшди > в°ће вредности, нагтустили су нзчрлство ззтворив ии кзпију Поред све ->ихове пзжт-ае заборавили су поломљечи алат. На њему је више видљивих отисака од прстију, који су озмах фотофафисани Наћене су и многе стопе од ципела. јер су тога дана улине бите кзљзпе од растоп .Ђеног снега. Све ово п^казује да је истрага на добром путу. Догађај се живо коментарише. а фзђзнсгво нестрл .Ђизо очекује резултате истрзге. Кзрактеристично је да је ово веК друго разбојнички напад на среско наче.тство у Бзчкој. Мисли се да је ову похару извршнла иста ^нда. која и ону пре кратког времеча V Бачхој Пзлзнци. кзлз се злочинии чису могли похвзтати. и ако је све \чЈп ено ла им се чђе у трзг ?боЈ тога су издата нзређеи.а да се сЈрати највећз пажња на кретзње сумњивих типова у области, и послата је молба надлежни.ма за појачање безбедности у целој Војводини. Славко П. Стојановић

и да >з помоћ г. Анастасијевића учинн све како би се броо и поавнлно повела истпага.

Претрес код номуниста у Крагујевцу Крагујевац, 24. јануара. — По тражењу Управе Града Београда, •20. ов. * м-ца извршен је претрес код истакнутијих чланова комунистичке партпје у Крагујевцу. Претрес је извршен у домовнма г. г. Михајла Ивеше н Милосава Вукомановића, адЕоката, Илнје Каковпћа. кројача, Белића, благајника Пионира и још тројице радннка. Полиција чува у тајпостп резултат претреса а гшједан од поменутнх није лпшен слободе.

Интгрзенција новосадснз Тргозачне Коморе у пнтаљу ваае телефонске централе

Самсубиство италијанског умети м ка Рнм, 26. јапуара. — У своме стапу у Фаешш нзвршио је самоубнство познати нталпЈанскн уметннк вајар Ђузепе Матеучн. бн је запално угаљ на мангалу п гатворпвшн прозоре, чекао је док га

позпат. (Бреме).

ОДГОБОР г /ИКИСТРА ПОШТА Г. ШУПЕРИНЕ Повп Сал, 25. Јануара. — Јесенас с? почедо са дограђнвањем н доЈЕ^ивањем пове поштанске зграде у Нозои Саду. Нарочнто »е важно Снло подпј»ње ове з{раде н а5ог нове аутоаатепе пентсале, која не може да с* сместн у овт салању зграду због к.глнх просгорн а. Новн део поппе усЕоро је дозпдан н оотало је само да се поднгне спрат на стару зграду п све ставп под кров. Мећувремено стигла је н нова аутоматека телефонска цегпрала, којј су су естплн т магацив док не буде нова зграда дсвршена. Међутнм, потпуно нзненада, наоно је сукоб нзнсђу предЈ -знмача Прогрес и Мивистарства Грађепнна, н кло после* дппа тога сукоба дошла јо обуставз рада. Како је садањп телефс-н у Новом Саду веоаа лош, ]ер Је централа стара н употреЛлм рувппрана, новн телефсп се Јчекивао са великни неорп.тењем. На^ пнје удавио отровпп нлнн. о Зрск жалкт. обуставом рала пнтање нпсталнсамоубиству, које је изазвало Т»* | рања пове пентрале Сачезо је у недожак утисак у цслој Ита шјн . ннје гле л. На жалбе трговапа, прнвредннх кругоЕа н грађанства. Трггвачка Ко\:зра "унутнла 1е недавио меморандЈм Мннмстру Нопгга г. Шупернвн, уолећн га да ноде.ствује да се креднт од 1.600.00« ниара за довршеље зграде оспгура в па тпј начин решн ово пнтање. Г. Шуиервиа одговорно јс д Ц чно на овај меиорандум н у пнсму саошптпо ла ћа нако је ФнпанспЈскн Одбор Лрпсао тј своту рз бууета, у плевуму Скупштаж из ипп предлог да се овај преднт увесе у буџет н на тај начпп сснгура довршење радова* на новоеадској пошта. Оенм тога је Трговачка Комора данао угг\-тта рачупском одсеку Мпчнстарсгва Граћевина молбу. тралсећн да се крелнт од 1.200.000 двнара за паетавав рада па поштапској зградн. лојп Је у алање дваннествне унесен, одмах т потре^п како се не бн десндо то да 1. апрпла овај креднт будо упипен Тр говачка Кгмора предлаже да се радсав одмах пастипе п садлњн иред>зпма» п^.јовс- дп авртп посас. (Време 1 .

Хотел у пламзму Пагнз, ?п. тоуну, у Пспсп.лванпјп. пожар је изнепада букнуо у велнком хоге лу «Лафајет\ Пет особа изгорело је у пламену, а већп број је тешко рањен услед пскакања кроз прозоре запаљеног зотела. Непсзната је судбина још 11 лица.

Катастрофг! у пр стан"шту Малте Париз, 20. ја ттуара. — Према извештају са Малте, у тамошној луци десила се Једна тешка катастрофа. Један мотопнп чамац енглеског разарача «Уих и «врнуо се. Командант рало^>ача и четнри мориара утопнлн су се у мору.