Време, 12. 05. 1926., стр. 3

Оравк 12. 1926.

Страна 3

НАРОДНА СКУПИЛИНА

Трговински уговор са Аустријом је ратификован ■гкх> 172 посланика гласади су за, а 23 против Јучерзшња седнииа Народне I ишлн до крајњих гранниа ло ко-

Скупштмне протекла је врло мирно. без ннцЈиента и готово без икаквих упадица. Трговински утовор са Аустријом примлен је у начелу и у појединостилта; исто тако «примл»ен је и већи број молби м жалби, по извештају Одбора за Молбе и Жалбе. На дневном реду био је одговор Мумктра за Аграрну Реформу и Министра Ф1тнанснја на питање г. зр. Милоша Радосавл>евића о повећању трошарине од стране Суда Оттштине Крагујевачке и на питање г. Грисогона о укидању увозне иарине на модру галицу. Алн попјто нису би.ти прткутни Министар Аграрне Реформе и оба интерпеланта, преш.то се на дневни ред: лискусију о трговинском уговору а Аустријом. СКОПЉЕ, ПРИВРЕДНИ ЦЕНТАР ЦЕНТРАЛНЕ ЕВРОПЕ Првн добија реч г. Јовал Јовазовић, земљорадник. Он налази да је дискусија о овом уговору из.ишна, пошто је уговор одавчо ступио на снагу. Аустријска влада га је ратификовала још прошле године, а од септембра месеца већ се примењује и код нас и у Аустрији. Говорник мисли да је овај угсвор нарочнто требало дискутовати у Наролној Скупитгни пре но што се ратификовао. Наша политика уговора показала је досада да непрестано заштићујемо и д смо непрестано протекционисте. Да се о томе раније дискутовало, г. Јовановић би, вели, нарочзгго скренуо пажњу на то да наша држава треба да буде центар, око кога би, имале да се окупе све државе наследнице Аустро-Угарске заједно са Бугарском, Грчком и Албанијом у једну економску заједницу. И у место да центар буде Беч, требало би да буде центар, не Београд, него Скопле, где ће трговина сва и са Балкана и са запада притнцатн преко Солуна. Јер Солун мора бити кад-тад пристаннште Скопља. «На крају налазим, вели говорннк, да овај уговор није добар, алм и овакав какав је треба га лримити, јер нама уговор са Аустријом треба». Због тога Јовансвић изјав.г»ује.да ће он и његовн друговн гласати за уговор у иачелу. Г. НРАЈАЧ 0ДГ0ВАРА НА ЗАМЕРКЕ Реч добија Министар Трговине и Индустрнје г. др. Крајач. Он одговара на замерке појединих говорника у току дискусије. Повозом говора г. Жебота признаје да су мале концесије оне које смо добили, али налази да су мале и оне коицесије које смо дали. Овај уговор не може се посматрати сам од себе, него ће он право своје место наћи онда, када буде склоп.т>ен иео систем међународних уговора. На замерку г. Жебота, који је казао да је у делегацији било заступљено сувише господе из Београда, а сувише мало господе из Словеначке, г. Крајач налази да ова замерка није оправдана. Међу делегатима била су два Словенца и четнри Србина, али су зато међу експертима била два Хрвата и четири Словенца. Према томе укупни састав делегације изгледао је овако: шест Слоеенаца, четири Србина и два Хрвата. Поводом приговора да је наша држава досада показала врло мало активности у склапању међународних трговинских уговора, г. Крајач одговара да треба уважити разлоге због којих се то догодило. Пре свега првих година после рзта није био стабилизован трговински промет међу појединим држдвама, нити су били јасни правци јкако ће се развнјати та трговина. Ипак овај уговор је сад пред парвшентом, имамо готов уговор са Италијом и Албанијом, а склапа се уговор са Мађарском и Енглесхом. Исто тако ове године има да буде готов уговор са Француском, •Чехословачком и Шпанијом, док •Је за идућу годину предвиђен угоса Немачком, Румунијом и (ГЈрском. На приговор г. Крафта, да <би ми могли постићи веће коније од стране Аустрије кад би> и ми далн Аустрији већ конце*}е, г. Крајач одговара, да смо ми |ЈоицесиЈ4ма прем* Аустрији

јих је било могуће ићи а да се не офешимо о пришЈип заштите националне радиности и о тај принцип да можемо и друге уговоре склапати а ^а не исцрпимо сву резерву концесија према једној држави па да не остане нншта према другим државама. На крају г. Крајач захвал»ује предговорницима, који су лојално истакли све добре и рђаве стране уговора и моли Скупштину да прими уговор онакав како је предложен. СКУПШТИНА УСВАЈА УГОВОР Подпредседник г. др. Суботић закључује начелнн претрес извештаја и приступа решавању. Секретар Скупштине прозива посланнке, који гласају појединачно. Резултат гласања био је 195 гласова «за» и 23 гласа <гпротнв». Према томе г. др. Суботић оглашава да је уговор са Аустријом у начелу примљен. Прелазн се на претрес у појединостима. Пошто се нико ннје јавио за реч, приступа се одмах читању појединих чланова и гласању. Сви чланови ггримљени су великом већином гласова. После тога приступа се дискусији и гласању по извештајима Одбора за Молбе и Жалбе. Пошто се нико није јавио за реч, то су одмах великом већином гласова примљени извештаји Одбора по молбама Добрице Спахића, Подгорице, Јове Ковачевића учитела из Београда, Госпаве Пламенац из Улциња, Стевана Радовића и другова, Милоша Обреновића и другова, Жарка Миладиновића и другова и Адријана Лебедере. Прелази се на последњу тачку дневнога реда: претрес извештаја Имунитетног Одбора од 30. јануара тек. године о издаваљу суду народних посланика, по захтеву г. Министра Правде. Извештај Ј* примл>ен већином гласова, и исто тако усвојен је извештај Имунитетног Одбора од 9. фебруара о. г. Подпредседжтк г. др. Суботић закључује седницу Скупшгине у 12 и по сати а идућу заказује за данас у 10 часова пре подне. На дневном реду су 14 извештаЈа Одбора за Молбе и Жалбе.

Мистериозни напад на шефа пограничне полиције Веллка Кикинда, 11. маја Скноћ се у Велшком Крстуру десио крвавп сукоб између шефа пограиичне полиције, г. Милутнна Петриновнћа и тројпце жандарма. Сукоб се деспо пред једном кафаном. Када је г. Петриновпћ пзлазио из ифапе одједном су га опколпла и напала трн жандарма, и с иушкама га тако нспребијали да ое срушно гешко рањен на земл>у. У тучи добио је неколнко убода бајонета. Уз. рок напада, као и ко су били иа. падачп, за сада је непознат, али Петриповић изјављује да су га иапали напдармп. Ои је пренет у болнииу у Велику Кикинду, а за нападачима се трага. (Врвме) Збор г. Давидовића у В. Никинди Велика Кнкинда, 11. маја. У недељу 16. маја демократска странка одржаће у Великој Кнкнндн збор, на коме ће говорити г. ЈБуба Давидовић. (Време) Смедеревски ђаци у Новом Саду Новп Оад, 11. маја. — Јутрос су у Новн Сад стнгли на Суботице на путу по Војводпни учеипцн 6, 7 н 8 разреда смедеревске мушке и женске гимназије. Онн су у току данашљег даиа разгледалн у Новом Саду Матицу Српску, пеколико цркава, зграду Инсиектората Министарства Народпог Здравља, а вечерас ће присуствовати представи у Народном Позоришту. Онн ће остатн још сутра у Новон Саду. (Време)

Хапшење студента који се дописнвао са др. Вукашином

Цсгнње, 11. маја. — Ноћас је предат полицијској власти на чуваље струдент медецине г. Божидар Петровнћ, који је осумљичен да је стајао у препнсцп са др. Вукапгнном Марковићем, још од времепа када је др. Марковић био у цетии.ском затвору. Г. Петровнћ велп да је преко њега неки доктор из Лајпцига упућнвао писма др. Вукашипу Марковићу н да се он, познавајућн се лнчно са Марковићем, још из Беча својеручно потпнснвао на пнсмима упућеним Марковнћу. Полвдиска власт у Подгорици похватала Је сва писма и тражила од Мпнистарства Унутрашн>нх Дела да се Петровпћ гитно сироведе у Подгорицу, где се има саслугаати о и-еговој везп са Марковићем. (Време)

С П О Р т

Бугарска моли Лигу Народа за зајам Берн, 11. маја. — Бугарска влада обратила се Лиги Народа са молбом за помоћ за зајам од 3 милиона фунти стерлиига, од којих би 1,700.000 фунти било употрсбл.ено за избзглице. а остатак за радове и иадводњавање земљишта. (Време)

ЈУГОСЛАВИЈА У СЕТИ Као што је јављено наш државпн првдк а К. Југославнја аретрпео јв у недељу 9. о. м. пораз у Сотн од тамошн.ог «Фугоал 1Сдуб д* Сст». Ко познлје футбалске придлке у Фрашуској опај га пороз .Југославијо у Свгн нећв »шого наненаднтп. Ф. К. д' Сет поапат је као пеобнчно јак тнм. Њега су у своЈе вреие основалп Енглези п он је нмао ту траднцпју да у њему \-век нгра којн страв одлнчан играч. Мада је Сета иесто од пекпх 40.000 стадовннка, на утакинце долазн тамо 10—12 хнљада гледалаца, што говорн за велнку популарност футбала у Сетн. Ф. К. д' Сет" нма пајлспше нгралпштв у ФранцЈској покрнвсно са све чотнрн стоане трнбинама гвоадене ви"»нотрукцнје, а сам терен нма идеално густу траву. Тнм Сећана пгра ефнкасну пгру, па је забележпо успехе и протнв одлнчннх шпапскпх клубова. Југославпја нгра у чствртак 13. о. м. у Монпељеу пјкјтив таножшег Стад Олимппкл, алн јој јака утакмнца предстоји у Марсел>у, где ће јој протпвпнк бпги Олпмпнк, којн је опомад тукао у Паризу на фпналној утакмици за купу С. К. Валансјенн са 4:1. ИТАЛИЈД— Ш8АЈЦАРСКА 3:2 У Мплану је таднјанска репрозентацнја успела да снгурно потуче ШваЈпарску. АМАТЕРИ—РАПИД 5Д На првенственој утакмнлн у Бечу пред 25.000 гледалаца Аматерн су туклн свог најопасннјег рнвала Раппд са 5:0 н тон победом дефтштнвно освојнли првенство Аустрнје. ВАЦ (БЕЧЈ У БЕОГРАДУ В. С. К. јв у преговорнма са одлнчннм бечкнм Бннер Атлетнк Клубом за две утакмнце у Београду 6. и 7. јуна.

Нова књижевна афера

Отворено писмо г. Мила Павловића Књижевнои и Надзорном Одбору Српске Књижевие Задруге

Поводом нзвештаја са годншав скуцштнне Српске Књшкевне Задруге, штампавог у Времену, г. Мнле Павловић, професор, умолно нас Је да објавпмо ово отворено ппсмо Кљижевном и Надзорном Одбору Српске Књшкевне Задруге : Књижевном и Надзорном Одбору Српске Књижезне Задруге На скупшттшп Књижевне Задруге 9. о. м. Драг. Илић, професор, изнео је јавно, пред скупштином, да сам ја у свом спису «Напул>ске Шетње», који је год. 1911 издала Књижевна Задруга, пуних девет страна плагирао, српски ре*1ено украо из неког дела познатог фран цуског писца Пјер Лотија и то као свој састав изнео. То је безумна клевета, која не сме остата некажњена. Г. Драг. ИлиН нема за то никаква доказа, нити га може пружити док је жив, ни за хиљаду година. Категорички тврдим да је спис аНапуљске Шетње® мој, сав мој, од првога реда до последЈђега и да у њему нема ни једне једине реченице, ни од кога, па ни од П. Лотија, јер у свом животу и ралу никада нисам осећао ни потребу ни жељу да ма шта туђе себи присвајам, а најмаи>е мисли. ' Најенергичније протестујући про тиву, најблаже речено, млитавог и неделикатног поступка одбора Књижевне Задруге, што није исто тако јавно, на истом месту затражио од клеветника: да каже: из кога дела П. Лотија сам ја тих 9 страна преписао и као свој производ протурио, ја хоћу овде да изнесем једну ствар, која веровагно јесте повод овој одвратној и глупој клевети. Пре 3 године, дакле 12 година после изласка мога списа «Напуљске Шегње», изишао је у ЦицвариНевом «Дневнику» Један подлистак под насловом «Море». Ту је одштампана последЈва глава из мога дела «Напу.1>ске Шетње». Цео лод листак је досјовно, од речи јо речи украла и преписала нека М. ПилетиНева, само је иа једном месту, где сам ја ставио реч «напул>ско море» она изменила и ставила своју реч: «марсел>ско море». Крађа

из мог дела била је очигледна, јер је крадљивица не само текст дословно преписала, него је и интерпункцију, па и језичне грешке преписала. Још истога дана отишао сам г. ЦицвариНу и изнео целу ствар. Г. Цицварић је поредио подлистак у свом листу са мојим оригиналом и чудио се дрскости крадл>ивице, за коју рече да је учитељица негде у Босни. С њим сам се сложио да је то обична и безначајна ствар и да по њој не треба чинити никакве кораке. А она је, да би затурила траг крађе, пронзвољно ставила да је подлистак превела са француског из Пјер Лотија, ма да у делима П. Лотија — што се може контролисати — нема ни једне једине реченице, а камо ли девег страна, која би ма и налик била на мој завршетак аНапуљских Шетњи» под заилављем «Море», или на ма који одељак моје књиге. И ако живимо у једном смрадном добу, где су на дневном реду, да се еуфимистично изразим плагијати државних и народних милиона, дубоко жалим што је установа Књижевна Задруга могла тако лакоумно примити и оНутати једну клевету, коју нико никада не може доказати, клевету бачену јавно у лице једном вазда исправном грађанину и јавном радниху. Енергично и с правом захтевам од Књижевне Залруге да она што пре ову ствар изведе на чистииу. Шта Ну ја радити — моја је ствар. Примедба: Лист «Политика» у своме извештају са скупшлше |К. 3. казала је, да се налазимо пред новом плагијаторском афером; али она није «сензационално откриће г. Драг. ИлиНа, професора», него несумњив доказ жеговог безмерног шепртљанства и клеветничке Нуди, што му не могу опростити ни закон ни оклеветани. Бог прашта, људи праштају, али закони не праштају. 11. маја 1926 г. Београд М. ПАВЛОВИЋ професор РеаЈке

Претрес номунисти Црвенчнћу|Рус нојн је унрао 10.000 днодложен зОог иолести нара задовољан пресудом од

председавајућег Нови Сад, 11. маја. — Претрес Нлколи Црвенчићу којп је Оио закааан за данас пре подне одлои:ен је. За овај претрес владало је велико интересоваше. Јутрос у дворанв окружиог суда при.инан Орој публике очекивао је почетак претреса. Били су окупљеип судије и сведоци и чекало се само на долалак предсодника колегцјума г. Милоја Радуловаћ' 1 , алв он нпје дошао, пошто је изненада оболео, те је претрег морао битн одложен. (Вреие)

пве годнне загвора Новн Оад, 11. маја. — Данас је новосадски окружни суд осудио на две годнне тамплце Сергија Цеила руског избеглнцу који је оптужен да је Франдискп Пнрнат укрчо 7000 динара. Сергије се у почетку месепа фебруара о. г. ушуљао у стан Франциске поред чијег је стана становао и знајућн да она у орману држп повац, обио је браву и нз ормана украо око 10.000 дипара. Полиција је Сергија одмах ухапсила, али је он 7.000 дннара већ био потрошио. Сергије се пресудом задовољио. (Време)

Г. БОАСИЈЕ У БЕОГРАДУ

Предавање о Интерпарламентарној Унији Поадрав г. Љубе Јовановића

Јучо је интерпарламентарнн одбор одржао јавпу седницЈ-. У 5 по подне сакуцио се у веллкој сали Народне Скупштине цриличан број народних посланика да слушају г. Боасијеа. У иосланичким клупама седели су мипистри г. г/Нлнчић, СршкиН, Јовановић, предоедник Народне Скушитипе г. Марко Трнфковић и велики број народних посланика, као и другпх познатих лица.

Г. Боасије Г. Љуба Јовановпћ, председник одбора, иоздравио је г. Боасијеа оввм речима: — Ја сам прв свега 'дужан исказати захвалност господи, ко]а су била добра да узму учешИа оа овом данашњем скупу. Ја пре свега, ео адрављајућн нашег велнког пријател»а г. Боаснеа, дужан сам нсказатн вам, господо, познатн факат да је наш народ н не зеа се унраво којн део внше, а којн део ман>е, дуго н дуго стојао нод тешкнм ропством н толико страдао од насиља н од снле, толико бно лншен најелементарннјнх права да се у том погледу мало којн другн народ може с нама мернтп. У том тешком времеву његовог трпл>ења, времену кад је према њему негнрано ма какво право у нашем народу изражавапа је и једна добра жудња за правду. Мн смо после свнх тн* страдања бнлн сретни да доживнмо час, кад смо впделп да ое готово потпуно остварнло и наше народпо право н кад смо у псто време добпли могућпости ла својом снагом можемо одбраннтн та права. Господо, нпак и сад мн остајомо онаквн пстн предапп н верпн попгговаоцп права, каквн смо н дотле хтелн бнтн. Зато ми п пеннмо све оно папоре просвећенпг народа савремене демократнје да се обезбеде права пад елемептарннм његовнм повредама ,зато мн н цешшо све оне многобројне, а значајне органнзацнје савремепога јавног европског п светског живота, које пду за тнм да успешно заштнте права у међународном жнвоту п ла му дају већу снагу пего што бп могле нматн. Мн у тој организацнјн, у њеном сиажењу н учвршћењу гледамо једиу од главних залога оиога мира, којн смо мн толнко желелн ,опога напротка н развоја пародпог, вапослетку укратко рочепо гледамо једну од главннх залога паше народпе будућпосгн. Ми зато в цевнмо, дубоко ценнмо ону знамешгту органнзацнју Парламептарне З'није, чнјн су члановн н нашн другови овде у Парламенту. Мн поред свнх тешкоћа желнмо да помогнемо својим снагама рад Парламентарне Уинје. И зпајућн колнки је значај оног сталног н цеуморног рада Парламвнтарпог Бнро а н његовпх чланова, главннх радинка на њсму и знајућн нарочито колнкн је значај н рад нашега госта г. Боснеа— (Бурнп увнци: Жнвео н пљескање) знајућн пород тога колнко је он у свакој прнлнцн нстакао се као бранилац нашнх српско-хрватско-словеначкнх права, ја вас молнм да не само лнчпо, пого п у нме целога скупа поздравнм г. Боаспјса п као продставшЈса Парламептарног Бнро-а н личпо као заслужпог пашег прпјатвља. (Бурно пљескање п једподушпи узвпци: Жпвео!) Ја вас молнм да саслушате рефорат г. Боснјва. РЕЧ Г. БОАСЈЕА После њега устао је г. Боасије и рекао: — Овдо сам бно пре 5 годпна, почео је свој говор г. Боаспјо, бпо сам овде када је Краљ Алвксандар, ондашњн Регопт, патагао заклетву на нови Устав .Задатак, кпјн је онда иа себе узвла Народпа Скупштппа, бпо је огроман. Тошке послератио прг лике још су отсжавале тај пос 10. Требало јо "поправити стање у земл>н, ујоднпнтн три племона, поправнтн одпосв са < <1вдима, п Европа св пнтала како ћете ви то пзвршнтп. Ја сам со лнчно уворно да сте сн иа добром путу да сродито ста1БО у вашој зомљн. Као н у рату, тако нгто ч у мпру, ва ла зем.га показујо пун- .паћање за патрнотнзам н за мнр н стога јо она у овом долу Европо пеопходно погробап чшшлап за трајап мир. 3. ш је г. Бог нзлоашо

историјат и пиљ интерпарламвнтарне уније. Прочитао је члан 1. статута Уније, у коме се каже да је њен цпл> да сгвори узајаман рад свих парламента путем једне светсгЈе оргапизације народа, чији је циљ утврђиване и развпјање демократског дела мира н сарадње између народа. ОРГАНИЗАЦИЈА УНИЈЕ Унпја је организована 1898 г. Оснпвачн су бпли Вилијам Рандал Кремер и Фредерик Наси, представници енглеског и француског парламепта. Допнпје је број чланова Уније непрестано растао и 1914 г. било је 26 група са 3.500 чланова, дакле половипа парламентарапа целога света. Од оснивања па до тога доба одржапо је 18 конференцпја у свпма великим светским престоннпама. За време рата делатност Уније била је само локалног карактера. После рата прва скупштина одржана је у Штокхолму 1921. Затим су држане сваке годинв скупшгине у Бечу, Копенхагену, Берлнну п Вашингтону. Сада су члановп Унпје 36 држава, од којнх све европске, сем Шпаннје, Грчке п Русије, где нема парламената. — Појављује се шггање, наставља г. Боаснјо, да ли је Унлја после осннвања Ј1нге Народа бсскорнсна. 0 ■Љме се не можв говорнш. Велнка | је разлнка нзмеђу Унпје н Лиге. У раду Лиге учвствују представница влада појодиних држава, док у раду Уннје учествују парламентарци у своје сопствено име. Уиија показује пут Лиги Народа н пе може св сматратн као њен протнвннк, него као њен сарадннк. ЊЕНА ДЕЛАТН0СТ Делатност Унпје можв се поделити у две периоде: пре и после рата. Пре рата је она прва покренула идеју о обавезној арI битражи и у опште за мирно регулисање свих конфлнката који би могли избнти између појединих народа, После рата Унија је расправљала сва пнтања, која су била на дневном реду и на сед. Лигв Народа. Нарочита пажња обраће на је шггању економске стабилизације Европе, за тим шггањима разоружања, народних мањина н парламентарне кризе. Спеппјално је студирано и питање кодификаппје међународног права и за решење тога пнтања створен је један пројект, који је у многим тачкама бољи од плана Лиге Народа. На последњој конференцији додирнуто је нарочито питање заштите мањнне. Предложено је да се тужбе за повреду уговора о миру подносе дпректно Ннтернацноналном Суду у Хагу, а нв Лигп Народа. 0 питању разоружања није се могла донети одлука, јер је дошло до сукоба између схватања Сједнњених Држава и Енглеске. За крпзу парламентаризма проучавају се сада предлози. Нарочито ће се узетп у обзир установа нашег законодавног одбора, који омогућава брже доношење закона. У овој години Унија неће држати скупштину него ће ее у августу месецу одржати у Женеви скуп Савета и свпх 6 одбора да се претресу она питања, која ће се ставнти на дневнн ред за конференцнју у Паризу 1927 г. НАШЕ УЧЕШЋЕ У УНИЈИ — Каква је дужност интерпарламентарне групе парламента Краљевине С. X. С„ пита г. Боасијо. Пре свега треба увећати број чланова групе. Затим треба послати у са .чцчјв продставнике ове групе. Својим храбрим држањем за време рата, као и мукама које јс- поднела за уједињењо Нраљевина Срба, Хрвата и Слс енсца, ужива у иностранству врло велики глас. Учествован>ем у раду Уније Нраљевина би само тај свој глас утврдила. На крају, господо, захваљујем вам на љубазчости којом ств ме саслушали .захваљујем вам на срдачном дочеку! Ја сам овде био пре пвт година и онда сам трпео нао што ств трпели и ви сви. А оно пријатељптво, које се оснива на заједничким мукама, осчито је. Захваљујем вг.и, господо, и шаљем своје најтоплије жеље интерпарламентзрној групи, целом Парламенту и цслој земљи. Крај говора г. Боасијеа поздоављен је бурним аплаузом и узвпцима „Жпвео!"