Време, 12. 05. 1926., стр. 4

Страна 4

Средл, 12. »]а 19М

ИАРИСКА ПИСМА

Шетња по апашким квартовима Париза

На дну беде и љубави

Паршз, крајем алрила. — По једној влажној, апрнлској ноћл, сд Мернннгом немачким песнпком, Руђером Возарпјем, Иваном Голом, Трнстаном Царом, Шарл Волфом н Вером Иделсон обш>ох фамозне, апашке квартове Парнза, са чпчероном, познатнм апашом Бубулом, којп је велшш прпјатељ уметннпа нз целога света. алп којн вечпто ратује са полпднјом. Осредњ-!х годнна, Бубул т*а развијено тело неког Корзпканпа, са .> ткас но унакаженпм лпцем, које улива одвратност н страх у истј време. Прогаљан од полшјмје већ седам годнн.г, жнвп на Порт Внлету у раднп-шим, сумњнвим кућама, а често, после лоноћп дође на Монпарнас, да од иеклг слнкара пли песника узме који франак. Псторпја овога тппа у, врло заннмљпва, а наротпто је карактернстпчна мала Мерп, његова метреса, која му је јеоне ноћн нз љубоморе образ закова ла за сто опггрнм ножем н Ј *наказнла га тако, да садањп лнк Бубулов личн на "нуспу 1рнмасу. Причају да га је Мерп лечила пола годкне на једном тавану у улици Светога Жака, не усуђујући се да доведе лекара, да га овај не би издао полицнјп. Па поред свега тога. ова мз,т:1 жена, са црвеним шалом око врата, са ватреним, црним очпма, која се често внђа на мпзетским баловнма око Бастпје, нпје престала да волн Бубула, у коме је персонпфнкована њепа љу&в н њен грех. Веома часна, она пева по баловпма, купп ковац у свој шешпрнћ од ружичасте сламе и служп изгубљеннм сииовш!а Парпза за ворно" псповедника и нежну сестру у' беди. Ваљда због њеног готово гштертрофнчног српа, Бубул је прешао преко свега, чак п ^те иребацујућн јој за несимпатпчне ожнљке око усана и труле вилице, поиспадалпх зуба. Те ноћп сл\^ајпо смо срелн Бубула на углу Ренске улице и одмах смо се попели у два такснја. У почетку он се опирао али је пристао, јер му Трпстан Цара кришом стрпа у руку једну банкноту од 100 франака. На тој језпвој, ноћној шетњи отиш.ти смо прво у јеврејски кварт, званп Кварт Љубази. Кварт је у традицнји, јер у срединн њега налази се чувена €1о^е11е» Луја ХШ, у којој је овај атрофпчнп Франпускп краљ држао неколпко метреса по султановом обичају. То је јелан малж замак, у готском стилу, са једом кулом, и прозорима у неправилан полулук, у .чоме се сада одмара једна пунпја л.-она некога поратног богаташа. У истом кварту живеле су чувене куртизане до мегресе Луја 16, која је узимала с&псога Јутра ладан туш и доживела 80 годниу, млада и лепа као расцветао трн у Каталани. У нсгом кварту, такође, ;кнвела је Ннна Делонкло. Како је то био лиричан кварг некада, кала су мале, бледуњаве жене, Миржеовог типа, прпмала дуга писма, у впду трубе и обмотана првеном пантљнком, писана гушчијим пером н копирана нз љубавних секретара средњега века! Данас је кварт пун ужасних соба, где се жене продају, насељен проблематичним типовима. Једнна интерееантна „атракција" овога краја је седамнаестогодншња слепа Алнса, коју издркава њена тетка, за ексцентрнчно уживање богаташа н первертика. Нису олако хтели да нас пугге у Алисин салон, алн се слу-

га престравпо када га је Бубул ухватпо за врат. — Псето! Знаш лп да код ње долазе све самп „прпнчеви", узвпкнуо је Бубул, са оним арго. ом, у коме је свака реч иропија п шала. Алпснн салон је врло дискретан н укусан. Пспод ллрлјог а бажура горн једпа зелепкаста сн јалпиа, миппмалне јачпне. Једва се вндн. У толико је драж чудпија н мпстнчнија. Алиса нас дочекала лепо, и њен мало промукао глас, сладуњав као сан после једне луле хашшна, п сада мп звони у ушпма, То је грешпо дете данаш њег Парпза чпја је лепота једпа срамна круна јеврејског кварта. Њене очн, склопљене вечпто, чуваЈу ону тајну душе, као лнрске таракоте са Танагре. Кад је дознала ко смо, осмехнула. се, а онда: — пружпла нам је руку н мп смо нзшпли, готово постнђенп, из овог плавог салона. Потом смо отишли у живи кварт Сен Денија, где се Зола инспирисао за своју Нану. Испод метроа, где се до зоре шетају гризете и л>уди натучених качкета на очи, некада је Зола туда заустављао сваку пролазницу и »ш тересовао се за живот оних који су једва отварали уста од глади. То је кварт понижених и бедника. Жене дочекују на вратима, а на сваком углу по неко који вам тражи фрзнак за хлеб. Метро јури пругом на издигнутим бетонским стубов!гма, а дрле под луковима, дубоко у ноћ, свирају армуиикаши жалосне, алашке валцере, а мале раднице и кокоте играју весело и лудо као у најлепшим паркетираним салама. Ја сам још увек чекао да видим стварне апаше. Поред свега овога, чинило ми се, има још гнуоптјих ствари у Паризу. Четврт сата касније уверио сам се колјко је овај град вавилонски хаотичан и разнолик. Када смо сишли у кварт око Сакре Кера, Бубул нам рече: «Требаће да вас одведем у јазбину код сунчане к>тле». Та кафана, повучена дубоко, у једној уличици венецијанског изгледа, данас као и раније, гн>ездо је опаких париааос људи. Прошле године у њој је полиција доживела такав окршај, да се више не усуђује у њу да уђе. Ми смо, међутим, ушли хладнокрвно у један мали локал, гтрошли затим још две собе и тек у трећој зауставили се. Локал је био пун пијаница, задимљен и мирисао је на екстракте калвадоса и коентроа. Сели смо уз једно весело друша-во, где је један морнар из Хавра лупао о сто и уадио д;ти нож. Одједном, један омален, лепушкаст дечко, са косом у нереду и са шалом око врата, приђе нашој сапутници и рече: — Мала, сад Немо мало да играмо. Сликарка Иде.тсон молећиво погледа на Бубула. Овај одмахну главом и рече: — Гослођо, овде је принцип да се не одбија. Гости који долазе сматрају се за наше л>уде, и ако не чине што ми сви чинимо, значи да су полицијски агенти. Неколико минута касније морнар је свирао у прсте једну стару полку, а порочни дечак, ученик апаша, играо је грозно, дивл>ачки са оеом смкарком, која се силом смешила и одобравала. Кад смо изишли, Бубул рече: — Никад их више нећете видетн! — Кога? упитах ја... — Пријатељу... продужнмо. Вероватно, тога пута је близу нас седео неки чувени разбојник или алаш, и ја се тек тада уверих

Данас је у Загребу су ђење Микољију, који је прошле године проневеРИ0 1,745.083 88 дин. Загреб, 11. маја. — Пред ма лпм сенатом Стола Седморице у Загребу отпочеће сутра ујутру претрес Војку Мииољију. Председаваће г. Ма-топК, а судије су г. г. Мрњавчевић и Бутковић. Државни тужилац је г- др. Ружић; оптуженог брани г. Иво Рамњак. Микољи је у октобру прошле годпле у Загребу преварио Поштанску Штедионицу за 1 милпон и <45.083.88 дин. Према оптЈжби, Микољи је у то доба украо у Загребу једно ппсмо поштапског уреда пз Осека, у коме су биле четнри уплатнпце чековног завода у Загребу. Почетком октобра прошле го диие Микагн је на цсти на>шп украо ш^смо поштанског уреда нз Кочанице у којем је бпо један чек на ЗООО. а други на 4000 динара. Мнкољи је сва ова украдена писма пропнспо затворио п послао попгганском чековном уреду у Загреб да по фалсификованим уплатппцама посгупи Прц прегледу писама, омота н упутница није се прпметпло нпшта необично. Поједнне суме, горе поменуте, цсплаћене су Микољију, који их је подигао под именом Душана Протића н Нвана Петрашића. Тако је Мпкољи дошао до 1,745.083.88 дпн. После преваре, кад му је ова сума бпла исплаћена, Мнкољп је преко Беча и Берлина побегао у Хамбург. Ту је ухашпен под "лажннм нменом С Е. Блументал. ЗАГРЕБ У СТРАХУ ОЈ ЈОПОВА Обијена је и каса окружног уреда за осигурање радника Загреб, 11. маја. — У Загрвбу једна добро организована разбојннчка банда свакп дан све вкше је страх и трепет л>уддша од посла н новца. Јуче је овде забележен дрскн напад ове лоповске балде на Ва куум Опл Комп. Снноћ су, вероватно нстп људп, обилн 1^су окружног уреда ва оснгурање радпика. Похара је тек ј}трос открнвена, кад је једап служнтел. уреда дошао у капцеларнју. Одмах је о том нзвестно благлЈннка, који је дошао и консглговао да је из касе однето 4 '250 дннара п један златан сат п ланац. Обнјаље касе и<ц?рњч-но је као и код Вакуум Оил Комп. Лопови су се увл-кли у капцеларију нз дворншта. Вергх^.јмову касу уреда проипли су па четпри места. Онда су ^елигпм маказама просекли кас$* Да би извукли новац. Пошто су фотограф салн извеснп отисцн прстију, полпцнја је повела пстччгу! (Време)

да апаше ниЈе љко видета, и да се они не откривају тако наивно и олако . На Бастији, после поноћи, уђосмо у један порочан лбкал где су мушкарци, обучени у женска одела, служилн публику. Ту је атмосфера била другојачија: долазили су луди и жене кз свих друштвених к.таса. Али полиција, која је нерадо гледала овај локал, беше изабрала баш те вечери да врши рацију. Кад су жандарми опколили све улазе, опазио слм да Бубула иије било у сали. Онда ми беше јасно зашто је четврт сата раније говорио са келнером. Враћајући се по јутарњој апри.хкој киши Великим Булваром, размишл>ао сам са колико је чулних и гадних ствари сазидан један град, у коме живе генији и убице, апостоли и ниткови! РАЈЕ ДРАИНАЦ

ВЕЧЕРАС:

Премијера „Фигарове Женидбе" Вечерас се у новој згради На родног Позоришта даје први пут после рата Бомаршеова комедија с певањем аФигарова женидба*, у преводу г. Милана Грола- Реприза ове класичне комедије има значај једног позоришног догађаја. Г- др. Бранко Гавела, директор драме Народног Позоришта, излази са овом класичном комедијом пред београдску публику први пут као редител.

Г. Гавела Фигарора Женидба од Бомаршеа спада у најотменије алемове француске књижевности. Сва чар лежи у љупкој грацији, у басностовној, лакој духовитости диалога. Често је сукоб готово несхватљив ако се очекује и од грубога судара интереса и темперамента: он је сав у ћаскању, у речима; једна реч проузроковала је другу, једна варница довела је до блистања другу. За то је конверзација — са свиме блистав»гм и ћудљивим што доноси и донети може — претежнија и од самих карактера, који не могу објаснити до краја величину и значај појединих сцена- Грациозни судар речи, гесгсва, ставова, опредељује саму акцију, даје јој смисла често посве другчијег но што би се могло очекивати. Прелази из расгтоложења у раслоложење често само зависе лаког ваздушног моста који је, витак и изненадан, обешен изнад провадцја ситуаиије и карактера. Није пела Француска у Бомаршеу — он је само један њен вид: ћудљив, дражестан и каприциозан. Ако се изгуби диамантско преливаље конверзацнје, комад постане неубедљив, јер се, без духовитих препада и импровизација које су потекле на основу једне речи и геста — не да акција осетити као убедљива и оправдана. Ово су све страховите тешкоће за наше односе, за нашу грубу дикцију, за тежак начин изговарања наших глумаца, за гломазност наших покрета и душевних ритмова. Г. др. Гавела, редитељ, учинио Је велики напор да те тешкоће савлада и подвргао је глу.пце великом броју проба. На декоре и костиме обраћена је, такође, велика пажњаУ првој подели две грациозне женске улоге у рукама су гђе Дугалић и г-ђе Стокић. Шерибен је г-ђа ГњатиК. Фигара игра г- Гошић, г. Богић је фаф Алмавива И друга је подела у изгледу.

ГЕНЕРАЛНИ ШТРАЈК У ЕНГЛЕСКОЈ о«. Друга недеља штрајка ОО-С' „Крајња победа народа и владе осигурана је", изјављује председник владе г. Балдвин »ОО Незванични разговори за измирење отпочелн ДРУГА НЕДЕЉА ШТРАЈКА Лондон, 11. маја. — Данас почиње друга недеља генералнога штрајка. Ситуација се у глзвном знатно побољшала. Радници, нарочито транспортни. постепено се зраћају н? посао. •ПРОШИРЕЊЕ ШТРАЈКА Париз, 10. маја. — Јављају из Лондона да ће рудзрски и металургијски радници у Кумберланду обустааити рад крајем ове недеље. ШтраЈ*качи у Њу Кастлу каменицама су разлупали неколико аутомобила и напали су полициЈ*у. Ухапшоча су четири штрајкача.

ИЗЈАВА Г. БАЛДВИНА АМЕРИЧК0Ј ШТАМПИ Лопдон, 11. маја. (Радиограм). ПремИЈор је у изјавн коју је дао Сједињеној Америчиој Штампи рекао: У почетту друге недел>е ошптег штрајка утешво јо моћи казати да је се заједшша показала не сама одлучпа да савлада претљу која је учиљепа њенпм уставним е полнтичкпм правпма већ да је способна ла се мпрпо н с успехом борп протпв н>е. Впше пема сумње да транспортне н друге лшвотпе службе могу да се обавллју уредно е ла се стално поболшавају.

Ухапшен „трговац" са прашновима против трудноће Нонн Сад, 11. маја. — Жандармернја у Титепу ухапсида је и предала новосадском суду Хннка Госауера трговачког путннка аагребачке фнрме Валентнн Букарнћ. Госауер је ухваћен кад је неким женама у Тнтелу нудио на продају рецепте за неке прашковекојн спречаглју трудноћу односпо порођај. (Време)

Г. Ба.гдвам КрвЈнл победа р&инЈе ■ стпари у ставне владе у стварн јв оснгур&на. Јер не треба мсшатн зауставл>ан>е рударске нндустрнје н оппггег пгграјка. Њнховн крајевн су разлпчнти. Зауставллње рада у руларској нндустрнјн дошло Је после девстомесечног тражења н преговора. Овн преговорн ће, надам се, бнти настављенн. Кошрес радннчкпх орга»шзацнја одлутао је општн пгграјк а ја ћу продужнтн напоре да у решен>у, ма како оно бнло, буде додел>ена правла н рударима н сопственпцнма. Ннко не треба да помеша цнлеве рударске нндЈ-стрнје којн су чнсто пндустрнјекн са ндејом генералног пгграјка којн је обЈавл>ен док су преговорн нзмеку владе н сопственнка рудннка п рудара бнлн већ пошлн на бол>е. Објавл>ујућн овај ошнтн пгграјк савет органпзацнја је покушао ла наредн да возовн стану, да се све зауставн в да ннкакве новостн не допру до народа. Ннједна од овнх асел>а ннјо бнла остварепа. Нацнја ннјв бнла паралнзована. Жвлезннце, транспорт, лађв, новостн, свв ради, обавл>а се н што је најглавннје довољпе колнтанв храие стнжу у цвлу земљу. Надам се да ћв усаоро радннчке органнзапнје у вндвтн нвкорнсвост продухеи>а општег пгграјка чнјн је пад немнпован. 1Сад штраЈк буде прошао брнтанска нацнја ће победнвпш га, угндвтн да је учнннла много да очува полнтнчке ннстптуцнје у целом свету. Внада ћв, разуме се, продуа.птн да чува права раднпчкпх органнзанија алн земла је показала

да нн сада нн после неће допустнт* да се оне метају у политнчке послове народа нлн ма коју од дрлсавних органнзацнја. Легалнн положаЈ опнх другнх, осим рудара, којн су ушлн у штраЈ"к данас је постављва Оппгги пгтрајк је незаконит н очв који у њему учествују нису ној запггнтом. Ннгде се ннје показаЈИ да је сукоб тасто нндустријскп вла да оп постоји, изузев рударсков случаја, н ннје могло уошпте да буде нндустрнјског сукоба взмеђу конгреса радничкнх органнзацпја с јвдне и владе н нације с друге странв (Време) БРОЈ ДОБРОВОЉАЦА РАСТЕ Лондоп, 11. маја. (Радиограм). Број добровољаца аигамованих до јуче увече износи 323.603 Ово ј« много више иего што се мислило д< је потребно употребити. Осека м струја међу штрајкачима за враКање на рад нарочито међу тргмвај сним радницима, али још се људи н« вракају у велином броју. У исто вре ме постаје Јасно да се међу игграј начима шири неспокојство у погле ду исхода штрајна. (Време). НЕЗВАНИЧНИ КОРАЦИ КА ИЗМИ РЕЊУ Лопдон, 11. маја Отпочели с> незванични разговори о миру у којима учествују г. Магдоналд и г. Томас вође радничме страние, и г. Самуел председник држгвне иомисије за угљен. У исход ових разговорз полажу се доста велиие иаде. СУДАР ВОЗОВА КОД ЕДИНБУРГА Парнз. 11. маја. — Јазљају из Едиибургз дз су се у близи« ни те вароши, пред једним ту. иелом, сударилз два воза и то једаи путиички и други терет' ни. Имз три мртва и 13 рањгних. У околиии Лондона сударипг су се два трамваја и том прилином рањенз су четири лица РЕКВИЗИЦИЈА ХАРТИЈЕ Париз, 10. маја. — Јавл»>.Ј7 из Лондона да је г. Чср-шл и? јавио у парламенту да је потри5 но извршити привремеиу реквизиднју хартнЈе за иовпае ка» ко би се наставило издаким Бритиш Газете. која ће сгалнс излазити. САОБРАЂАЈ СЕ ПОБОЉШАВА Лондон, 11. маја. (Радиограм). Данашње стање показује побо.гшање у погледу одргања главног сао> браћаја. Жвлезничкн саобраћај тако је побол>шан да је од 819 возова којн су првога дана бнли пупггени њнхов број јуче достнгао 5503. Данас ј» саобраћало још векоанко стотннј вншв. (Време). РАДНИЧКИ ПРЕДСТАВНИЦИ Вс Т.АЈУ Лондон, 11. маја. (Радиограм). Данас је говорено о покрету за нзмтфење алн ово ннје потврђено са званичнв стране. Мв^утнм егзекутивнн комнтет рударске федерације заседавао је преко целог дана. Г. Рамзн Макдовалд је прнсуствовао заседању. Главнн савет конгрсса радничкнх органнзацнја се та;:• састао. Ту су долазнли Томас в друге радннчке угледне лнчностн. Ввчерас ћв св главпи савет рудара састатн са главннм саветом конгрвса радннчких оргапнзашиа. Кук, свкретар рударске федераанје изЈаано је да преговора ннје бнло алп је рекао да се осећају утнцајн да се ва- 1 ђе мост. (Време).

Мапапзке 1.агпе ПАК1ЕМВАО Тсћ6со51оуари1е Лечи-.угоквоа^ . иат ,. Ј^ти. зам •' ж

КОАОСЕУМ данас

С Т Р А С Т — Лилиан Харвеј Њ. В. Краљ Александар полаже камен темељац Студентском Дому у недељу 9 .т.м Најио-ви/и актуелни ср "»' ак у Веограду.

КОАОСЕУМ данас

■Г*