Време, 12. 05. 1926., стр. 5

'

гуза. Т?. Увја '19:6.

Страна 5

САСТАНЦИ М<ЕНСКОГ ПОКРЕТА Г. др. Лаза Марковић говори о теми: Радикална Странка према женама Један поглед на садашњу политичку Ситуацију Јуче је у просторнјама Ж«н-1 ЦИЈ| , који би жене нмале да оства-

Наша иЈшава ва иовгресу зајБерд стиже први

ског Покрета одржао г. д-р Ла за Марковпћ своје предавање: Радмкална странка према женама. Пред препуном салом г-ђа Мнлева Милојевић, председппда Женског Покрета, проговорила је неколико уводних речп Езражујући жељу да предавач покаже којп су раалоаи руководили законодавца да жену остави без личне заштите п да она и до данас остане у једном неетичком положају. Изражујући своје поштовање г. мннистру, ико се г-ђа Милојевпћ изразииа, председница је умолила г. а -ра Марковића да узме реч.

Г. лр. Лаза Марковић

«Ја не знам да лп ћу у свему да испуним жељу поштоване председннце вагае . рекао је г. д-р Марковић, «н. да одговорпм на сва пнтересантна п крупна питања која је она покренула. •Ја ћу пвложптп само како наша странка гледа на женско питање. Ја не бпх желео да из тог круга и^ађем и изиесем свотиична схватања, јер сматрам да су иптереси које странка бранн важнији. Познато вам је да женско питање представља једно крупно политичко, социјално и економско питање. Ја нв знам да лл ваше удружење полаже сувише велику пажњу на полптичку страну његову. Полнтика није главна. Опа долази тек на друго место. Нолигика је брига о оппггнм интересима у погледу одржавања, уређења п уиапређења државе. Могао бих да говорим о социјалиом положају жене и да изложнм разлоге зашто је опа имала у човечапству посебан положај, али бих тада морао говорити и о посебном положају човека. У осталом превласт човека се видп само кад се посматра с једног гледишта, јер са другог гледишта човек може да изгледа и подређен. . Г. Марковнћ наводн тада два читања која жене сталпо потржу борећн се за своја права. Прво је питање брак. Жена је подређена с обзиром на спољнп живот. Али п ту човек н жена излазе као јединка. Интерна страна брака, која је љубав, рефлектнра се и на спољнп живот. Удајом, жена смањује своју слободу у погледу материјалне акШје, алн она неоспорно пма сво» 1 |у слободу и заједнпчки жнвот је питањ-- слагања и споразума. Друго питање је питаље наслеђа. ЛСепска деца код нас имају само рраво удомл>ења и мушка наслеђуНУ имање. Ова одредба ие долази *з же-ч>е мушкараца да осигурају себи имаље већ из привредних придика у којима се наша земља налазила у моменту израде нашег Грађаиског ЗакокиКа. Овим се же•е.то да се спречи цепање малог лоседа. У народу не сдмо што младожења никад није добијао мираз »еК је, узимајући девојку за жену,

ре. Да лн је он тако значајан по судбину жене- Може се рећи да с обзиром на женско питаље постоје две фупе држава. Кад су унутрашње прилике у земљи сређене, може се стављати на дневни ред ово питање. Земље које су решиле национално питање, или оне које су географским положајем заштиКене од спољних опасности или потпуно уређене могу да пређу на његово реш^рање. Друга група се налази V теже.м положају, а ми се у њој налазимо. Ми се налазимо 7 година у својој држави. Ми смо се не само механички увећали, већ смо променили и карактер своје лржаве- Свечано смо се ујединили 1. децембра 1918. године- 1919. године уређујемо шггање граница и консолидације државе. 1919.—20. уставно питање. 1921- првих шест месеци претрес Устава у Уставотворној Скупштинн. Других 6 месеци и цела 1922.—1923. и готово цела 1924. година пролазе у одбрани Устава. Две године се говори какав је устав потребан па после о његовом квалитету. Затнм настаје преокрет у странци која је највише правила опозицију уставу, а после тога споразум о коме се и данас још говори. Ниједна странка није могла да под оваквим околвостима претреса питање женског права1921. гозине, приликом изграђи вања устава, појавило се питање о женском праву гласа. У уставотворном одбору је о њему говорено, и тада је лоред признања које је одато нашод жени као жени и мајци решено да се ово питање регулише нарочитим законом. Устав је тако отворио жеки врата за улазак у јавни животПолитика није наука већ вештина. Она за учеснике није лепа, и они нису ооушевљени борбом коју она пружа. Као вештина она допушта све методе и средства. Историја нас учи да су се политиком увек бавили љузи. То није последица неког плана мушкараца да политички потчине жену. Објашњење тога факта налази се у томе што је политика акција, вештина у вези са борбом за одржаваље појединих држава и наро;а. Они који су подобнији за борбу, виде је. Данас кад постоје грађанске стободе у државама г^ле је основ селекција може се рећи да нема политичара који би био противан активном учешћу жене у државном животу. Кад са.м био позвач да одржим ово предаваље, вели г. др. Марковић питао сам пријатеље за њнхово мишљење о овом питаЈву. Мишљења су разна. Старији чланови наше странке мисле да треба бити консервативан док жена не покаже јаче способности. Млађи чланови, и они из крајева изван Србије, гле^ају женски покрет са много више симпатија. Радккална странка са симпатијама прати сваки кулгурни покрет и с тога гледишта прати и женски покрет у нашој земљи. Она гледа очима разборите странке, процењује да би дошла до правога гледишта. За то она заступа принцип постепености у женском покрету. РадЈгкална странка са симлатијане имају у оеом периоду изграђиваља нације да развијају свест о једадству. Женски Покрет ће, радећи на ономе што је опште, допринети нашем јединству. Програм ра,тикалне странке, ипрађен још 1980., мало је застарео. Он ће се прерадитп и приликом те прераде мораће се говорити и о жепи.

0 САДАШЊОЈ ПОЛИТИЧКОЈ СИТУАЦИЈИ Затим је г. д-р Марковић замолио да му се допусти да каже још неколико речи и о садашњој нолитичкој ситуацији у нашој земљн. Поступиће као

шорао да плати за радну снагу ко- професор, дајући слнку а оставЈу олводи. Кад је био израђен први л>ајући слушаоцнма да допесу пројекат нашег Грађанског Зако- ј за1сључке. ника, према аустријском Грађан -Ј Прошле године створеп је ском Законику, у коме је наслед- ј споразум. Хрватска Сељачка ство за женсЈсу и мушку децу из-! Странка примила је монархију, Једнлчено, Кнез Милош је хтео да и то је омогућило 1и>алшшју. У га баци Он је тражно измечу ово- 1 току времена г. Радић показује га става и она је учил»ена под А-' две ствари. У основшш ппта■ександоом Карађорђевнћем. ј њима нашег државног уређења За политичаре се поставл>а пи-1 ои Је коректач али у питан>нмл 1љс ц-л -ти Је уиошеље женских одирса са осталим странкама ♦м у прои м најб^нжн I нијо дсјалаН. Г, С а Радић, оста-

међунароово псморспо право Јуче су стпгли из Брисла г. д-р Милорад Стражницки и д-р Верона, који су тамо присуствовали као делегати наше државе на пптернацноналном конгресу за међународно поморско право. Они су одмах јуче поднели усменп извештај г. Нинчићу о раду тога конгреса н о држању наше делегацнје на њему. На том су копгресу прнхваћене и потписане 4 конвенције нз међународног поморског права. Једна о одговорности бродовласника, друга о поморској хипотеци, трећа о имунптету државпих трговачких бродова, четврта о копесману. Те конвенције потписао је највећи део држава, па п наша држава, изузев неке код којих су се наши делегатн оградплн, а које ће вероватно доцннје потписатн. Наша делегација била је предмет нарочпте пажње, пгго најбоље доказује чпњенпца да је председнпк конгреса у прнсуству белгијског Краља нарочито нагласио велико наше интересовање за кодификацнју поморског права. Нашу је делегацпју примио срдачно белгијски Краљ, престолонаследник и белгнјска влада. Приликом аудијенције изразио је Краљ своје задовољство због нашег сталног и живог суделовања на свима међународним конференцијама за поморско право. и нарочито похвално истакао погледе наше државе на своје интересе као поморске државе. Г. г. Стражницкп и Верона као представници нашег националног удружења за међународно поморско право дошли су у ближи додир са страним сличним удружењима и том приликом нзјавилн готовост нашег удружења да сталном пропагандом подиже код нас смисао за поморско, а нарочнто за међународно поморско право. Наше ће удружење настојати да суделује на свима међународним конфе ренцијама интернационалног по морског комптета, на ком се претресају све конвенције о поморском праву Налрасна смрт Павла Љотнћа, Управитеља Женске Учнтељске Школе у Новсм Саду Јуче у 8 часова пре подне напрасно је умро у Новом Саду Павле Љотић, управитељ новосадске Женске Учктељске Школе. Глас о Љотићевој смрти изненадила је и ожалостила све његове многобројне пријатеље и поштоваоце- ЈБотић умире у најбољој својој снази, у 59 години. у јеку свог педагошког, културног и националног рада. Свуда поштован, цењен и омиљен, ЈБотић оставља гторед својих педагошких радова, од трајне вредности, и најлепше успомене. Његов национални рад такође ће му сачувати лепо име које ће се преносити на покољењаПокојни Љотић биће сахрањен данас, 12. тек- мца, у 3 часа по подне, у Новом Саду. Погребна поворка креће се из покојниковог стана, Футошка уи. бр. 65. Опело ће бити у Свето Успенској Цркви, а сахрана на Успенском Гробљу. јући у коалнцији, крптнкује начпн рада својих колега. То критиковање н стварање антисрпског фронта даје радикалпма уверење да он ннје искрено загрејан за споразум. Некп од радикала, они најсгарнјн, сматрају да он хоће да бољшевизлра земљу. Другн мнсле да му је цнљ да поцепа радикалну странку, а трећи да је вољан да докаже да се са Орбима не може радити, да би се вратио Хрватима. Радикали нмају око себе Прнбићевнћа, Корошца који нрема приликама мења програме, демократе који такође меи»ају своја гледншта. У таксом стању странка се отара да нађе најбољи начин да се заштнте ошпти интересн државе. Јављају св још два фактора а то су Круна и народ. Кад бн то бпла математнка могло би се лако ре

на Северни Пол Амундзенова ваздушка лађа стигла је сретно у Кингсбеј Научни значај Амундзеноеог поларног лета Лондон, 11. маја. — Утакмица између тројице поларпих истраживача: Амундзена, Вилкииса и Берда, завршена је. Амернч1Ш капетан Берд, о коме се до сада најмање говорило, стигао је првн на пол и спустио тамо америчку заставу. као што је Време већ јуче јавило. АмЈидзен још врши припреме за лет на Шпицберг, а капетап Вилкинс у Фербапксу и на рту Барову. Овим је добијена утакмица у брзинн. Али, то је једап успех чисто спортскн. Због тога капетап Амупдзен ннје се много нн трудпо да он Оуде првп. Уосталом, Амупдзен је већ прошле годипе стпгао аеропланом до пола, а његов овогодншњи лет на ваздЈ-шној лађи има дд да сасвим друге, научне резултате од велпке валшости. Због тога Амундзен на својој ваздушној лађи Норзешкој води неколнко истакпутпх научника, метеоролога, прнродњака и географа, и снабдевен је савршеним апаратима за опсервапију сшјх појава. То је разлог којп ип мало није умањио важност н пптересовање научног сЕета за његов поларни лет, у пркос вести о доласку Бераовом на пол. Бердова експедиција била је резултат амбпције иеколнко јаких америчких капиталиста, да се америчка застава прва нађе на северном полу, док је цпљ Амундзенове експедиције чпсто научни. Амундзенова ваздупша лађа, пошто је прелетела 2800 километара. (Рпм. Парпз, Лондон, Осло. Лењпнггах Ва^зе. Шпиц берг) са 19 људи: офпцира. научнпка и посаде. стпгла је у Кингсбеј и сретно ушла у про впзорно подигнути хантар. ТаЈУ је дочекао н командант ексиедиш!је Амундзен, који је због претходних припрема раније отнгао на Шпицберг. За 15 сати лађа је прелетела последњу етапу, од Вадзеа до Шпицберга. У Вадзеу пије се оттуштала. јерније билохангара. Зауставнла се на једном пилону. 40 метара над земллм. Нпко са ваздушне лађе нпје могао да снђе са те висипе. Помоћу конопаца пзвлачио се на лађу гас, бензнн и нампрнлце. Велпка маса света окуппла се под пилоном и клицала је истраживачнма Госпође и госпођице пз Вадзеа послале су путнзшнма велнке количине биранпх хладпих јела и тортн. Норвешка је кренула из Вадзеа у 2 сата и 50 мннута, а стигла је у Кингсбеј сутрадан у 6 и по часова пре подне. Ноћ ни је нп мало сметала лету, јер тамо и нема ноћп. Поларно сунце, које сада више не залази. снјало је целу ноћ. Путовање је иопало врло сретно. Било је мало снега и неколико удараца ветра, алп боз озбиљннх последппа. У Кннгсбеју, малом северном прпстанншту, у коме пма свега око 10 кућнца са црвенпм крововима, у једном заливу окруженом ледењацима, ваздушну лађу дочекао је командант експедиције Амундзен. У пристаништу бпо је укотвљен норвешкн ратнн брод Хајмдал н један брод са угљем. Са Кингсбеја Норвешка ће кренути право на севернн пол. Дан поласка ннје још утврђен. (Време) ПОЛАЗАК «Н0РГЕА» СА ШПИЦБЕРГ А Парнз, 11. маја. — Јавллју из Осла да ће днрижабл «Норге: још данас кренутп са ПЈпнцберга за Пол. Дирижабл ннје могао јуче да крене на пут због атмосферскнх прилика.

Кројачки помоћник преварио обућарсног помоћника Нови Сад, 11. маја. — Ново'■одска полшшја ухапспла је

шити, алп има елемената који _ г ^ се ие мере. Затим г. Марковић I Људевпта Мотке кројачког поиаводи два прнмера којима до-' мокнвка кога је тукии сбог казује тешЛоћу у предвпђаг.н- проиевере Стеван Момић обућарскп помоћник. Момпћ је купио штоф за одело и предао га Моткеу да иу сашпје одело. Мећутни Мотке" је 11 |К )Дао што<Ј) па умереиу, ?ВД Н ЈУ, И да ће у I неком другом кројачу, а новад ши кдсљевдк ^трошно, Предат је с.у/Г".

ма полнтнчке снтуације и завртава да ће се жене, имајЈ-ћн у внду тешкоће које сада јагно стоје свима прод очнма, репшти

политачки ДНЕВНИК

Шта пише Радићев „Дом" Радићевци и г. Миша Трифуновин

(Наггавпк са прве стране) РАДИЂЕВЦИ ПРЕДАЈУ МЕМОРАНДУМ Г. М. ТРИФУНОВИЋУ Јуче по подне посетили су г. г Пасарић, Ковачевић и Баиковић, Министра Просвете г. Мишу Трифуновића, предали му меморандум клуба X. С. С. н изложили му усмено захтеве наведене у меморандуму. Г. Миша Трифуновић изјавио је да је н љегова н&мера да спроведе све амандмане, које је г. С. Радпћ унео у финапсијскн закон. Али ту су се појавнле гехннчке тешкоће, које треба савладати. У амандману за проширење закона о београдском Универзнтету на загребачкп УниЕерзитет погрешно је цитирап датум доношења тога закона, па се због тога појављује прагно питаље да ли је та одредба фннансијског закона у важности илп не. Он је одлучио да одабере компсију од двојице београдских н двојице загребачкпх упиверзитетскпх професора, који ће испи татп да ли та одредба има правну важност и да ли се може у опште спровести. Ако отга реше да се то има сматрати као погрешка пера и поступити по смислу те одредбе, онда ће он то спровестп, а ако они нађу, да се та одредба не може спровестн, онда ће он поднетп о томе повн законскн пројект Скупштн ни, п тако ће се опет жеља клуба X. С. С. испунпти. Исто тако приликом претварања загребачке више техничке школе у технички факултет појавило се питање, да ли треба и професоре те школе механпчкн унапредитп за професоре техничког факултета, илп треба распиеати конкурс за попуњавање професорских места на факултетт. Он ће настојатп да се то пнтање пгго правилнпје реши и да одговара духу одредбе у финансијском закону. Што се тиче указа, које је г. С. Радић потписао он ће спровестп све указе који су пуповажнп. Али I? ту као и у питању особл>а које је г. С. Радић наместио у Минпстарству Просвете, мораће извести неке нзмене, али ће то радити споразумно са представнпцима клуба X. С. С. Уговорено је да представннци радићеваца одрже још један састанак са г. М. Трифуновнћем, на коме ће претресатн ова питања н настојати да дође до коначног споразума. Према томе овај спноћии састанак ублажио је сукоб између радићеваца п г. М. Трнфуновнћа, п ако га иије коначно отклонио. У ПРЕДСЕДНИШТВУ ВЛАДЕ Јуче после подне провео је г. Узуновић у своме кабинету у Председнпштву Владе и прпмио неколико мннистара на кон ферисање. За цело то време ни је било пнкаквих важних догађаја ни у Председпиштву Владе нн у поједиипм мпнистарствима. Кад је увече излазио г. Узуновић је рекао новинарнма да нема нншта ново. СТАВ РАДИКАЛА У ПИТАЊУ ИНТЕРПЕЛАЦИЈА 0 КОРУПЦИЈИ За сутрашњу седницу радикалског клуба, на којој има да падне одлука о држању радикала приликом претреса интерпелација о корупцији у Скупштиии 14 маја, влада велико интересовање у свима политичким круговима. Код радикала још није израђено јединствено гледиште у том питању, али се верује да ће радикални клуб усвојити оно гледиште, које заузмз влада г. Узуновићз, а влада г. Узуновића израдиЋе свакако једно споразумно гледиште радикала и радићеваца. Како сазнајемз са добро обавештене стране, још у току данашњег дана има да падне коначна одлука о држању радикала у том питању. Та одлука израдиће се на конференцији радикалских првака и министара, која ће се одржати код г. Пашића. На тој конференцији постићи ће се, како сви знаци говоре, споразум између г. Узунозића и осталих радикалских министара и г. Пашића и то такав споразум, који ће моћи пг-имити и радићевци. Тако би се избегла бура у радикалском клубу и у бкупуЈтин* г гјп има већ

данас дсста изгттеда да ће влада г. Узуновића пребродити и ову кризу. «Д0М^ 0 ИНТЕРПЕЛАЦИЈАМА 0 КОРУПЦИЈИ Загреб, 11. ша^а. — Сутргшњи "Доиз доноси вест о одлучној борби против иорупције, коју је поеео хрватски сељачни клуб, и о тргжењу да се обе интерпелгције о корупцији имају расправљати 11. или 14. оз. м. На ово је пристао, како се у «Дому» каже, председник Скупштине г. Мар ко Трифкоеић и председник владе г. Узуновик. Други закључгк хрватског сељачког клуба јесте да тгј парлгментарни одбор, ксји ће пресуђивгти сва недела, која штете државу, мора имати 11 члгнова и то 4 ргдикали, 2 сељачка стран::а и по 1 од 5 група опозиције. Г. УзуновиН није тај предлог ни прихватио ни одбио, али ако при томе остане ,онда ће сз у Народној Снупштини бирати сразмерно према броју присутних послгника и ту би се могло догодити којешта, јер корупционисти покушавгју свима средствима да на седници 14 маја буде што мање других, сем радикала, а радинале настоје застрзшити у ПашиКезо име да приме такав предлог, према коме би у одбору радикали имаг.и веНину, уз то да се испитају корупције од 1918 године. За то је хрватски сељачки клуб решио да се одбор има бирати у истој седници, у којој се и интсрпелгција расправља, па ма то било 14 мгја тачно у ноћ или 15 у зору. Осим тога захтева X. С. С. да са одбору да овлашпење и стгви у дужност да ради свој посао за цгли летњи распуст и испита корупције сгмо Раде ПашиНа за одмгх, а до 1927 године и оне главне од 1918 на даље. (Време). ,Д0М" 0 Г. РАДИ ПАШИЂУ Загреб, и. маја. — Међу политнчкпм вестима, „ке је давао пасош за нностранство Ради Пашнћу", сутрашњи Дом доносн да на то пптање мора датн одговор председннк владе н то тако да се вндп да ова влада нема н н не жели имати са Радом Пашпћем ннкакве везе осим оне која ће настати томе пгго ће се корупцпја без нкаквог обзпра прогоннти. (Време) „ДОМ' НАПАДА Г. Др. В. ЈАНКОВИЂА Загреб, 11. маја. — Сутрашњи Дсм напада на г. Велнзара Јанковпћа за кога вели да је Башнћев љубпмац и каже да г. Јанковић нпје могао бити кандидат X. С. С. за председника једиог парламентарног одбора нп за то пгго се г. В. Јанковпћ показао у Америцн као српски франковац најгоре врсте. Он се уппснвао у хотелима као бившн мпннстар Краљевине Србнје н ако је бно министар п у данашњој држави. Уз то је сваком приликом пред америчкнм Србима н пред људима, са којима је разговарао гао члан наше делегацпје, говорпо у чисто велико-српском духу као да у нашој држави нема Хрвата и Словенаца. 0 свему томе уверио ре сељачкн посланнк г. Никола Прека, којн је, бно такође члан делегације за уређење међунаролних трговннских одиоса п који баш зато ннје хтео са В. Јанковнћем посећнватп наше америчке колонпје да не мора гледатн и слушатп како се у име наше државе проводи сасвим противуставна н протпвнародна велпко^српска пропаганда. (Време)

Г.С. РадиН говориНе у Сомбору и Пазови Загреб, 11. маја — На католнчке Духове, 2. маја X. С С. држи збор у Пазови, а сутра дан сдржаКе се у Сомбору. На овкм скупштннама говориће такође и г. Радић. (Вреле).

Добилн смо ПШЈЗТВАПОМ Митего сЈе 5а1оп е( ТоиПзте Дннара 30'са поштарином Дан. 42ИздаЕачка Књижара „В Р Е М Е* Мнчанлова 8. * Телефон 22-57. БЕОГРАД