Време, 12. 05. 1926., стр. 6

"трана 6

Среда, 12. м »ја 162«.

БЕОГРАДСКА КРОНИКА

12. мај 1926. год. Зремс Извештај Опсерваторијв на Врачару од 11. маја 1926 год. 8 часова пре подне Београд: барометар 753; темпоратура 11.0; макспмум 18.3; мпнимум Р.г>; вотар нсток 2; облачпост четира четвртппе; релатнвпа влажност 90 од сто. Крагујевац 12. Ниш 12. Скопље 17, Косовсна Митровица 12 В. Градицгге 12, Нови.ггча 11, Петрооарадин 10, Загреб 11, Љубљана 11. Сарајево 9, Мостар 14. Црквеница 15, Нотор 20, Сплит 14. Праг 6, Пешта 10, Берлин 1П. Хамбург 8, Париз 10, Цирих б, Лондон 11. Варшава 0. Софија 10, Атина 23, Петроград 6, Москва 4. 2 часа по подне Београд: барометар 752; температура 11.1; максимум 11.7; ветар нсток 3; облачпост четнри четвртине; релатнвна влажност 100 од сто.

БЕОГРДДСКЕ ВЕСТИ Скупштина Заштите Девојака Залггвта Девојака одржаће своју годшпњу скЈиштину у надељу 16. о. м. у 9 часова пре псоне, у своме дому Позорпшна ул. бр. 15.

Позориште ГОСТОВАЊЕ Г. Д. РАДЕНКОВИЋА Члан нашег Позоришта г. Душан Радвнковп)! одлазн данас у Сарајево на краће гостовање н нграћс некоднко својнх одлнчних улога, мећу н>нма н •Пуковннка Јелнћа> кога је ове сезоне кренрао у нашем Позорншту са одлнчннм уснехом. Уверенн смо да ће Сарајево дочекатн г. Раденковнћа са снмнатнјама које он одавна већ у Сарајеву ужнва.

Кретање цу'1'ни&а У Београд су допЈ-товалн; ХОТЕЛ ПАЛАС Јозеф Грубнер трговац, Беч; 0рест Сумборац застЈЧЈннк, Загреб; Сен Окујама мнннстар, Токпо; 1Сајо •Такогава секретар, Токно; Ханри Клајн трговад, Штрасбург; Габор Шварп трговап, Загроб; Харалд Хамберг днрсктор, Праг; Оскар Егесдорфер днректор, Загреб; Емнл Шахерл трговац, Беч; Фнлнп Офнер тргова. Н. Сад: Иван Килер лиректор, Суботица. ХОТЕЛ ЕКСЦЕЛЗИОР Гроф Л. Мелин поседник. Рига; Густав Банбергер трговац, Лајпциг; Ј. X. Фрајмајер, трговац, Берлнн; Оскар Ценплин трговац, Варажднн; Карло Стпасни фабрпкант, Беч; Дапко Батулин трговац, Осек; Фердо Шпајзен поседпнк, Осек; Ннкола Томик трговац, Петриње; Иван Хадпик хотелијер, ЈБубљана; Франц Мудроњ секретар, Пепгга; Иваи Банковнћ послапнк. Загреб; Карло Скорепа директор, Бечкерек. ХОТЕЛ СРПСНИ НРАЉ Алфред Фридрих секретар, Бет, ЈозеФ Холпер ннжењер. Беп: Јохап Кутпик Фабрикант, Вилах; Мнлога Ибрул,евић пуковник, Сарајево; Впл>ем КуЈиер Фабрикант, Беч; КарлЛдам Карлзон конзул, Штокхолм; Макс Рапапорт днректор, Загреб; Фридрпх Хоппс дпректор, Беч; Максо Ротбарт трговац, Суботица. ХОТЕЛ СПЛЕНДИД Јосип Алјиновић трговац, Скопл.е; Јоспп Белен директор, Сушак; Константпп Суханов трговап, Н. Сад; Стеван Галогалса повннар, Загреб. ХОТЕЛ БРИСТОЛ Вале Вук професор, Загреб; Милан Нвишић професор, Загреб; Исидор Шрајбер трговац, Н. Сад; Душап Новаковић лекар, Мокрин; Јово Стојаповић трговац, Крушевац. ХОТЕЛ ПЕТРОГРАД Светозар Ранитовпћ инжењер, 0сек; Тома Гојковић послапик, Херпеговац; Стеван Клајнћ посланик, Брод; Владислав Карпшек трговап, Г. Поље; Хусеин Ђумовић посланик, Загреб; Мавро Немировски трговац, Осек; Јосиф Хепрнх трговап, Загреб; Израел Хирш трговап, Загреб; Јован Радивојевнћ послапик, Шнд. ХОТЕЛ БАЛКАН Илија Галовић чиновник, Шабац; 1уго Молт трговац, Рајдноген; Мнхајло Днмвтријипић 'шновиик, Шабаи; Лндрпја Штнглиц директор, Ерижово; Раде Заплнтник трговац, Марибор.

Из Трговачког Суда Још четири нова стечаја Јучерашњи дан у Трговачком Суду бедежи четири стечаја од ко јих је један узнечирио читав онај радни и озбиљни стари трговачки свет. Познати београдски трговац г. Милутин Мнјатовић, са радњом у Кнез Михајловој улици број 35, полнео је јуче кључеве од своје радње Трговачком Суду молећи да му се отвори стечај. Г. МијатовиН је изјавио стецишном судији да је поднео пријаву за стечај за то, што му поједини повериоци прете са забраном над његовом имовином, а познато је и било је случајева да се поједини повериоци наплаћују на штету других, а он не жели да до тога дође. Фнрма Милутина Мијатовића постоји још од 1903 године, оа којег је времена уживала поверење и симпатије це.тог нашег пословног света. Из књига ралБе које су >редно вођене, па и редовно код Суда овераване, актива износи око 1 милион и 500.000 динара а пасива 1,400.000 динара. Готовог новца нађено је у каси до 400.000 динара. Суд је донео одлуку да се стгчај отвори и одредио је рок за пријаву поверилаца 9. јуни, за ликвидацију 12. јуни, а за рочиште 14. јуни. За браниоца масе одређен је г. Влала Степановић овдашњи адвокат. У исто време пријавио се је јуче Суду за стечај и г. Мирослав Кнепл, бакалин са рал>ом у Макензијевој улици број 69. Г. Кнепл молио је Суд да му отвори стечај над целокулном његовом имовином, јер је вели, дошао у немогућност да одговара обавезама својих поверилацаОдмах после испитаних околно сти, које су навеле молиоца да тражи стечај, Суд је донео одлуку да се стечај отвори. Рок за пријаву поверилаца одређен је 18. јуни, а за рочипгге 24. јуни. Александру Јаковд>евићу, трговцу са станом у Павиној улици бро} 35, отворен је стечај по тражењу Месарске Банке, којој дугује извесну суму новаца већ дуже времена, а чија тражења није хтео регулисати. Рок за пријаву поверилаца по стечају ове масе Суд је одредио 18. јуни, а за рочиште 24- јуни. Г- Гвиду Логару, тргоецу и власнику стоваришта американских мултиграфских машина на Теразијама број 25, који је био под нагодом, — Суд је јуче по званичној дужкости отв^рио стечај и одре^ио рок за пријаву поверилаца 18. јуни; за ликвидацију 23. јуни, а за рочиште 24. јуни-

ИЗ СУЈЈА

Деда и унук Кантом по глави и мотиом по руци Јуче је у првом оде.гењу Окружног Суда бнло суђење 18-годипгњем Мнхаплу Јовнћу на Раковнце. Миханло Је још септембра 1824 годнне теже повредно свога деду Мнханла Јовића. Посвађалн су се бнлн око тога што је Мпханло хтео ваше деднне куће да пскопа некн шанац, којнм бн пролазпла вода аа наводњавање, а деда то ннје дозвољавао, да му се кућа не бн влажнла. Ражљућенн Михаило ударно је деду каптом, а кад је он покушао да св одбранн, Мнхаило му мотком пребнје руку. Ни на првом ни на овом претресу деда није хтео да одустане од тужбе, Стога је Суд казнио Мнханла г-а 20 дапа затвора, узевши му у обзпр мачолетство, добро владаљ^ и нзазвано стање.

БЕОГРАД НА ДАН 11. МАЈА 1926. Г. ЧИ Т УЛ»Д Коста Чучуковнћ, 22 дана; Светислав Стојковић шегрт, 14 годнна.

Отмица богате сељанке из Манастира Раковице Ухапшена је Стојанка, а за шофером се трага Полнцнја среза врачарског ухапсила је јуче Стојапку Радовановнћ. бившу службегошу у Маркаршгцн, оптужену за саучесннштво у одвођењу Цвете Благоја Јавковнћа нз Р&ковине, које је, на првн дан Ускрса, извршно Љубомир Тачић, кројач пз Београда. Као што је Време већ донело, око 11 пре подие, на први дан Ускрса, Љубомир Тачнћ, кројач, у друштву неке своје пријатељице отео је осамнаесгогодншљу Цвету, кћер покојног Благоја Јанковпћа тежака нз Раковнпе. Тачнћ је са аутом који је закупио дан пре тога сачекао Цвету пред самим манасгиром раковичким, Ј -бацио је у ауто и пре него што се она могла прпбратн, уз приномоћ своје прнјатељипе Огојанке, одјурио је пут Београда. У Београду, плашећн се полиннје, Љубомлр је довео Цвегу у стан Огојанке и ту над шод извршпо злочин насиља. Тек трећег дапа, на ннтервенПнју полицнје среза врачарског органи Управе Града ухватнлн су Љубомира Тачића на улипн и са Цветом заједно спровели срезу ради даље истраге. Стојанка Радовановић, која у отмици игра једну од главнијих улога, браин се да није знала да је отмпца малолетне Цвете имала овакав карактер, у каквој се боји он сада појављује. Њој је, велн она, кројач Тачић рекдо да јв са девојком све уговорио. Цвета јој је доцннје рекла да много волн Љубомнра и да ће остати да живн са њим до венчаља. У целој ствари она назнре утицај стрица код кога Цвета сада живи, а који једнно же.ти да за своју снновпцу добнје већу накнаду у новцу. Стојанка је притворена и над њом је поведеиа нстрага. Наређено је трагање за шофером, којн се псто оптужује за саучесннка у отмицн. Мистериозно покрадени келнер Једна интересаатна крађа десила се јуче у бнфеу код Каеине у Краља Мнлана улици. 11з закључане собе у којој келнерн остављају своје капуте, ненознатн лопов укг.ао је келнеру Илнјн Каднјевићу буђелар у коме се поред разнпх иапира од в^ошости налазило и 400 динара у готовом и шест комада лозова Класне Лутрпје. Шрј је најпнтересантнпје, то је пптање на којп је начпп кралљпвац пзвршпо т;г.:\ђу. Јер, нн врата собе, нп проворн којп сс ил н>ој налазе не показују ннтакве знаке насилног отвараша. ' 'сђутим, оно што је најиптересантннје јавило се тек по подне. Покрадепи келиер, претурајући непгго у истој ссси, н'ашао је подметпуте лозсже које је лопов јесшом украо. Буђелара н новца, 4040 дииара, није било нигде. Кварт теразијскп повео је истрату да расветли ову заиста мистериозну крађу. Бацн осковне ш.шпе кз Ллексинца у Београду После дводневног боравка у пресгоннцн, једна група малншана алекснначке основпе школе отнутовала је јуче за Алексвнац. За време свога боравка у престоницн алекснначкн ђацн разгледалн су неке знамоннтостн и музеје, и дапас су требали лађом да оду до Земуна, алн су од тога одуста.тп услед рђавог времена. Групу предводи учитељ г. Новаковић. за мушка летња одела и врскапуте (иберциге) може -~е добити по врло повољној цени у ангро стоваришту Ћуковић и Комп. Краља Петра 15. (Преко од Нар. Банке)

Приг.реме за свеманости Удружења Резервних Официра у Загребу пркведене су крзју Израђена је Краљева застава, ноја представља велииу уметничиу вредиост У Удружењу Резервних Официра и Р *атни1са приведене су крају у главном све припреме за велике свечаности које ће бити 23. и 24. о. м. Загребу, приликом освећеља нове заставе којој ће Крал> лично кумовати. Краљева застава већ је израђена и представља ремек дело уметничког везачког рада. Застава је од чисте свиле и извезена је златом. Председник Удружења Резервних Официра и Ратника г. Мил. Радосављевић, послао је загребачком одбору грађана за извођење свечаности све пријаве које је досада добио за учешће и то како од појединаца, тако и од корпорација и разних удружеша. Јуче је био завршни дан за подношење пријава за учешће на свечаностима и до тога рока пријавило се преко осам хил>ада резервних и око три хил>аде активних официра, сто двадесет разних патрмотских, витешких, хуманих и културних друштава из целе земл>е, као и неколико страних војних институција, међу којлма и делегати Међусавезничке Федерације Ратника у Паризу. Свечаностима освећења заставе присуствоваће готово цела влада н највиши представници војске са КраЈБем на челу, који ће кумовати застави. Програ.м свечаности у главном је остао онај исти, који је Време већ донело. Чланови Удружења и.маће бесплатан подвоз на железницама за одлазак у Загреб и повратак у своје место.

Полазећи на пут, замопио је номшнју ца му прнпазк на дете... Пресудом Крушевачког Првостепеног Суда осуђен је за дело силовања на 5 година робије Смиљко Павловић из села Беле Воде. Његов комшија Милија Живковић замолио га је августа прошле године, када је послом пошао у Београд, да му припазп на кућу и на децу: 17 годишњу Јелнпу н малог синчића. Смиљко је искорпстно ту одсутност свога комшије и већ прве вечери обешчастио је Јелипу, заиретивши јој да ннком о томе не говорн. Тек после неколико месеци, кад се на Јелици ирнметнла бременитост, њен отац тужно је Смиљка суду. Оптужени, коме је преко 40 година, нпје признао дело, али је прнзнао да је две ноћи у одсуству Милнјнном спавао с Јелицом и њеним братом, пошто је у кућп бпо само један кревет. Јелица пак под заклетвом тврди да ју је он обошчастио. Апелацпони Суд је преиначио пресуду. Нашао је да наснље није доказано (Јелнца је имала 17 годнна и за силовање је оцу рекла тек после 7 месецн) и пустно је Смиљка исиод суђења. Кобни шешир директора опере Непозвати лопов извришо је јуче нре подне крађу у стану г. Цтанислава Бшшчког, директора београдске опере у певзији. Кралгнвац је, веровагно изн ■ на1/јн од кога, успео да украде само јодан мушки шешвр. у вреллости 300 Д1шара. Међутим, још нстога дана, оргашша кварта теразијског пошло је за руком да ухвате лопова. То је Владнмир Гајнћ, продавац новина, којн Је на саслушаљу у кварту нотиуно прн знао дело. Спроведен је Одс.-:шу Јавне Бообедности радн даље истраге. Трозање једне бебе 1 7,1ца т^енутно без на.1зора укућана, једногодншља к!н г. С. Танччксвнћп, трговца, који статм- V Таковс1;ој улицп СО. дохватгпа је прекснноК нграјуНи се но кућн, један суд у коме је бнло мало растворене камене соде н испнлд га је. 11а врисак несрећног детета дотрчали су укућапв и указалц му прву помоћ а затим су га пренелн у болницу на лечење. Опледс које је дете задобило од соде пису тако тешке.

ПРИЧЕ „ВРЕМЕНА'

Замеиик

— Из захвалности, испрнчаћу ти спе до сптница. Али ти морам рећи да ту захвалност писам осећао одмах после твога одласка. — Зашто? — Бојао сам се подвале. јер си ми сувише лака срца нзвршнла то уступање. Мпслио сам, просто, да хоћеш да ме исмејеш. Држао сам да ћега зажалити жртву коју чипиш, макар из љубоморе. Кад човек жуди за једном женском, не може веровати да је другн према њој потпуно равподушап. Поред тога размишљао сам, баш и ако дође, шта бих чинио кад уђе? Како бих је задржао? Како бих јој објаскио своје присуство у твојој собн? «Бпо сам готов да јој обећам венчање, само да ми жел>а не остане неостварена. «Изнепада паде мн на ум да угасим светлост. «Чим сам то учинно, осетио сам дд мн је лакше на души. Помрчина ме учини певидљнвим. Лакше сам могао играти твоју улогу. »Нисам још успео да се пораДЈ-јем свом домишљанству, а врата се отворпше. У собу уђе пешто светлости, шушгање с^к ње и једна женска прнлика. Ско чпх брзо к вратпма, заврнух кључ, извадих га из браве н спустнх га у џеп. «У том тренутку дотакох лактом своју жртву. — Јанко, зашто је овде мрачно? — упнта она, ширећи око себе хладноћу донету са улице. «Као надахнут, ја јој шапатом рекох: — Пссст! — Зар те опет вребају?.. Боже ако нас једарод ух^ате! -- пасме Ја се она. «Уместо одговора : ја јој се ста дох лагапо нриб.тижаватн. Бојао сам се да се п^како ве издам, а у исто време хптао сал1, пешто од страха. нешто од неегрцљења. Љубпо сам је, л убила је и она мене, падао сам у занос. «Кад сам је попово стиснуо у 1;агрл>ај, она мн рече: — Да си увек такав, какав си данас, могла бнх поверовати, да ме макар мало волиш. « Било ми је јасно, да ниси много марио за њу.» — Волео сам је три недеље, али нисам могао да је волим чи тав месец, — одговорн пријатељ. — Зашм рече: «Пусти ме, зима ми је», и оте се из мог заЈрл>аја. ^Чух њен ход, врата на орману шкрнпнуше. стаклад звекнуше. «Чух како пнје коњак.» — ;Нар волн коњак?» — ЛудЈ т је оа њпм и вели да јој он ублажује грижу савести. ' «Наједаред после тога тух: — Упали лампу. «До ђавола? — номнслих. Али сам ипак морао покушати да осветлим. Напипам ламзту, кутију са жижицама и креснем. Прва се угаси, и друга, и трећа: ру ка су ми дрхтале.» — Чега си имао да се бојиш, кад ти је она била у рукама? — Било је друкчије*, док сам био невидљнв. «Чпм се лампа упали — видео сам је на отоману у свој њеној лепоти, коју су дотле знале само моје руке. «'Гек тад ми би јасно, запгго јој је било хладно: нмала је само медаљон о врату. «У нсто доба, видевши ме, рашнри очи, одвоји боцу од уста и јурну ка кревету, да онде сакрије своје облике. «Бацила је покривач и преко главе. Али бојећн се насртаја, одмах откри главу и гпевно цикну: — Шта је То? Шта то значи? Шта ви чнннте са мном? «Дуго мн Је било да јој причам. Хтео сам да будем речитијн на другн начин. те скочим к њој. «Али она тако оштро врисну, да с&м стао као окамењен. — Не првближавајте ми се, иначе ћу викатн! *Нисам јој се приближавао, него, заклонивши се нза наслона столнце на којој су бнле њене хаљипе, молио сам је да ми опростп поступак, јер ме је на њ навела неизмерна љубав према њој. «Нпје хтела ни да чује. — Одтазнте. Како вас није срамота после опога птто сте учиннли! «А кад сдм покушао да је у-

бедим, да багп пооле онога гато се догоднло ТЈ>ег.а да буде мање упорна, она повика: — Ћугите! Вн спе иодлац! И он је подтац! — н зајеца. «Тај мп је плач срце чупао п убио мн сваку вољу. Осетпо гам колико је ружно подметати со.6е у наклоност једне жене, противно свпма обзприма. „Јецане поступно престаде, | и она мп онда молећпво наредн да изађем илн да се скрепем, I како бн се могла обући. „Обучен допекле склопих се у један угао, седох на столипу, | леђнма окренут њој, али сам *у | џепном огледалу пратпо гвакн ј њен покрет. „Погледајући ме оштро с вре| метта на време, опа поче обазрпI во да се оКлачн. Навучр чарапе, | обу цппеле, утеже се у мидрр п опаса доњу сукњу. Затим брзо стаде навлачпти горње ха»» , љнве. I .Лрвена од плача, љута и на*гргођена због отетнх јој мплопања — била је чаробно лепа. јДоводила ме је у искушење да окочим, да је загрлим н да јој хиљадама пољубапа пзнудим онропггај. „У том тренутку чух иза себе кораке. Брава шкл>опну. — Врата су закључана! — рече она. „Наравно, јер је кључ био у мом џепу. „Устао сам са столипе п оклевао, јер нисам могао ни замислиги, да би се све оно могло сврпшти њеним одтаском. „У том, прелетевши погледом њену фигуру, опазим, да је сукњу накриво опасала, да је жаг кет рђаво закопчала, да јој шепшр не стојп добро, коса јој у нереду. Укратво, све је на њој стајало као на човеку којп се обукао на брзу руку и без огледала. „Тако обучеиа, са ужасом на лицу, била је смешна, и ја се н нехотнпе насмејах. „Тада се она погледа, па се и сама насмеја, догонећи мало сукњу. „Затим се саже, да бн дигла са пода покривач, који ми је пречио пут к њој, и ја видех да под покрнвачем има нештобело, са чипком на ивипи, нешто што је личило на два бела батпстена рукава. Пружнх руку да дигнем то, али у том тренутку она цикну: — Не днрајте то! — н њена ме рука зграби за раме. „Али било је доцкан. Ја сам већ држао у руцп њен — комбинезон. „И док сам ја иремншл>ао о њеној великој расејаности и пптао се, како је ттри облачењу могла пропустити овако важан део одела — чух уздрхгалим гласом нзговорене ове рече: — Та оставите то једаред! а затнм смех, необуздан смех. „У том наступу луде вееелостн она готово паде на једну столипу. Кикотала се без престанка, гушила се од смеха, склапала очи нз којих су теклв сузе, хватала се за бокове и испрекидано, задпхана. говорнла: — 0. Боже, што сте вп смешни! Зар не впдите да ме мидер жуљн!! „Она је поступно попуштала мојој усрдности, твшко дншућн и гутпећн се смехом, којн је чињаше необпчно примамљпвом: — Никад ми се у животу нијв догодпло нн слично овоме, што сам преживела данас. — Нн мени, — уверавао сам је ја * , — Срећнп сте, што.... што се све ово тако деспло и.„. што св ја овако слатко смејем, иначе могло се свршнти зло по вас. „Свршило се како се најлеаше могло. „Остала је са мном читав сат и обећала ми, да још много сатн проведе у мом властнтом стану, чнм јој муж буде био на ноћној дужностн. „НаЈзад — немој се, молим те љутнтн, што тн доноспм њену^ поруку — ларедпла мп је да ти кажем, да си тшштавило н да јој внше не излазиш пред очи... — Што се смејеш? — А нпје ли ти се узгред пожалнла, да јој муж — такођв ннштавпло — неће на јесен купити нов капут? — Није ми о томе говорнла. — Причекај; јесен пде л онг ће ти то рећн. ЖИГМУНД ЊЕДЗВИЕЦК