Време, 05. 06. 1926., стр. 3

Субота. о Јуни 1926.

ПОРЕСКО ИЗЈЕДНАЧЕЊЕ И РЕФОР.МД ~~~~ —О-Хд. —. Ноби закон о непосредним порезима — велика опасност за погвопривреду Сви досадаЈпњи пројектп за-1 веле V о„ ,■ ,она о иепосредним порезвма .чаложило се ц' Удруж Лгмнад" С мазе са ставовипгга изЈвдца-|у Загребу, као и ^дпт-к Гпп «ња пореза у државв. Због тпгн Агронома у БеогеЛИзпеЈк « наЈчешће и назпшцу пројек- ЛД ов., 4 слождн Хак гтпелстаТ ЈЕ ™^^ поре -. ника ^ не ет се^Гт Је 00180 603 УТН,ШЈа ' Вл " а У "

Страна 3

сотреби изјадначења пореза не-

без утипаја. Влада је у очнла крптвчво стање наше пољопривреде п одредила као ос-

[0 поДЈеднако и у потреби да по новицу взрачунамња катасгарр*кп систем одговара изван- |ских чпсти прихота приврет редн!1м абнормалним вал .утним лрилвке раздобљГ ад Гјул! I ШЈачнпм прплпкама, у којп- 1925. до 30 јуна Ш6 Ово од наша "Ривреда. | ступање атаде од досалашњег р ост ВДЛ Л танх при , становишта коликогод је у прпн ™ одржава се варочито п го-,пнпу похва.лно. не помаже мнопво нскључвво на земљаринп. го пољоприврели или бо.л>е ре-

«0Ја Је за дугн низ година фпксирана сталним нзноспма влатвога, а плаћа се истим пзноси-

чено не помаже скоро ништа. Према нашем прорачуну ката старског чпстог прихода (из-

" "*"^Л>°,™а П0Баа ' -> е иа ложеном у студнји: Порсско опI?™ ° Д 2 34 дпа - нре терећеже пољопр; зре?е и порерага одговарало 10.63 кг пше- ' ' 1ице а по даиашњој пени изнога 0.9/ кг. пшеннце. II зато је држава морала са низом нових пореза в приреза да оптерети по мпрнвреду. да би повиспла куповну сдагу својнх пореских прихода. Данас у доба поправљања динара и падања пена требало би аналогно да се ткидвју појединн новоза^ленп порвзи н прире-зи. ^ко би се порескн терети з&лржавалп у гранндама снфјаљпвости и у сразса »ореском сиагом. Ов^кав систем крпарења заво.^њем новнх пореза и приреза * укидањем њпховим врло је вепрактпчан. п не може да одивара задаћи, те доказује да № ве познаје сулптива рђавог утимја несталности ва.луте на'каистар. односно порез на земљпште. који је фпксиран у златном 1 плаћа се јефтинпм паппрнтгм новпем.

ска реформа) излазн да бн се земљарина на 1 кат. јутро. која је пре рата нзносила 2.34 длн нзпачунана у послојној годинн 1924.-25. повећала на 111 дпн. Годпна 1924-25 не разликује се у овоме ногледу много од год. 1925-26, па према томе видпмо да би зем.тарина израчунапа н према најновијој стилнзацнји закона још увек била ванреднЈ јако повишена и то већ сада. уз садашње цене пољопривредних пропзвода, однзсно садашњу вредност валуте. По себи се разуме да би ово повећавање сваким даном бивало све веће у случају да.гег пораста валуле, односво, обрнуто, у случају евентуалне поновне девалвацнје. Према томе вндимо да нн наЈновија стилпзација законско! пројекта не води рачуна о потреби еластицитета земљарине и о могућности прилагођавања свим могућим пијачним и

»""в »VIЈ «ил ицЈилппл а ваУваЈ рђави ургпај требало је | лутннм приликама. Осим тога, ' ова најновија стилизаплја има н ту погрешку да пело нзрачу-

већ давно, као и сада. да се пред усретве и то на тај начин да се Јо.тноставно задрз:и златнн ката> тар и да се земљарина плаћа у злату т. ј. да земљарина износв V папиру оно.тико, колико . го одговара курсу златног нов- па. Осо је првнцнп п нншта впје лакше него ли спровестн га у живот. Парламенат треба само с времена на време да одредв вг^фпцпент којим се множп освовица предратне земљарнне ја би се израчунала земљаоина у папврном вовцу, која прерачтната у злато, односно у пшенипу. представља земљарипу једнаку предратаој. II да ниЈе проблема изједначења пореза у це.лој држави. нншта не би било лакше него решитн проблем који проузрокује рђав утицај девалвадпје на земљарпну. Сам проблем из]'едначења пореза у целој државн мећутим. није тако лак, и то с обзиром на досадапгњу разлтгтносг нашнх финансијскпх по.лручја. нв само у погледу фииансијско-ад-

навање чисгих прихода базира на привредвим приликама једне једнне пословне годнне, које могу да буду такође и ванредно абнормалне. Меродавнн фактори треба д* уоче да се на овакав начин не да решнти проблем земљарине. А. сви којпма је стало до тога да се пољопривредни пнтересн одбране од опасности, коју садрже поменуте одредОо пројекта пореског закона, треба да пораде око тога. како бв се остварио пзложенп здравл принпип еластпцитета земљаоћ не, којн је усвојпо конгрес Главног Задружног Савеза, Удружење Агронома у Загребу п јдружење Српоких Агронома у Београду. Сам текст закона у односним ставовима треба да г.ласи овако. Чп. 21. У крајевима гдв по-то : м иатастао! сни чисти прихоц слулиНе овај и даГо0 за сазпез порсза нз приход са им-

ХАПШЕЊА У СУБОТИЦИ Проневерено 500.000 дин. код суботичких друштава за узајамну помоћ Суботнца, 4. јуна. — Као што је Времс већ јавило у последње доба, а нарочито у току последњих иеколико месеци, констатовано је више злоупотре<5а код појегиннх суботичких друштава за узајамно потпомаган>е. Државно тужиоштво је предузело строгу истрагу, како би се сачувала н осигурала имовина улагача, јер су они већином из сиромашних слојева. Да би се установила кривииа поједнних чланова управног одбора истрага је вођена против неколико друштава. Данас пре подне изашла је на јавност афера друштва «Живот», које је пословало у цил>у потпомагања чланова приликом удадбе и женидбе. Полиција је по наредби државног тужиоштва ухапсила барона Оскара Рукавину, Стефана Пачу, Дамјана Радина, који су били чланови уравног одбора овог друштва. Истовремено је одређено да истражни судија одмах прегледа друштвене књиге, да би се установио износ злоупотреб -Ђеног новца. Сви окривл>ени су оптужени за несавесно руковање имовином повереног им друштва. Колико се до сада могло установити, проневерена сума са.мо код овог друштва износи преко пола милиоиа динара. (Вреиг)

Милетићева прослава у С ј 6 отици Суботица. 4. јуна. — У недељу 6. јуна, у 10 пре подне, одржаће с* у градској сали прослава стогодншљице ро^ења Светозара Мнлетнћа. Ову свечаност прнређује српско певачко друштво »Г ранпчар®. На прослави ће говорпти г. д-р Јовап Радоњић. народни посланнк н г. д-р В. Манојловнћ, јавни бележннк п другн. За прославу влада врло живо интепеговање. (Време)..

Споменик Танасну Рајићу у Страгарима Крагујевац, 4. јуна. — Пре кратког времепа образован је } КрагуЈевцу одбор за подизање спомеипкл Танаску Рајнћу, великом борцу из ратова за ослобођење мале Србије, родом и > села Страгара, у крагујевачком округу. Чнм се констит5'исао, на челу са мајором ннва-лидом г. Милорадом Радовановпћем. управником Барутане у Страгарима, одбор је почео акцију. До сада је успео да скупн 100 хи.гада динара прнлога, где долази н велики прилог од 10.00(* од стране окружног одбора у КрагуЈевцу. Данас ће одбор расписати конкурс за нзраду споменнка. који треба да прелставља неустрашивог Танаска Рајића на топу у чегарској бнтпн 1806. године. Топове за постаменте споменика даће ВојноТехнички Завод у КрагујепцуСпоменик би био подигпут > родном месту Таваска Рајнћа, на једном брду у Страгарима, на коме је, према познатим историјским податппма- лежала стаоа варош Сфебрннпа, у којој оу још Рнмљани нмалп свој логор. Окренут бп био к Оплрн10'. на коме је црква Велпко1 Кгала Ослободпопа. Откпивање спомениг.г обпвиће се почетком јесенп. (Време) Турско-грчки преговори Атина, 4. јуна. — Поводом нести појединих листова о тешкоћама које су се појавиле у току преговора, који се од неког времена воде у Атини, о регулисању пига»Ба грчко-турских кмања, у надлежним круговима изјаагује се да се преговори наставл»ају. Турски делегат г. Шукри отиКи ће вероватно сутра за Ангору, али тај његов пут никако не значи прекид преговора. Верује се да ће се г. Шукри вра-пгти у Атину са коначннм инструкција.ма своје влале. Један турски технички делегат остаће у Атини да одржава везу са грчким техничким делегатима.

ТРАГИЧАН КРАЈ ЈЕДНЕ МЛАДЕ САРАЈ^ВКЕ

Смртомосан скок са стене на Бембаши у провалију

кат. чистем гемљишта исте каквоће осталих ирајева. Чл. 29. Оссовица пореза иа приход од земљишта износи 20 од сто кат. чистог прихода. У име лореза по овоме облииу плака се збир изкоса осиозице и коефицијента за изрзчунаоање земл>грине у

Град и невлеме у СпозсНачиој К ХрВиТСНЗЈ Загреб. 4. јупа. — У Загреб стнжу вести из покрајиие о сил ним олујама кроз це .чу Хрватску. Из Словеилјс такође јављају о великим олујама. Страх од [»Јјавог времеиа захватио је све крајеве. Околииа Јашке, колико се до сада зна, највише је страдала . т града. Остала места у Хргатској такође се жале на рђа во време. Несрећа је задесила село Крашвћ и Прибичана НаЈ >од сс већ веселио лепој жетви, али је наишао град, који је немнлосрдио у обе општине унропастио сву летпну. Плодне њиве и виптзилшп етастттптттета г апп- иоградп ско Крашпћа н Прибич на владу да усвоји и спро- ча изгледају сада као голи крш.

времена на врсма одреНује НароД»а Сиупштина. Са осиозицгма привременог катастра пзступаће се код изранунавања пораских изно;а до израдг дсфинитивног иатастрг једнако, нао и са основицама сталкога катастра. ИНЖ. СТЈЕПАН П0ШТИЂ

чинистративне праксе. него п \ П .ишта. 20 од СТО кат. чистог прчхо ^а тоглелу на впснну. однооно те- П ° Р ' М " пр "" А I КИНу. сампх терета, који пога -ј У крајевима где посто :и кат. вред-' )4ЈУ једнако снажне пореске об- ј ност зсмљишта псслумиКе кат. вредвезнике ОВНХ ра-ЗЛИЧИТТГХ ПОД- кост зсмљишта за олоеђивање чистог рутЈја I прихода сргзмерно чистом приходу у ј У погледт пооеза на доходаг ; погтој- 1 Са земље тешкоћа ова састош . к-тастар земљишта утврдиће се чисти се ПОНајВИШе У томе. ШТО пола ј пригод до израде ката~.тпа привземвдржаве нема катастра. и требајио сраз^ерно кат. чистсм приходу га тек израдити. Као сасвим ло. гично и јасно излази да је овај потребно тпалити на бази злата, т.ј. на бази предратпих ппјачних прилика, како би потпу*по одговарао катагтру у крајевима, где овај већ постоји. А' чпвп1в ^ ^ ^ ^ ^ онда да се земљавтша у овом односиој' години, иоји у ту сврху с длтастру златом Фик^тгпана пла 1 одговарајућим изноеом па! гЈпног новпа псто опако. као и у осталим кт>ајевпма. у којпма већ постоји катагтар. Владпн пројект. мећггим, п»водп рачлша о овим абиормалнпм валутнпм и ппјачним ппиликама. и одоећује пзпаду новога катастпа на основу абнормалних ттоилпка послоппе голпне 1925-26. (чт. 21. про.јекта закоттаУ Гве док ттројект нпје подн^т Партамепг\*. стајала је влада на гтаттовиптту тпрпчупаван>а катагтаоскпх чнетттх пт>пхола на осиову година 1021-25. То тановтппте паст\*т»а ла је опа још на дап конгреса Главног ^чтпу^сног Савеза у Беогрч ду. На том I онгресу појавило се ладпугао'ТВО као пгедставнпк пољопоппеде п истак.то потапу. ^ Знатрн.р К- ч ТТт° ТТО^пттпјг^ПР"*ве коипе. тао п оплгттогт. кпп- па ПОЉОТТТНТЛЧРТР ГЛТПТГП ОГ^ ,т >О И3па т туплр' 1 т т ,р ае>г,п-плт»ттр. ЈЈд том копгрепг т'здг"'Ртт ГТР^ТТО

Сарајево, 4. јуна. — Јутрос' око 7 н по чагова нзвршша је самоубнство Клара Алтарац, скочнвшн са стене на Бембашн НЗВЗТ! града, на нстом месту. па коме је пре два месепа на псти начпн извршнла самоубиство Берта Алтарац. Клара је била залослена у кро јачком салону Дора. Јуче цео дан радпла је у радионнци, а у вече око 7 часова изашла је са својом нералдвојном другари-, цом Матцлдом Пано. После крат-1 ке шетње Клара се растала са Матилдом п ушла у стакларску рааљу Галпха Табаковнћа у улили Бјелаве бр. 11. Клара је пелу ноћ провела изван куће. Око 10 сати кад је њена мати отишла до Матнлде да се распита за своју кћер, Матилда јој је р|?кта да су биле заједно до 8 сатп, а затнм су се растале. I Сутра ујутру Кларнна мати поново је поеетила Матилду и распнтива-1а се за споју кћер. I Матнлда јој је поновила, да је од синоћ иије ннкако видела. | Око 0 и но часова јутрос Клара ј се вратпла кући и на пнтање матере, где је била. одговорнта је, да је провела ноћ код једне; другарипе. По том је отпшла уј своју собу, пресвукла горње о-1 дело и нзашла рекавшп мајци. I ла одлазп у болесннчку благајну. Више се никако није вра-. ћала. а пред подне у полпцију ј је дошао Матилдин брат трговад Бењамнп Алтарац и изјавпо. да ј му је нестала сестра. Полнција га је упутила у дрнгавну болнипу, где се налазио леш једне самоЈ "бппе чпјп ндешлтет инкако није могао бнти утврђеи због | фрактуре главе п тела. Чим је у- ] гледао тело с-амоубице, трговац је познао своју сестру и одма*

је по томе поведена озбнљна истрага. Матнлда Папо другарипа Кларина нзјавила је ла је синоћ бвла оа Кларом читав један сат и по и на растанку Клара је ушла у Табаковпћеву радн.у, Додала је. ла нншта впше не зна само прнмећује, да јој је Клара последљих дана често говорила о својој смрти н молила је Матил ду. да јој по њеној смртн донесе нвећа на аеп гроб. 1Гначе зпа да је била врло честпта девојка и да је избегавала друштво мушкараца. Сгражар којн је приметно Кларин скок са стене нзјавно )е да је покушао да је задржн, али се она већ била затрчала п пре него што је могао да јој препречп пут. Клара се стрмоглавнла са стене внсоке око 30 метара. Вечерас је трговац Салнх Таба1;овић ухапшен, јер се сумња, да је Ктара своју носледњу ноћ провела са њнм у његовој рад1ии, у којој је п оа преноћио. Међутнм Табаковић одриче, да је између њега н Кларе ностојао ма какав другп однос, осим оно га који псстојн између н>ега н осталих муштернја. Додаје још с -1МО то да је синоћ Клара по доласку у његову радњу плаклла н да се жалила да мајка жели, да је уда против њене вол.с н да она већ пуне з годипе воли потајнс. Табаковнћа и једнпа бн јој же .Ђа била. да се назове његовом женом. (Време)

Мађарска не испуњава војне одредбе Трианонског Уговора

Волга је поплавила Астрахан Париз, 4. јуна. — Јавлају из Астрахана ла се Во.тга раз.т,1.та и потопила један део те вароши начинивши знатне штете.

Бродарско и Багерсно А. Д. ИЗЗГЈЈЗД I им.1 уве^ нп свој:1м стопарнштима на Сав • и Јуччву сваке количиче ■ рсчног шљуика сорти лног. за армнранн бетон; матсриј 1 1а за фунзнрање Н н насипав ње; сигног псска за з.ш^ње ч малгсрислње. Исноручује мате- | рија.1 такођс днре^тцо на грађеоппс. За »нутрашњост шаље се матери- ■ 8039 јлл сопствснчм .тађама н жслезннцом 1 -100 ■ Адреса: БРООАР У<0 <1 БАГСРСКО А 1 V БЕОГРА'Д\\ (ШЕСТ Г0П01А) I Пошт-ис !1 фгх 163. Гелефоп 23-4» Тслсгртфска алре а: БИ'5АЛ. ■

Трианонским Уговором о миру Мађарској је било дозвољено да др-/ки војску јаку Зб.СХ)0 л>уди. Међународна војна контролна комисија, заједно са представницима мађарске војске, утврдила је каква има бити формација те војне снаге. По тој заједнички утврђеној формаиији, мађарска војска састоји се из: 14 пешад. пукова од по трн батаљона: 4 коњп*1ка иука: 7 коњпчкпх ескадрона; 7 велоснпедских Латаљона. 7 ацтнљ. ливпзиона; 4 самосталпе Латераје; 3 пионирсиа Латаљона; 7 чета за иезу: 7 аутолог. одељења; 7 возарскпх одељења; Услед тога што је врло тешко држати у миру скрисене војне формације. Мађарска, у колико су до сада п:знате ствари, не држи кгдозводе- е војне формације. Уосталом, то јој није ни потребно- И у државама, које нису међународнмм уговорима сг аничене у томе колчко ће војске држати, у мирном дсбу, ие држе се све јединиге, ксје ће и у рату постојати- Кад се објави рат, тада се чиркодобска војска развија и увеличава до предвлђсне мере за потребе рата. На том пол»у Мађарска се држи уговорнкх одрздаба, всН и зато што је то не спутава у неиспуњавању чзетих обавеза свч-да тамо где се то може скривени е и са внше успеха чинити; у дрл а1Бу већег броја активлих оф»гинра, у држању ргзервних официга, у војничком обучавању знатно веНег броја војкика, у изради и набавци недозвољених количина оружја и м\-ниције, у извођењу свчх мобилних припрема. иако су ове забрањене, и т. ДСа каквом се то вештином ради, навешћемо неколжо важнијих поступака. Држање већег броја активних официра Мађарској је дозвољено да у својој во'сии, или. како се она тамо зове, хонведу, држи 1750 активних официра и 2800 чинов ника. На буџету и по списксвима Мађарска заиста држи око 1750 акт. официра. али се зато међу «чиновницима» налази камуфлиран знатан део активних официра. Ови се држе под разним називима узетим из грађанског реда, али се зато њима пружа прилика за командовање н вежбзња у чисто борбеном послу- Њихово авансовање чак шта више услов.Ђено је повољном оценом добивеном у периоду трупне вежбе. вежбеТ?1сва се лица налазе и у важним штабовима. Било је случајева ла начелника бригадног штаба, ка, да оде на одсуство. не заступа следећи најстарији активни офиц|ф у штабу, него камуфнирани ђенералштабки официр који се ту зоди као неки секретар или томе слично. Ово скривање тако је вешто да ни дан данас контролна комисија не зна тачан број официра камуфнираних међу војним чиновнииима. Скривање резервних официра По уговору о миру Мађарска не би смела и.мати резервних официра. Ова је одредба потпуно изиграна. Мађарска чува и подржава у целости свој резервни официрски кор. Под изговорсм неговања опште народног духа и традиција, резерним официрима је дозволено удружавање, ноше-' »не офиц^фске униформе при свечаносл^ма. учествовање при сјн- { вама приређиваним у знак успомена из ратова. Да би се њихов војнички дух и дал>е гајио а и чиста војничка спрелш уздизала, резервни официри се позивају на стручна официрска предавањаОни знатним делом учествују и V вежбању младежи у друштву Левенте. Бившн активни официри, који Су због сувишности морали бити одвојени од војске, про»гзводе се у наредне чинове, да би се на тај начин одржао што повол>нији однос стбрешинства између оних у активи и оних ван војске. Ова ће се тежлђа лакше схватити, ако се не изгуби из влда да Мађарска једнако рачуна да није далеко дан обрачуна и реванша. Само овачво схвата:1>е могло је и навести Мађаре да и артил>ернјску муннцију скривају закопавајући је у земљу, т.ј. доводећи је у најнепо-

вол >ниЈе услове чувања и ОЈржавања у стању употребљивости. Дакле, независно од тога шта би и како би тргбало да буде, ва.1>а нам рачунати да у Мађарској постоји цео резервни официрски кор који је постојао н за време рата, који је, сасвим природно, смањен једино за број умрлих, остарглих и оних који се сматрају као кјмунисте. Прозо^ење великог броја мпади}.а кроз касарну Једна од најважнијих уговор;их одрелаба састоји се у томе: ла е војска попуњава л>удима, којн -е доброво.-вно пријаве и обавежу ; на дванаестогодишњи рок службе. Тиме се ишло на то да се кроз војничку обуку не може спровести ј ве.тики број младића, и да се тиме посредно мађарска војска, због ' малог броја обучених л>уди, лиши нападне, офднс!:вне моћи, која јој |не би била ни потребна за миран међународни живот и при поштовању нсвјгх међународних уговојРа- I Ову најважннју одредбу Мађара јУ потпуности изигравају. Прзо су то покушали на један врло прост | н лако уочл>ив начин. Били су по,чели да узкмаЈу младиће на проб; ни шестомесечни рок. Под изговорсм да ће их бити доста таквих ' који неће испунити услове што се граже за ступање у активну службу, приман је известан проценат преко дозво.геног броја. За шест месеци изводили би се убрзана обука и потом би се пуштали кући као тобож неспособни. Овзј је поступак брзо уочен и спречен и место шестомесечног пробног рока заведен је једно.месечни пробии рок. Кад је ова ј тт заклучен, Мађари су прибегли другом начину: Младићи се регрутују у границама финансијске моћи њиховог залржавања у касарни, која се, сасвим природно, не мора поклапати са одговарајућом буцетском партијом. Млад^Јћи потпишу уговор да ће у војсци остати 12 година, а регрутна комисија им саопштава да је то са.мо једна формалност за контролну комисију, а да ће они стварно служити свега 2 године. На тај начин Мађарска успева ла обмењује љулство на војничкој обуци сваке лруге го\ине у песто сваке Јванаесте голине. Није то све. Уговором је дозволено, да се годишње на и.че попуне расхода, па ма колико он био велики, може примати у војску нових лица у износу једна двадесетина це .хжупног броЈног стања; дакле, око 1750 л>уди. Услед тешке контро« ле, Мађари редовно узимају знатно више. Радећи на такав начин Мађари су дали прилике да крајем прошле године буду ухваћени а десет хиљадд војних лица недо звољено узетих у војску, т.ј *. преко једне четвртине од це.токупне војске. Кад овако ра\е Мађарн ка\ сш коитроЈна комисија налази у Пешти, како би тек ра \ИЈи по њенош о\Јаску? Ту је, по свему су\ећн, прави по\стрек за тражење графа БетЈена \а се отараси контро!. не комисије а не у притиску штб га врши њено из\ржавање иа мађарске финансије, како то граф БетЈен хоће \а пре\стави.