Време, 05. 06. 1926., стр. 4

Страна 4

КРОЗ ЈУЖНУ СРБИЈУ "К -О-НМ

Субота. 5. југи 192.3

С П О Р X

Рушевине Битоља

Битољ, концем маја — Турски путопис&ц седашЈаестог века Евлија Челебија, опнсујућп Битољ нз оног доба. вели да је имао 21 малу. Данас Битољ нема више 21 малу, не за то што је он постао мањп. него вероватно зато што су мале постале веће. Али, мале су остале главна карактеристпка Бптоља. Речица Драгор. оивппена високим кејом од камена са лепим густим алејама : делн варош нгк две половипе. Десно, у блнзини реке, налазн се пентар варошп. То је једла лепа, доста гаирока. права и дугачка улица. са тротоарима од бетона. Десво и лево налазе се кафане, хотели, бозаџпнице, алваџпнице, по сластичарннце. ћевапџпнпце п фотографскп атељеп. Негдашње битољске мераклије. Данас Битољ има свега два боља хотела, и ако доста скромза. Сем странаца п чпновника, мештанп ретко пзлазе, јер с> њихове матерпјалне прп.тике из оАна у дан све теже. А некад су Битољчани бн.тв велики мераклпје п умелн су да уживају. Њихове лепе излете и ужине у околцнн Евлија Челебија описује овако: «У околннп Ритоља, нарочтгго на путу у Охрпд. било је мпого вјхло леШ11 места за птетн.у п олмор у до^епом ГЈталу. За н-злетнпке Лпло је много ко-лпба н кућнна, нарочпто порел некакпа потока, где су се на влтртт чеклн ћевапн на ражњевнма, које је волп окгетала. Данас тих излета и пажњевћ ла води више нема. Остало је свега у вароши неколико ћевапџииипа. где се за госте пеку вт>ло укусни ћевапчићи. пли кезапчићи, како их мештани зову. Битољске мале | Одмах иза главне улице која је једина широка и права, наста ју мале : са. својим карактери-! стично оријенталским кривим! и уоаннм улицама. Домови. ко-1 ји су избегли катастрофу од : гр^ната и експлоаије, показујуј још и данас све трагове бнвше лепоте. Изнутра су пространи и удобни, а окружени су сеновиптм баштама : пунпм густог дрвећа^и цвећа. Најживописнији су кејови Драгоргц везани са 14 дрвенпх и гвоздених мостова. Ту. поред реке, налазе се чптавп пизови радњи. Најпре низови касапница, па ннзови ггаљарнипа. па низови бакалнпца и т. д. Сви конкЈфенти налазе се на једној гомили. Па ипак, онп се не свађају. Навикли су да п норед конкуренпије одржавају "добр& комшијске одпосе. У осталом, битољске мале подељене су као кинеским зидом, иако никакав зид не постоји. Радње поред Драгора су хрпшћаиске. Ту се спабдевају хришћаии из хришћанских мала и

по неки еманципованији муслиманин. У језрејској мали Јевреји су сасвим одво ? ени. Они имају своју малу, која је најсиромашнија и најпрљавија, али је зато најкарактеристичнпја. Куће су сасвнм своје врсте* трошпе, нахерене са велнким доксатима и верандама отворенпм. На тим отвореним верандама Јеврејке разголићеннх грудн и залигнутнх пГарених сукч ља кувају ппрпнач па зејтину I? леблеГ.ије на гушчијој ма сти, перу пелене, доје децу и па своме шпанском днјалекту разговарају и свађају се са свима комшпкама у целој улнцц, све у један мах. По длну улипа се претвара у опште оделење за депу и у општу вешерпппу. Сви казанн и све прљаво рубље пзноси се напол>е. >Под казанпма ложе се велпке ватле, п док пелом ултшом јури густп дим, као да се претворпла у џиповски оџак, јата пачпћа купају се са задовољггвом у локвама сапунппе. свађају се са депом п јуре песрегпе и покпсле пплиће. Језрејска чсршија Битолски Јевреји, опи који се нису одселили после трговачке пропасти Битсл»а, представљају највећу сиоотнњу. Богаташа има свега неколпко и они су у центру вароши. Сиротнња је ве]\лм делом отворпла телалиппе. Ту се купује за јефтнне паре пајтопеианије старо олело коЈе не бп прпмпле ни паше цнганке за корпу к^чгпна. Целе породице рале око тих маснпх в пзанђалпх крна. Од трн попепа Н8 капута преправе један. са цр Ееним рукавима плапим грудн ма и зелепим леђпма. II све и. шарене крпе лепршају се пред радња:.ка као застаде неких чуднпх и комичцих навдја. Јеврејске касапнпце, пнљарнице и бакалнице одвојене су н налазе се у самој јеврејској мали. Нарочито је живописан сокак ггпљарница, закочеи великим корпама лука, б^ба и салате, н прекривен потЈепаннм џаковима као шаторима за о^Зрану од кише и сунца. Читава гомила јеврејскпх и мус^тиманских дерана опседа пил>арнице, увек спремна да Јгкраде по неки струк лука и салате. Стари јеврејски пиљари, са брадама дугачким и белим као пророци из старога завета, боре се свим силама својих шамара и ћушака против препредених дерана. Цинцарц, који су једном би.ти најбогатији елеменат у вароши и који су представљали највећу аристократију. још и даиас има,ју своје лепе п господствепс домове у центру вароши. Алп, огромпа већпна иселпла се благовремепо. Дапас их има свега око 100 поролппа, док Ј^вреји

Живописне шетње по битољским малама 0 0 » (| » Последња нада Битоља је железничка веза са Корчом и Скоплем још представљају једну петииу целокупног становништва. Турска и арнаутска мала Потпуни контраст јеврејској мали је турска мала. Ту су улицв пусте и мртве. Ту и тамо. маспвпе дрвене или гвоздене капије затварају авлије са високим зидовнма, а зшвот, неприступачан, креће се иза впсоких решетака иа прозорима. Даиас те решетке не крију више дражи харема турскнх. Економске прилике и нужда натерали су муслимане на једноженстви. Сем тога, са турских кућа решетке се све внше скидају. капнје се отварају и саксије цвећа појављују се на прозорима. Тур ци су потлажнлп нову срећу у новој Кемаловој Турској, а хришћани се усељавају у њихове домове. Данас муслимани представљају свега једну петину ст отт овништва. На искрајку вароши постоји још арнаутска мала. бетна и пртттивна. са кућипама од камсња. у којима две саргпје, ппска дрвена софра п дпвепа чабрнпа за воду представљају цео намештај. Битољски безистан Највећа интересантност Битоља је великц безпстап. на левој обалн Драгора. То је огромна грађевина са пет гвоз,тенпх капнја п три унакрсна. пресвођена ходнпка. Безнстап се помпње још у 17. веку. Ту се доносила на продају најскупља роба из целога света. Путоппсац Евлија Челебија помиње, како је једном злогласни апнаутски харамбагаа Бабо са 500 хајдука > срел бела дана извргаио препад на Битољ, разбпо врата од безистаиа и покрао еопапа за 70 хпљада гпота. Данас је безистан потпуно очуван. Округли свод над дугач;кпм ходницима са ппозопчнћнма којп одозго поопуштају слабе млазове светлости испуњава пелу граћевпну чулним ппеломпма зракова и сенкп. Кпоз ход никр осећа се залах влаге и мем ле. Впсоко, у србд јелпог хо^ника, домпннпа орангутан са Па^ицом на главп п јетна апапска ка^а^ана извсепа на тг^тттаттпјп персијског ћплпма. С јелле и с дт>уге стрлпе холппка попејђали су се л^ћани са гомнлама јшаг >енпх ^пт?^увица. нан^лпна. г.е п еннх поптчтта. сламних лечи.ћтх птрпт"т>ттћа. бопчн^х кле^ета и тготрвки за летту. Ч п м неко ттцоће кгоз бе-зистан. јевпеј^кн тттовпн пстпчпвату V г^мцллма.и нуде своју робу па про-' ла IV. Битрљ је и •'анас очувпо своје живоппсно тагенто. ати п п отталпље те готово најлепгае валетп јуж^нх кпаје^а н сувиии . се осе^а. Бчтољу остајв ј^т јетна'је.тнна нала: желе-тничкп веза са Корчом и Скопљем. Кл^а бп се рстваопло. лечп п културпи Бгтољ био би спа^ен од смпти која већ ко^жп мећу нап\чптеннм оушевпнама нека т 'богатах и рв^тнттт тгдтлта. I л р; урррипл

А. Б. ХЕРЕНДА

Град у величини ооаха тунао је ; уче Ниш са онолином I Нпш, 4. јуиа. — Данао око 10 пре подне страшнп облаци с& Јастребца вагосештавалп су Нпшу и околини буру. Од једиом се над Нишом и околином излио град у величрнп ораха. За неколико мииута Нпш је обелео. Нал земљом је био слој |града у деЛљини неколико савтпметара. Према до сала добивеним извештајима град је зах| ватио већи део хатара општпио нишке н каменинке, а делпмич( но и оиштиие хунске, доњо и | горњоматевачке. Површвна про! стора, где је пао град, извоси 800 тектара. Причпњеиа штета износи 40—60 од сто. Највише ' су стралали виногра ти, конопла и градипарство. (Време)

Данашња утакмица вијена—јединство Даттас у 9 н по час. сусрвшћв св нл игралншту Б. 0. К. одлнчан бечкн професнонални тнм Внјена са овлазпн>нм Једннстоом. Вијена. која стојн на другом месту у бечкој првенстве" ној табелн, налазн се моментапо У одлнчнооЈ вонднцнјп, о чему најбол»в сведочв реаултатн последшнх ттакмица нротнв: Аматера 3:4 <купа) н 4:2 (првепство), Спортклуб 3:2 (првенство) н Спарта (Праг) 8:* (прнјате.т>ска утакмнпа од 2. 0. м.). Внјена нгра савршену техннчку нгру у форверду, док њен бековскн пар Рајнер-Блум, представља гвоздену одбрану. какве за сада нема на коптнненту. Халфовн су младн нграчн, у којнма Хофман стрчн својом епергнјом н талентом. Као што смо јавплн БечлнЈе долазе ноштлетнн: Мареш: раннјн голман Вакера. 25 год., спада у врло поуздане голманв, којнма је рутнна главнн ослон. Блум: Стандард-бек Внјене већ 10 годнна. Има 27 годнпа н нграо је -до сада 39 пута ннтернацнонално за Аустрнју. Атлетскн развнјен. поседујв стаот н снгурност. Рајнер: десни бек Впјене има 24 гоЛп Он је у послед&е време надмашно БлЈ-ма, јер невероватно снгурно одузпма лопту, а располаже колосалном техппком. Лудвиг: спала у вредне талфопв, који се радо служе н разним трпковима; 25 му је годппа. Хофман је најмлађн аустрнјскн интернацпоналац, 19 му је год.. а тако рећн до јуче је играо у трећеразредном клубу. Он има днвну игру главом. Калер, 19 год., је против Мађарске у последљоЈ утакмпци задивно је сво1*0 м нгром н спада у нове таленте Беча. 19 му је годпна. Флори Прибила нма 18 год и тако рећи до Јуче Је играо у подмлатку ВиЈене. Техннка н савршени дрнбл су му одлике. Була наЈопаснпјн шутер Внјене има 24. год. студнра Експортну АкадемиЈу ј н ако јо спн богатих родптеља игра профсснонално плаћен. Гш^ајл је феноменолан тех*'нчар н сјајан дрнблер. Био је пре неколнко година код Бевегунга (другокласног клуба). Болтон Уондерерс су изјавплн да Је то пајбољн нграч форверда, кога су на контнненту внделн. УругваЈцн су то потврдили 22 годнне. Шиклоши бнпшн играчеМТК« н?лазн се моментано у нуној формн. Он је ономад дао Спартн сва три гола а& Вијену. 27 год. Фишер, Чарли Чеплпн у футболу, како га Беч- зовв, изгледа слабе конструкцнје, алн је способан да се н кроз џнповски развијене бекове промнгољп; о томе би моглн браћа Фогл, псштански репрезептативнн бековн, мпого да прнчају; Фншер нх Је дрнбловао као децу. Уридил чувенп тепк Геча, раније' пграч Рапида, долази као резерва, Јер 1 Још ннје потпуно опорављен од озледе. Зој Чрт нгра резервног халфа: впшеструкн је ингериационалац. Сигл Је- резерва за гол; прошле среде бранно је другог полувремепа одлнчно протнв Спарте. Псцак, Пихингер и Граф су такође одлпчне резерве, а нграју у одбрани. Резултати 1зијене против; Спарт* 31 п 3 4. Кардпф Ситн 0:2! Ибернпвн 0 1;Г, Д. Ф. Ц. (Праг) 3:1, СлавиЈа 1:1, Рсал Соснстад 1 :0: Б»рнелона 0:2. 4;1; Билбао 5;2, 4:2; МТК 2 .1 и 1:1; Ф. Т. И. 2:0: Уругвлј 1:1; Болтон Уо Јдерс 2:4; Хакоах (првак Аустрп„*е) 4:1. I Једнство нзлазн комплектно: Мнуа^ло^пћ. Рп^ић, Дравпћ; Нпк п лпћ. ЈоЕановпћ, МпхаЈловнћ; Тодоровић 1, : Мићић, Бандић, Атанацковић, Толо- ' ровнћ. Тнм Је моментано у нзврсиоЈ формп, а нротивнпк ће га нзазЕатп н«» макснмум енергпЈе. Предпгру нграју подмлатцн БСК и Једнпства. Цене мвстнма су: бочне трибнне 80, средље 40, ложе 60 днн.; стајање 10 и 20 дин. ЕЕСЛАЧНЕ УТАНМИЦЕ Због свечан стн приликом дол^ска гостпју ПЈ «1рапцускеодлажу се утакмп-| це п крштеп»е чамаца Весл. Клуба «Бе- ј ^град* за педељу 13. о. м. Броду. ко-ј јнм долазе Франпузп код Шест Топо-ј ла, пзаћп ће Веслачки Клуб у сусрет; са целом својом Флотилом. Члапоои' I — ћапи пмпју бптн у клубу у педељу, 6. о. м. у з чпсова, осталн члаловн, 1 ; веслачн у 13 час. IДВЕ ИНТЕРНАЦИОНАЛНЕ УТАКМКЦЕ У СУБОТИЦИ НА ТРЕЋИ ДАН ЈУБИЛЕЈА БАЧКЕ Суботица, 4. јупа. — За трећн дан ЈубнлеЈа опдашшег спортског влуба Бачке приређују св две пптерпацноналне утакмнцо н то прва између ' овдашњог клуба Бачке против Бнк| торцје Жншков нз Прага, а у б сатн . такође Једпа ннтернацпопалпа утакмица нзмођу загребачког Хап.;га н поштанског М. Т. К. (Време). Ситна нрађа у Новом Саду Новп Сах 4. јупа. — Полнцији је јавио Лајош Шаркези, прв ватни чниовник, да су непозна-| ти лоиови обнлп његов стан ј | ноћи између уторннка н среде и укралн му сат п иеке стварћ .у вредности 1500 динара. I

Конгрес главних одбора Јадранске Страже завршио је јуче рад Донете су важне одлуке и усвојена једна детаљна реголуција Синоћ ]е конгрес главних одбо- ј 8.) Делегати поновно афпрмпшЈ ра Јалранске Страже завршио рад јвднодутну жељу целокупног члан-

пошто су извршене темел>не измене у организацији централне управе и пошто је извршена измена правила и донета прва резолуција ЈаЈранске Страже за јавност. Пре подне је решено да Централна Управа буде саставлена од главног одбора у Сплиту и председника свих обласних одбора Ј. С. Око тога питања вођена је дуга дискусија, у којој су учествова.ти г.г. Р. Аврамовић, Алфировић, Симић, генерал Николајевић и други.

ства Јадранске Страже, да држава повлонн најоз.биљнију и најефнкасннЈу пажњу питањима наше тргова'шв флоте, која код нашнх прнлнка без најуасе сарадњв државне властн пе може нн да просперира нн д» постоЈн. Апетују на државну власт да нашој трг. морпарнцн обезбедв најсолидниЈн и нгго бржн развој. У ту сврху нека се допесе закон о обновн трговачке морпарице и о њеном унапређењу, као и о унапређењу бродоградње. 4. На основу саглушанчт н нретр«сених опсежних извештаЈа о постоЈећим приликама, делегати скрећу

криви прапн каралтер нашнх обаа, 5.) Делегатн истичу потребт лјеал националног поморскоГ спорта *ао модерног одгоЈног средства иат« омладине н као пзта да се наш воморскн карактер афирмнше у сввту. За то позив .Ђу наллежне. да полупру пгирење спорта на моРУ н водн. како бн се тај могао развитн до оног сте« пепа на ком је у свпм кудтурним пом.м^кп« арм^ама. 6. Сматрајућн Јалранско Море нв-

Решено је да члански улог оста-1 не и аа.г« 1 динар и да селниие шшнх нитемса а> Ј.лрит. « м>)» "• централне управе од сада морају ;Де за сталном н систематском пенвбити читава манифестација наше ■ у ЧИСТо наше етшгио, и.... пнонално и државно нодручје. Пре 1 поморске снаге, према којој би тжп ч? к у пу [„остранци видели да се код нас ра- одбранбени програм Јалранске Стради на одбрани Јадрана. же н траже аа њ најнздашнију потпоСем иеитралне управе биНе и , » ГоГ. један ужи одбор, који ће ралити и публнкацнја побија н коначно онесве оно што буде добио од цен-1 могући мнстифнннрање вностранств! гоалне управе. У Београду ће би- 1 " анаш У ттету. Посебно встнчу сотр«ти устанонл»ена напочита петега- 1 бт ** 06 у наше11 прниор,т •Фир«*« ти устаноњЂена нарочита делега , чист наш нарбДНв културни и нанноција Ј. С. са задатком да се код налнн знача} н да се побнје све пп« државних власти заузима за инте- може да извааскн неоправдано ресе Ј. С. После тога усвојене су још и неке измене правила Ј. С. На поподневном заседању конгреса претресани су и усвајани поједини предлози о програмном раду Ј. С. за идућу годину, које су предлоге поднссили централни и главни одбори. г _ Од важнијих предлога усвојено испрпнвнм вредом народног господарје: ј ског благостања делегатн упозорују Да се изврши куповина језног д ^ вве 4"™?° ш ' Ј . Ј ' брнну за што успешнији развитак поморског школског брода до 3 главпнх грана прпвреде на мору, каб хиљаде тсжа, који би стао око три пгго је бродарство и рпбарство, осомилиона динара. Брод би се покло- бнтнм обзнром на соцнјално уређења нио ратној морнарици да служи сталежа » 8 то осш,ваа ** иа __ ппп ,„'. л ' рочнтнх заклада за осигурање помо3а подизање морнарског кадра. рапа н рибара, коЈи матернјално обезБрига о извођењу ове одлуке по- беђенн и нацнонално освешћенн бнћв зерена је централној упарви, У МН Р. Т а Р ат У најоданнЈи чувари * да се још ове године отвори у | бранн ® пн ЈвлР ана Сплиту један поморски курс за 1 р^Тг,? | младмће ИЗ целе земље, се.м при- ' пажња надлежннх кругоЕа/ векз | морја. У ту сврху одобрено је сс шт0 п Р е лонсг е закон о драављан45 000 динара јству. који Је Једна општа народна поп „ к I треба, а коЈн бн специјално што брДа се поради на оснивању 'пто ^е омогућио повраћаЈ у наше државвећег броја веслачких клубова на љанство синовнма нашег народа, којн Јадрану. јданас ннсу наши поданици. Затим су усвојени предлози да 387,111 Ј е У резолуцнјн одато пунв ' , Ј : прнзнање свнма борпима којп су до изради нов филм са Јадрана, да да нас положилн жнвоте у одбрану насе приреде по свој земљи предава- шег Јадрана. Пошто }е усвојен члан по члан

резолуције, председник г. Љуба Јовановић захвалио је учесницима на труду и доброј вољи коју су уложили да рад буде тако плодан V објавио да је конгрес завршен. Већина делегата већ су синоћ отпу-

ња са диапозитивима и да се поради на издавању поучне и забавне литерагуре о нашем Јадрачу. Најзад је конгрес усвојио следећу резолуцију: РЕЗОЛУЦИЈА 1.) Од задњег загребачког састанка дологата 1024. наше удружење • товали својим кућама. прокрчњло је новнм снажннм корацнма у свом развоју н свом ојачању. Мроиса друштвоних ограншл нрошнрона је, нмовнпа друштвена повећаиа, ндеја друштвена продрла Је у још шнре вругове, наставља да проднре н окупља све већн број народа, на особнт начнн омладнне, опо ндеје иашег поморског напретка н самосталиости. Та спасоносна акција Јалранске Страже има да ев под узвншсннм нротекторатом Њ. Кр. Внс. - Краљевића Петра, најмлађег одвотка Дома Карађорђевнћа, наставн поЈачаном снагом и на свнм липнЈама, све док н последњн кутић нагае једпнстввне Отаџбпне не освти идоју Јадранске Страасе н пе загреје се за њено остоарење, стојећн изван сваког партиЈског н полнтнчког жнвота. 2.) ПрвтресаЈући пацрт н прнмедбе повнм Правнлнма свог удружења и прома њима утврђене смернице даљ њег друштвеног ндејпог рада, делегатн Главнпх Одбора п Цвнтрале на прво место пстнчу онаЈ део свог програма, којн говорн о наЈпотребннјој и наЈхитниЈоЈ мерн за ннтересе нашог положаЈа па Јадрану: потребу пашо војне обране. Делегати траже од владе н Народне Скутптнне да Соклонв внше пажње нзградњн наше ратпе морнарнце, да гласаЈу потребне креднте због обране Нсашо Јадранске обале, због мнрног развоЈа прнвродпе спаге нашв државе па мору, због слободна кретања наше трг. морнарнцо у мнрно н ратно доба, због части н престнжа наше пацнје и државо. Јадранско море Је слободпо н не смв да постане ннчијим нацноналннм јозером, па се за то на том Јадрану мора да афирмнше и наш нацнонални суверсннтет, потпув и нвограпнчен.

Г. Херман Вендел на гробу Светозара Марковића Јагодвна, 3. јуна. — Наш прћ| јатељ г. Херман Веадел, почнатв немачки публицнста. враћајућн се у Београд са пута цо Јужној Србвјв, свратно је дава<; у Јагодину да посетн гроб Свв*. тозара МарковвНа. У прагњн г. М н -.ковића отнВ1ао је на јагодивско гробљв. које га је ианеиадало својо* урвђеношпу, п са гроба Световаре-. вог узео је једаи плпбн пољсм I пвег за успомену. , 1 •Дивна је Јаподпва« рекао ј» г. Вендел: «морам у њу крот кратко време опет навр'атитн». (Време) Новосадско Музичкс Друштво иде у Чехословачку Нови Сад» 4. јуна- — На соколски слет у Прагу одлази из Нозог Сада за Че.хословачку новосадско Музичко Друштво, као музичка секција Бачке Соколске Жупе Светозар Милетић. Друштво ће приредити по Чехословачкој неколико концерата. Друштво ће предводити председник г. Хаџија и подпредседница г-ђа Моч и дчригент г. Светолик Пашћан. (Време).

Од дашас дуплн програм 13 чипова Народао Кш о-Позоришге „Норкиио" Терг ч/е Највећи геније филмске уметности, познат из филма КИН и КУЋА МИСТЕРИЈЕ љубимац целог света ИВАН МОЖУХИН као: кнез офинир, калуђер, љубавник и скитница. У колосалном филму од 7 чинова I. Отац Сергије л -,Е'Нг 1- * *1. Ееби Пеџи НЗ. За летњу сезону цене улазницама снижене За љубав детета