Време, 05. 06. 1926., стр. 5

Суоота, 5 Јуни 1920.

Сграпа 9

Две девојчице обешчаш ћене, па потом бачене У Дунав * &асан зло шн Једног разбоШика у Панчеву

Панчево, 4. јуна. — Прексиноћ Панчеву један обалски радник звршно ј* невероватж> грозан 10ЧИН, који је, када се за њега чнчуло. силно узрујао целу ваЖарко Лацковић, обалоки радик, иначе позната пијаница и уојииа, н ако отац велике породие извршио је прексиноћ насиље ад двема девојчицама. једном од 1 а другом од 9 година па их је отом обе бацио у Дунав. Око 4 по подне ЛацковиК је рео на улици кћер свога брата :рсте, десетогодишњу Вукосаву, и (овео је на вашар, пошто се јуче у Панчеву прослављао католички празник Брашанчева Уз пут мала Вутосава упознал« је свога чику са Јеветогодипићом Елизабетом. >>ерчицом Јакова Никлауса, крманоша и њеном лр>таршк>м једанаесгогодишњом девојчицом К»тицом, ћерком Фридриха ВаЈденхо<2, тако(5е крманоша Државне Речне Пловидбе. После утакмлце на вашару ДацковиН је ловео девојчице } правцу Дунава, рекавшн им да нду да потраже малу Вукосаву. Заведене тнме, а и другпм обећањима, деца су и не слутећи каква нм се грозна трагедија у томе чму спрема. пошла без устезања. Водећи их таво, Лацвовић је довео децу у Једаи густ шипраг на самој обали Дунава в ту се изгубно. Многи сведоци, који су видепи Жарка како галантно частн цецу. па га по том опазили кад их је одвео иза фабрике свиле, са игралишта. у правцу дунавске ооале, ннсу такође слутнли какве је злочниатке намере имао Лацковпћ. Тек прексипоћ, каспо увече, када су забринути роднтељи почели да распитују очајнички по варошп о судбини њиЈове деце, многима од оних, који су н х видели с Лацковићем, пукло је тек тада пред очима да се цопало догодпти вешто страшно Мећу првима био је обавештен ■> нестанку деце г. Ива ДинулоI ић, шеф београдске агенцпје у Ианчеву, којп је упутио не;рећне родитеље у полицију, а (•з то се н сам заинтересовао, дознавшн да су деца била у дру □1тву јКарка Лацковића, кога је и он, као и сви други, сматрао >л човека способиог на све. Обавештена полицнја је иеуЈ10рно почела да трага за Лацковићем, кога међутин нигде није било. Тек у јутро око 9 часова на самом пристаништу, код В1тека лађе, која је имала да отПловн за Београд, полицијски агент Бошко Мркоњић опазио |е Лацковића и ухватно га. Доваден у полнцију овај је почео да цротествује што га хапсе изјављујући да је ои оа децом само мало прошетао а затим их оотавио на игралшпту. Готово цело до подне велики капетан г. Василије Мандровић н шеф кривичног оделења панчевачке поллције г. Ђура Ћорђевић, узалудно су покушавали да извуку признање од Лацковића, јер им је било јасно да је једипо он одвво иекуда дшу. То им је пошло за руком тек по подне. Видећи ваљда да нема куд Лацвовић јв, најзад, ггризнао да је извршио страховит злочин. Испричао је како је преко своје синовице упозпао несрећну децу, како их је затим частио на вашару, па по том их одвео на игралнште, а онда је до најсцтнијих поједииости испричао шта је с њима учннио. Јек се био почео, вели. да хвата сумрак, кад их је намамио до шипражја на Дунаву и ту пм је рекао да се мало одморе. Од.јсдвом, извукао је свој велики нож, од кога се иикад није одвајао, в запретио децн да ћуте. ако »гасле да их не номЈЉе. Тндн је. вели, извршно насиље на'д малом Близабетом, док је Катнцу црисилио да присуствује одвратном злочипу. То исто учинио је затим и са другим дететом. После злочина иаредпо ,је Катицн да остане у ши прагу, а малу Елизабету повео '

моћ. У неколико корачаји Жарко је стигао девојчипу и повео је. Ишлн су тако десетак ми нута- а за гве време иесретно дете распитивало се за судбиву своје мале другарице, аа коју је Жарко увек одговарао како с». још није "умила н како ће их стићи. Када су били у близини сам(> вароши злочииац је поново довео Катицу на обале Дунава н ре као јој да пође с њим да му придржн капут, док се не умнје. Када су били поред саме воде на једној стрмој стеии, Жарко је скинуо калут, а затим је рекао детету да погледа на другу стра ву обале. И док се дете окрену ло тражећи очима да види шта се тамо догађа, овај је дограбио и бацно у Дунав. Вода је избацнла дете. затим га је поново нестало да се после неколико тренутака само опет појави, ношено таласима. Злпковац је дохватио један велики камен в бацно га на дете, које је мало затим потонуло. Потпуно миран, злочинац се онда вратио у варош. Огишао је право у стаи свога брвта, Крсте Лацковића. и код њега остао на Вечери и на преноћшпту. Рано изјутра, када је пошао ва пооао, чуо ]е како се по вароши прича о нестаику депе и како се на њега сумњв да их је он завео и убио. Хтео је да бежи и погаао је због тога да узме брод за Београд, али га је на пристаништу ухватио детектив Мркоњић. З.тиковац ]е изјавио да ]е убио децу из страха да га не прокажу, а није му, вели, пало на памет да су га многи видели у друштву са њима. Лацковић је стар 30 годииа. ожењен је и има троје деце. Лешеви несретне деце нису све до синоН могли бити пронађени, Једино је на оно) стени крај Дунава. са које је зликовац бацио у воду Катицу, полиција нашла неколико бедних играчака, које им је на вашару купио, да би их завео- В. ЈАЗАРЕВИЋ.

еоје ТЈ

на Лупав да се тобож умије. ту ју је павлрао аа једап тренутак, дограбио ]е и бацио ]е у воду. Несрећио дете пустило Је само |едли очајпичкп врик, а затим Је потонуло. Када се вратио у пгипраг, 0пааио је да је Катнца почела аа бежи натраг у правцу фабри1е, вичЛл рчајнички за ио-

Одбегли робијаш ухваћен у Суботици Суботнца. 4. Јупа. — Јуче пре подпе Петар Бутел, општииски редар из Клека, ухватио је јадног убицу, који је био осуђен на 5 година'робије за убиство- Бу телу Је пало у очи да се по оелу шета један лепо одевен стравац. Могло се приметити само то да одело није било за њега шивено. Кад га је позвао да се легитимише, он му Је рекао да се зове Јанош Абрахам и да Је чиновник великобечкеречке Трговачке и Занатлијске Коморе и показао је легитнмациЈу, која Је гласила на то име. Али га Је полпцаЈац упркос тога предао властима. Ту је признао да се зове Ђорђе Тегедпан нз Пустине и да Је одбегли робиЈаш. Он Је изјавпо да Је румунски воЈни бертоац, који Је пре 3 године, кад је Пустина припадала Још ЈугославиЈи, осуђен од стране великокикиндског окружног суда на Б годипа робије за убиство. Он Је издржао свега 2 године и 9 месеци. а за твм Је помоћу Једног свога друга утекао и лутао по околини Велике Кнкинде, док наЈзад пиЈе ухваћен. (Врвме)

Суђење у Скопљу Скопље, 4. Јуиа. — Данас Је скопски војни суд осудио на две године и 1 месец затвора редова Панђела Николића из Драгобраште, срев вочански, Панђел је 21. августа 1920 побе! гао из своје чете, када Је ва време албанске побупе ншла иа Суне Реке за Призрен. Побегао Је у Вуп&рску, те се вратио 20. априла ове годнне и оам ирнЈавио напгнм властима. Врани св да Је бегство нзвршно из страха, Јер да Је чуо да Арнаути наше заробљене воЈнике кољу. (Вромо)

Аустријсни канцелар у Женеви Беч, 3. јуна. — Каицелар г. Рамек п мнпистар финансија отпутовали су за Женеву.

О судбини Абдел Нрима одлуниће се тен у јулу Париз, 4. Јуна. (Радиограм; — Абдел Крим Је данас доведен у Фез где ће привремено бити интерниран. 0 његовоЈ даљоЈ судбини одлучиће се тек у јулу, приликом посете мароканског султана у Паризу. (Времв)

У Јапану је ухапшенЈ амерички конзул Лондои, 4. јуна. (Радиограм). — Према вестима из Токија аме рички конзул у Нагасакиу ухап шен Је у тревутку када је хтео да фотографише флотне инстала ције. Апарат и плоче одузети оу му. (Време).

ЈЕДАН НЕЗАПАМЋЕН ДОЧЕК У БЕОГРАДУ

У За^ечару 1едан осуђениК на смрт да!е се оперисати да би се, но методи д^ра Воронова, подмладио 1едан стари лећар Хируршки подвиг др. Колесникова Зајечар, 4, јуна. 23. прошлог своЈе место службовања и осећа

месеца извршена је у Зајечару једна хируршк« операција, која представља сензацију на пољу науке. а која је до сада држана у потпуној тајности. Шеф хируршког одел.ен .а зајечарске обласне болнице г. Петар Колесников, пореклом Рус, по Вороноељевом методу оперисао је на смрт осуђеног кривца ИЛију Крајана од 28 годииа, извадио један његов тестис и део тога тестиса накалемио једном свом колеги. лекару већ изнемоглом старцу од 63 г однне. Операција је извршена по истом методу као и операције др. Воронова са мајмунским жлездам«. КраЈан осуђен на смрт вбог убиства, пристао је сам да се та операција над њим изврши и да жртвује своје животне жлезде у корист науке. Операција је потпуно успела. Опернсанн лекар, чије се име држи још у таЈности, већ Је изашао из болнице, и вратио се у

се потпуно здрав и нормалан. Оперисани Крајан налази се још у обласноЈ болници, алн се нагло опоравља и његово стање није ии мало опасво. За кратко време сви су изгледи да ће бити потпуно здрав. Крајанова осуда на смрт, коЈу Је одобрила Апелацпја и Касација упућена Је по званичноЈ ДЗ ...иости Краљу, али га Краљ ниЈе помиловао тако да Је његова судбина решена. Знаци подмлађивања нису Још примећени код оперисаног лекара. Д-р Колесников, који Је операцију извршио, изјављује да се ти зпаци неће ви појавити пре Д1.1 до три месеца, Јер у сличним операцијама, коЈе је извршио д-р Воронов са маЈмунским жлездама, симптоми подмлађивања тојављивали су се исто тако тек месец дана доцниЈе. А. Б. Херенда.

СУЂЕЊЕ У ШТИПУ Кадрифалковски покољ пред судом Саслушавање оптуЉсних, коЈи поричу рани!е исћазе Штип, 4. јуна. — Јутрос у 8 и зу. И категорички тврди у лице

по настављен је претерс у штинсхом првостепеном суду о кадрифалковском покољу. Пошто је завршено читање исказа приват-

оптуженога да Је он био и да га она познаје. После тога Василија Још објашњава ток борбе и допуњуЈе своЈ раниЈи исказ.

них лужилаца, датих код ислеиејОна каже: власти, прешло се на читање ис-1 — ЖандармерцЈски подттаре^ дник ЦеровА знао Је да ће нас Бугари напасти и поклати,

каза оптужених, датих такође код иследних власти и на њихооо саслушавање. Јутрос је први од оптужених био саслушан Славко Јованооић. — Није истина, да сам ја икада био у чети бугарског војводе Јована Брла. Истина је то, да сам 1923 насилно од бугарских комита олведен у Бугарску. У Бугарској сам се слободно бавио све до 1925, када су дошли четници Јована Брла, па мене са још 6 сељака снлом одвели у једну кућу у Ћустендилу, где су нас чували под Јаком стражом. Из ове куће често су нас доводили у канцелариЈи Јована Брла. У овој канцеларији често су се иалазили бугарски официри, коЈи су нам једне вечери свој седморици доиели одела српских жандарма и карабнне. Брло нас Је предао бугарском војводи Филипу Кратоеском. Св воЈводом Филипоч 20. маја 1925 прешли смо на нашу теркторију код места Ждребнице. На 5 дана после прелаза стугали смо у борби са милицијом код села Неокази. Како се ова борба свршила не знам, јер сам Ја са још 4 другова успео да у току борбе побегнем и предали смо се нашим властима. Сазнао сам да је војвода Филип убио Једног чобанина. После њега испитано Је Још неколико њих и тиме је преподиевни претрес завршеи. После подие приступило се исшггивању оптуженог Петруша коЈи одбија све. Потом ое је прешло на испњ тивање Оптуженог Санде Јова новића. — За време кадрифалковског покоља Ја сам био школски служитељ- Баш у оном часу кад су гореле куће и сена у Кадрифалкову, Ја сам се иалазио пред мивдармериЈском касариом. 01

, во ће потврдити жандармериЈски поднаредник Церовић, који се такође ту налазио. Председник суочава Санду са ВасилиЈом. удовом Гуглета, која га је наЈвише теретила. Санда у очи Василији пориче све, а ЈјВдсилнЈа остаје цри свом вска-

то исто потбрђује и иасељеник АндреЈа Бербер, коЈи је такође приватни тужилац. Они кажу да поднаредник Церовић није хтео да дозволи да жандарми обавесте насељенике у Кадрифалкову о покољу и веле, да Је он био подмићен бугарским левовима. На њену оптужбу, он Је био оптуженог Санду ухапсио, довео га у Кадрифалково, уверио се о његовој кривици, па га ппак пустио на слободу. Годину дана после тога, када је премештен и поглавар и Церовић, оптужени Санде пао Је у твор. Оптужени Златан као и Јот неколицина одричу све своЈе исказе код полиције, а иеки изјављују да су били у Брловој чети, али да су насилно тамо одведени. Тврде да ннсу суделовали у борби и покољу у Кадрифалкову. Последњи Је био саслушан Вел>ко ОтоЈковић. Фо Је седн, згурени старац. На питање пред седнпка, Вељко одговара. — Господине, Ја ћу иризиати шта Је исгтна. На Један дан пре кадрнфалковског покоља дошао Је у моју кућу воЈвода Јован Брло своЈом четом. КомитеЈе обилазио оптужени Димко Доновић н доносио им хлеба. Видео сам неке, коЈи су дошли по воЈ^ воду Брла н одвели га, а мало после чуо сам пуцњаву и видео пламеп како се гуегин димовима високо подиже. Овнм је давашњи претрео закључев. а наставак Је заказав за сутра у 8 пре подне. (Време)

Гости из Француске, осетили су синоћ на београдским улицама, колико су Србима драги

Оиноћ се видело, кад су главним улицама београдским прОшли гости из Француске, колико је она земља поред Сене и Лоаре драга Србији. Никад гостољу<5иви Београд није приредио сјајнију, искренију манифестацију, која иде до граница тронутости, до оне што је синоћ преживесмо, од перона сганичног до Теразија. Окићена варош, илуминирани тробојним светиљкама и националним заставама, била се прегла сва, на позив Општине, и на позив свога рођеног срца, да дочека госте знане и пријатеље овејане. Оне пријатеље из црних дана. Требало је гостима више од једног сата, да са својим заставама продру до Теразија, средином улице, усред оне масе што је са оба тротоара, са кућа, са скела и балкона клицала без престанка, пљескала и поздрављала руком онај народ француски, што поред њих пролази. Било је ту и немих сцена, усхићених. Отимала су се сећању не^аавна времена, кад су масе наше *гамо биле, код њих, под њиховом негом и пријатељским осмехом. Тешили су нас онда они да ће све проћи... И то је доиста, ето, све прошло. Они су сад ту, код нас. Ликови знани, који оживљавају квартове, вароши читаве и добру једну нацију. Специјални удобни воз, који је наше госте прпмио на италијаиској граници у Ракеку, требало је по распореду да приспе у Београд у 7 сати и 10 минута увече. На читав сат пре тога, станица је била прекриљепа. Перон се није могао познати, јер деценије су прошле а такве навале станица није поенала. Хил>аде су дошле да виде госте. Сви су путеви у вароши водили станици. Била је немогућна п по мжсао, држати говоре. Свп спрем љени говори, пуни узбудљивих речи, стрпани су у џеп, јер више него реч, присуство народа, топлих очију и раздраганих гр-

ла» сведочило је колиао Београд волп онај крај света што се зове Француска. Кад је воз тачно на време приспео уз звуке «марсељезе», једва су путницп из Лиона и Грепобла из вароши врло драгих свнма избегЈШцама, могли да прођу кроз гомилу. Сенатори и вођи групе, једва су могли да стегну руке члаиовима акциопог одбора за дочек, једва су се могли ппопаћи, да пм се заблагод»Сре. Уо клици су их пријатно пзненадили. Нети) је весело кукурекнуо. — Галски петао.нас поздравља, приметили су весело Фровцузи- журећи се ка излазу. И кад су с муком напустилн перон, тек тада им се са станице открио Београд. који их воли. Непрегледне масе свуда. Неки де чаци, узјахали ниске оцаке стра* ћара око станице и машу. Можда су и они познали негда какву веселу улицу француску или су слушали из прикрајка, док су им старији причали, како је у оној земљи тамо, лепо и за дечаке. Пружале су руке неке пашв старе жене, са џуно милоште. — «Хранили сте нас ви, кад је био рат», говориле су свечано, као једну своју исповест фца. Госпође, госпођице и господа из Француске, били су дирнути овим дочеком маса. Није се ту бил^слегла једна класа да их поздрави, већ ео Београд. И за Београђане, било је изненађење, кад су по гротоарима примећивали наш свет, тако ретко видљив, а сада гкжесени за поворком, узбуђени ов оп посетои братском. Створени су одмах додЈгри, везивана пријатељства и причане приче из оиих времена, кад с^ Срби тамо били. Поворка је прошла од станиц# Краља Милана улицом, и обишавши поред «Москве», растурала се. Гости су отишли на банкет код «Клериџа» а Београд је остао за пљша у узбуђењу. Београд је осетио један часни моченат: Примао је Француску.

За Руоолфом Норошцем, порезнином нз Шалца који је лроневерио пола милиона издата је лотерница Време је већ Јавило како је пре кратког времепа Рудолф Корошец, порезник Окружне Фпнансијске Управе у Шапцу проневерио пола милиона динара државног новца и како је затнм, када је видео да ће бити ухваћен, побегао некуда без трага.

Рудолф Корошец, порезннк нв Шаоца који је проповерно пола мнлнона дннара

УДРУЖЕЊЕ ТАОЦА И ИНТЕРНИРАЦА у Внлоћи — ХерцегоБина, обавнло Је вучев»е лутрнЈе куће бр. 19. Вучоње је бнло 10. маЈа 1926. обЈављеље у Службеним Нооинзма, Времеиу, Политици и сараЈевско) Слободи. Добно Је број 10.707. Добитнпх нека св обратн удружољу у Вилећу. Онима пвк нашим продавцима срећакд којн пиоу лозопе повратнлн пн платилн не вредн добнт, ко се прнЈовп аа добнтнм броЈ, вреди само до 10 Јупа опе година УДРУЖЕЊЕ

За одбеглпм дефраудантом издао је велики жупан подрпнске области телеграфску потерницу и преко одељења техничке полнцпје Мипистарства Унутрашљпх Дела упућепа је свима властима V земљи и Корошчева фотографпја. Техшгша полпција упутила је д нама текст потернице заједпо са дефраудантовом фотографијом. Потерница гласи: Рудолф Корошец, стар ав годнно, родом нз села Потерне ,срев П)рњоРадгонскн, Област Марнборска-Слопонија, место отанованл Шабац, порозпнк Окружне Фннанонјскв Упрау Шапцу, нодаиик Краљевнпе С. X. С. Лнчнн опно: стар 83 годннв, гас впсок, лицо дугуљаото, воса ПЛЛВа?

Нагарављени раабојници код Аде Суботица, 4. јуна. — У аоћи између среде и четвртка два м»скирана лида извршила су ра»бојништво на молском државном путу над једним сељаком, који се возио својим колима за Ад у. Посде пола аоћи, и змеђу два и три, на једном савијутку друма искочила су одједном пред кола два нагарављена човека и затражили од сељака Веце Др*гина, коЈи је терао кола. да им одмах да сав новац и накит. Драгин се у пдчетку бранно. ал* су разбојници поваднлн револвере, уперили их на њега и нергично захтевали да нм новац преда. Напослетку, кад је вндео да нема друге помоћи, Драгжн је извадио новчанпк и дао -2000 динара, сат и златаи ланац. С* пленом разбојници су се тада ив губили у помрчини. (^утрадаа. Драгин је известио о случају жандармерију и ова ја иредуаала нстрагу. Верује се да је у пнтању исти дружина, коЈа је у последн^ време у Бачкој изврши;1а неколико слнрнпх разбојништава. Код њих <ју прнмећене војнжчже пушке, исто тако да говоре јужпнм дналектом. ВеруЈе се 9бс* тога да међу њима нма војнжж*. који су из Јунсне Србн>е одбегЉ из војске. (Време).

кове брнја, уста правнлна. ОсоСии внаци: зубн оу му кварнн евн, шго се нирочнто прнмећује на иредавм аубниа прнлпком говора. Пре ј« ао сно косу а сада је опшшан; иро |е носно цннкер а сада га не носјк. Имоновани је као порвадо Ожружне Фннанснјске Управв у Шахш> нввршно проноверу д рхавног новцл о*о 500.000 (пет стотнна жж*ада) дннара н отншао незнано куда, Од Велнког Жупана Подрннслв 0блаотн бр. 8481, на даа 1& маја 1Мв. год. у Шапцу. Умол>аваЈу со еве надлохна аааотн, да за нмеиованнм трагаЈу ■ да У случају проналаеаа, под Јаком отражом, опроведу Ввликом ЖупАоу Подрнноке Областв на ОроЈ 349. 0 пронађоном нзвоетж« Јм

Сј+Чг*