Време, 05. 06. 1926., стр. 6
Орана 6
Субота, Б. јунл 1920.
БЕОГРАДСКА КРОНИКА „Дан Руснз Културе"
4. јуни 1926. год. Време Извештај Олсерваторије на Врачару од 3. јуна 1926. год 8 часова пре подне Београд: барометар 757; темперагура 17.3; м&ксимум 24.5; минимум 14.5; без ветра облачносг четирн четвртпне; релатнвна влажност 95 од сто. Ниш 20. Скопље 19, Митровица 14, Ковиљача 18. Градиште 21, Петроварадин 16, Загреб 13, Љубљана 14, Сарајево 14, Мостар 17, Црквеница 17, Сплит 13, Котор 18.
БЕ0ГР6ДСНЕ ОЕСТИ Прослава Телова у Београду Католичка црква у Београду прославнће свој празник Телово са лнтијом овим распоредом: у католнчкој жупској цркви, Крунска улица, у неаељу 6. јуна у 9 сати, а у^цркви Св. Марије. Хаци Милентијева улица, у недељу 13. јуна у 9 сати прв подне. Концерт у Топчидеру У парку Гардијског Дома музика Краљеве Гарде приређује у нвдељу 6. јуна народнн концерт. Приступ публици слободан в бесплатан. Улаз на капнју према железничкој сташпш. Почетак у 17 и по часова. ^зложба занатске школе Женског Друштва Пзложба радова ученнца занатске школе Београдског Женског Друпггва биће отворена и у недељу, 6. о. м., у Бранковој у.тици број 19. Предавдје о слободном зидарству Данас у суботу (изузетно, место у петак), на 93. ред. састанку Групе за Социјалну и Културну Акцију, предаваће г. Стева Стевановић о СоцијаЈној и културиој мнсији сјо6одног зидарства, пошто најпре 5уде изложж) опште појмове о озом покрету. — Сала Хотела Жировни Венац, на Зеленом Венцу. Почетак у 8.30 у вече. Приступ Зесплатан и слободан.
Позориште КИН У суботу, 5 јуна, у Манежу се даје увек радо гледана комеднја из глуначког живота Кии од А. Диме. У номаду учествује велшш број чланова београдске драме. Насловну улогу игра г. Богић. Остале улоге гј-. В. Јовановић, Д. Гошнћ, В. Јовановић, Раденковић, Антонијевић, Н. Гоши», Стојановнић н г-ђе Паранос. Милош^»ић, Ленска, Хаџић, Ј1. Петровић в цруги. Редитељ г. Богнћ.
Кретав&с пугпаћа У Београд су допутовалн; ХОТЕЛ ПАЛАС Лудвнг Харшенштајн трговап, Пешта; Мнлан Хурјак ср. поглавар, Внровнтнца; Снмо Станнвуковнћ днректор, Сарајево; Арпал Карољн днректор, Загреб; Снгмунд Пордес днректор, Загреб; Хауо Глас архнтекта, Беч; Исндор Франкл трговац, Беч; Ото Новотни нижењер. Праг. ХОТЕЛ ЕНСЦЕЛЗИОР Оскар Маркус инжењер, Загреб; Александар Днмитрнјевнћ адвокат, Бач. Паланка; Ђура Домба трговац, Мокрнн; Хамнлтон Арнстронг повннар Њујорк; Јулнјо Кертес ннисењер, Загреб: Лео Цимерман индустрнјалац, Загреб; Теодор Мајш, ннжењер, Прагерско. ХОТЕЛ СРПСКИ НРАЉ Саламон бен Јакоб Пази професор, Јафа; Макс Дурјава трговац, Марибор; Јоснф Сапорта трговац, Волос; Јулнјо Јон директор, Беочин; Петар Костнћ винар, Ср. Карловцн; Мартин Фукс прокурнст, Пешта; Светнслав Беловеждов секретар, Праг; Јефрем Романовскн ипжоњер, Букурешт; Херменегпдо Јурншнћ професор, Сушак; Антон Полнћ капетан, Сушак; Грегор Жерјав бнв. мннистар, Љубљана; Теодор Штајнер трговац, Ст. Бечеј. ХОТЕЛ БРИСТОЛ Ннћифор Прелнћ књижар, Скопље; Ахмед Шернћ председнпк, Б. Врбнца; Крста Гопчевић индустрнјалац, Браљнна; Евген Ловшнн трговац, Љубљана; Антон Штебн инжењер, Љубљана; Јозеф Ајнхорн прокурнст Праг. ХОТЕЛ СПЛЕНДИД Мнлутнн Дебељак, ипжењер, Љубљана; Ђока Ковачевић нпспектор, Сарајево; Александар Томас трговац, Н. Сад; Винко Иванац трговац, Ст. Каштел; Нпкола Проскурјаков, лекар, Карађорђево; Шпнро Ннковнћ капетан, Трст; Бранко Јовановнћ тр-овац, Б. Крупа. ХОТЕЛ ПЕТРОГРАД Ектор Буњн директор, Вршка Чука; Карло Ковачевнћ послапнк, Новска; Драгољуб Станковнћ трговац, Ннш; Марјан Коларевнћ адвокат, Илок; Маргарит Кари приват, Ннпа; Живојин Мнјнћ бележнит:, Сомбор; Јован Ђорђевић трговап, Вуковар; Петар Стојшнћ трговап, Н. С-ад. ХОТЕЛ БАЛКАН Славко Топлнчн!! трговац, Врњпн; Радивој Ђераснмовић трговац, Ужипе; Миливој Живковнћ апотекар, Лапово; Константнн Паннћ мајор, Надаљ; Светозар Стојановнћ пепзнонер, Битољ; Јосип Букша, пензионер, Имотска; Јохан Проделан чннов ннк, Беч.
Конхцерти
ОПРОШТАЈНИ КОНЦЕРАТ АЛ. ВЕРТИНСКОГ Приређује се у суботу 5 јуна у сали Луксор. Ал. Вертииски у оделу Пиеро изволиће старе олабране песмиде. Карте се продају у књижари „Славенска Узајамност". Цене су знатно шижене. КОНЦЕРАТ РУСКЕ СТУДИЈЕ УМЕТНОСТИ Вечервс у осам часова у просториЈама „Земгора" (Милоша Великог улица број 45) приређује Руска ОгудиЈа Уметности концерат на коме учествују г -ђа Т. Вељбнцка (драмски сопран) н г. Ј. Петров (баритон). После конперта биће игранка до 1 сат по поно*и. Улазиа цена: добровољни прилог. Курс ратне штете
НА ДАН 4. ЈУНА 1926. ГОД. у Београд у Загребу
БЕОГРАД НА ДАН 4. ЈУНА 1926. ГОД. ЧИТУЉА
Љиљана Внтас, 8 годнне; Радомир Ћнрковнћ служитељ, 50 годпна.
. 9.30
часа
300
303
ло.зо
>
299
—
-11
>
298.50
—
,11.10
»
299
302.50
11.20
>
299
—
11.30
»
300
803.50
11.40
>
300
—
11.50
>
899.50
—
11.55
>
299.25
12
>
299.50
303
12.05
>
300
303.25
12.10
>
303.50
12.30
>
—
303.50
17.30
*
300
303
За јуни
302.50—308
305.25
За јули
306.50
307.50
Познато је да најбољу ЦПГЛУ н ЦРЕП фалцован и обични (Бибер) производи УДЕОНИЧНД ЗДДРУГД КРШ МЈШ 6р. 90. Тел. 16-00 Телефон Онглане 19-30.
На Класној Аутрији најбоље су прошли Загреб и Херцег Нови Јуче је завршено вучеае пете, најинтересантаије класе срећака Класне Лутрије. Премију од милнон дннара добио је броЈ 63.893 а пола милиона броЈ 139.356. Овога пута се срећа ннје показала склона Београду. Број 53.893 продат је на две половине у Загребу, у Дисконтаој Бав ци и Херцег Новом. код Николе Доклешића, колекгора. Пола мнлиона поделнли су Београд и Суботица. У Београду је колектура Браће Васића продала половину броја 139.350 једном опнггинском чиновнику у Сарајеву, друга половина продата је од стране колектуре Лепедита п Јовановића. Кад се дода да су н глави!| згодитак од 400.000 дин. подели.ти Загреб, Суботица, Новв Сад и Велики Бечкерек. јасн<. се види да Београд овог пута вије имао ни мало среће. Под точковима воза Прексиноћ је на топчндерскоЈ железннчкој станиди, нриликом маневрисања, једна локомотива прегазила Радомира Лукића, маневристу. Точкови локомотиве нрешли су несрећном маневристи нреко десне ноге и десне руке. Несрећни човек, који је, како изгледа, настрадао својом непажљом, пренет је у Државн> Болнину где се нал&зи у највећим мукама.
Пре две године у руској емиграци>и иикла је идеја свечане прославе рођендана великог руског песника А. С. Пушкина (8. јуна). Овом је дану дано име «Дан Руске Културе» и он је сада постао национални празник за све Русе, који се налазе у иностранству и добио је исти значај као Видовдан за Ср<5е. У Београду је организован нарочити Комитет за приређивање свечаности. У овом Комитету уједињене су све руске организације без обзЈфа на политичке и партијске боје. Свечаности су замишл>ене по широком доле наведеном профаму и трајаће стварно пет дана. У те дане изаћи Не једнодневни часопис «Дан Руске Културе», који издаје Комитет уз редакцију Савеза Руских Књижевника и Новинара. И ове године цео српски научни свет најтоплије одазвао се на предлог да узме учешће у руској културној прослави. Ректор Универзитета г. проф. П. Поповић председаваће свечаном предавању, а г.г. проф. Б. Петронијевић и Д. Ђорђевић говориће о раду руских најпознатијих научника. Ово свечано предавање биће у великој сали Нове Зграде Универзитета на дан 6. јуна у 4 часа по подне. Свечаности «Дана Руске Културе» приређује се по следећем програму: 5. јуна, субота: Молепствије за школску омладилу у руским школама. 6. јула. иедеља: Молепствије после литургије у руској цркви на старом гробљу. 6. јуна 10 ч. пре подне: Свечана седница за школску омладину са предавањима проф. С. Урошевића, Е. Елачнћа и А. Земљаиицина у велнкој салп Нове Зграде универзитета. Улаз слободан. 6. јуна 4 ч. по подне: Свечана седница у велнкој салн Нове Зграде Унпверзитета под председништвом ректора Универзитета проф. П. Попопића. Предавања ће одржати: проф. Б. Петронијевић, пр 0 ф. Д. 'Ворћевић, проф. И. Малинпн. проф. А. Погодин, проф. Е. Аннчков. Улаз слободан. 7. јз*на, понедел.ак: Свечана представа п копцерт »Вече Руске Уметпости» по нсванредном лрограму у Народиом Позоришту уз учешће свнју руских уметнпка, балета, сједпњепих хорова и симфопичког оркестра. Продаја улааница на касн Народног Позоришта.
Прослава пепесетогодишњице Црвеног Крста у Сарајеву Сарајево, 4. јуна. — Поводом прославе педесетогодишњице Црвеног Крста у Сарајеву ће се одржати велике свечаности 5., 6., 7- и 8. о. м. Да би свечаности прославе биле што свечаније, ошнтина је издала позив грађанству, којим га позива на што живље учешће на прослави. Сличан апел издао је пододбор Месног Удружења Ратних Инвалида. Програм свечаности је оваЈ: ј суботу 5. о. м раана удружења приређују забаве и концертне вечери у корист Црвеног Крста. Међу њима су Задруга Српска, Певачко Друштво «Слога», Руска Колонија и железннчари. У недељу 6. о. м- свечана академија у Народиом Позоришту уз суделовање певачких друштава Лире и Слоге. У 11 и по часова отварање изложбе подмлатка Црвеног Крста у градској већници. По подне у з сата забава југословенки и Кола Српскшс Сестара уз суделовање војне музике у парку Цара Душана. За тим забава друштва Осмал Ђнкић: свечано гађање обласне Стрељачке Дружине иа стрелишту у Пофалићима, а на Илици забава руске колоније, руског Црвеног Крста и руско кадетског корпуса. У вече бакљада сокола н војске. У понедељак 7. јуна предаваае у свнма школама о зпачају Црвеног Крста. У уторак спортске утакмице и забава подмлатка Црвеног Крста на стадиону Славије. У логору Краља Александра војничко позорцште- За дане 5. и 6. о. м. вреде нарочите повластице за вожњу на Илиџу и то: за другу класу 3 динара а за трећу класу 2 динара одлазак и повратак. Право на ову вожњу имаће сваки онај, који буде имао при себи откупну значку Црвеног Крста која се продаје за време ових дана. (Времеј
Сахрана Паулкне Матијевнћ Г. Владимпр Матијевић извештава пријатеље и познанике да ће сахрана његове покојне жене Паулине бити у недељу 6. о. м. у з сата после подне из Саборне Цркве. Посмртнице се неће разашиљати. ТРАГЕДИЈА ЈЕДНОГ МЛАДОГ ОФИЦИРА Писма, која је за собом оставио самоубица, потпоручник Јовановић, указују на несрећну љубав Поводом трагнчне смрти гар- цедуљнцама иснисанн ови редијског потноручника Вељка Јо- довн: Прво својим родитељнма, вановнћа, који се, како смо још браћи и сестрама - јуче јавили, прексиноћ око 10 и Мили и љубљени моји ПО часова убио НЗ револвера у Опростите ово вашем једииом Веједном ауто-таксију у Браће Не- љи . таио је морало бити. Знам иано дића улици, пред кућом број 15, Не вама тешио бити, али ипаи кемо одељење јавне безбедности У- једном сви умрети. — Па или пре, нраве Града издало је јуче је- И ли после, то је свеједно. дан комунике. У њему се, изме- Љуби и љуби драгв и миле своје све, ваш Вељо. Затим су биле иснисане ове речи: Кајо, мила моја Кајо, Олрости ово свомв Ввљн: Знај, да је само тебе волео и љубио твој несретни ВЕЉО На друтој страни цедуљнце, на којој су биле написане ове речи, стајала је адреса: Катаринн Милошевић, Браће Н»диКа бр. 15. Београд. На трећој цедуљици писало је: Одмах известите о овоме са овмм хартијама номанданта артип>еријског пука Крал»еве Гарде г. Ђорђа Поповнћа. Уз ову била је приложена још : една цедуља упућена пуковнику г. Поповићу. На њој је пиало: Господине пуковничв, Знам што чиним. Известнте моје о овоме. НИ У КОМ СЛУЧАЈУ НЕ ДАЈТЕ ДА МИ ЛЕШ СЕКЦИРАЈУ. 3»што ово чините? То је моје? Поштује Вас ВЕЉКО Речи, којнма молн да га не секцнрају, Јовановић јв био подву као црвеном пнсаљком, да би ту своју, последњу, жељу пгго више истакао. Из кругова који су били врло блиски поч. Јовановићу није се такође могло дознати ништа одређеније о разлогу који је несрећном офнциру дао повода да се одлучи па трагичан растанак са животом.
Ппоручник Вељко ЈовановиН ђу осталог, вели да се на основу писма које је Јовановнћ оставио за собом. може закључити да је извршено самоубиство због несрећне љубави. Та писма, међутим, полиција је предала војним властима, које воде истрагу. Из осталих бележака, напротив, не види се јасно шта је прави узрок Јовановићевом самоубнству. У њеслвом бележнику нађени су, на
ПРИЧЕ „ВРЕМЕНА*
Врло познат индустријалац
Лисијен Тињер. по мало узбуђен, погледд на кафански зидни часовник, и нагло се диже гласно рекавши: — ХајдЈ*»о! Време је! Кад изађе узе један такси-аутомобил и нареди шоферу да га воои у Авни Јена 31. Тамо је становала једна црномањаста госпођа, с којом је већ провео красну љубавну ноћ. Она му је и овог пута казала. да дође одмах после пола поноћи. То је било први пут како је Лнсијен био л>убавник удате жене и тиме је његова љубавничка амбиција била постигнута. Жанина Дезарб је имала луксузан стан на трећем спрату; била је жена једног познатог индустријалца — додуше Лисијен га није познавао, али су га зато знали остали индустријалци, најзад добро га је знала његова жена, кад је рекга: «Мој је муж чувени индустријалац». Лисијен је био врло задовољан што баш он вара поонатог индустријалца. А Жанина је била дивна љубазница, толико разборита, да, и кад греши, не чини то тако да се компромитује. Кад му је заказала зру ги састанак, рекла му је: «Дођите у среду после поноћи, бићемо мирни, јер послуга неће ништа дознати. а мој муж путује у среду по подне». Тињер погледа у часовник, кад се аутомобил заустави пред кућом. Било је десет минута до дванаест. Сад је видео да кафански часовник иде напред четврт сата, а он никако није био рад да ма шта чини против наредбе своје паметне пријатељице. — Ух! вајкао се Лисијен, дошао сам раније! Ипа* се пео сав раздраган, преносећи се у време сванућа, кад ће моћи блажено рећи: ова жена је моја љубазница; жена из отменог света, супруга познатог ивдустријалца — која ме прима у глуво доба ноћи. Доцније ће бити званично приман, и госпођа ће га представити своме мужу. који неће никад слутити да је он л»убазник његове жене. Лисијен се сав топио у тим красним маштаријама. Тињер сасвим рагано зазвони, да не би пробудио радознали свет по оближњим становима. Госпођа Дезарб, мало уплашена, лично му отвори. Лисијен уђе, скиде свој горњи капут и шешир, и окачи га о чивилук, поред још једног шешира који је на њему био обешен. — Ви нисте сами? упита Лисијен узнемирен. — Вратио ми се муж изненада. На путу му је гкхзлило, па је одмах легао. Сада му је већ добро и спава. Немојте се узнемиравати; останите. али, разуме се не можете се задржати онолико коли*о сам желела. Лисијену је била врло неугодна присуткост мужа у другој соби. Али се брзо умирио кад је видео да је Жанина потпуно прибрана. • Око два сата изјутра госпођа Дезарб рече Лисијену: — Време је да идете- Без и најмањег шума узмите своје ствари из предсоб .Ђа. Ви знате где сте их оставили. Нећу да палим осветљење, да тиме не бих навукла сумњу у суседству, које би се чудило откуд код мене у ово доба светлост. Ипак се све добро свршило, закључи Лисијен кад је већ био наткх -Бу. Дражесна је ова жена. а муж пун такта. Ја могу да будем сасвим задовољан својим уласком у велики свет. — Какав је ово сад ветар! додаде Лисијен гласно, покушавајући да натуче свој шешир, који му у мало није одлетео. Гле, па овај шешир није мој; сувише ми је мали! Он скиде шешир с главе и виде да је узео шешир господина мужа. — Шта сад да радим? узвикну у очајању. Није смео ни да помишља да се врати по свој шешир. Да се врати сутра? Шта ће да мисли послуга, а шта господин Дезарб, који ће видети да је његова жена имала незваног госта, чим стави Лисијенов шешир на глави. Млади љубавник је врло рђаво спавао. Готово и није спавао, већ је. за све време у постељи ча)страшније ствари замишљао. Рђав почетак! мрмљао је Лисијен. Ипак морам сутра да однесем шешир. Сутра дан је Лисијен свратио, као и обично, у један бифе, да пошив пое доручка коктел * оји ће
његове узбуркане мисли коликотолико стишати. Да би се мало разонодио. посматрао је свет унаоколо. Паде му у очи један господин, по свој прилици Енглез, који га је са ироничним осмехом посматрао. То» му је било неугодно. Сетио се да је заборавио да скине свој премалени шешир- Али, одмах примети да шаљивчина Енглез исто тако гледа и господина за столом деснс од његовог. Окрете се. Овај други господин је имао на глави шешир који му је падао пре*о ушију, док је Лисијену шешир стајао на врх главе. Лисијен побледе, затим позелене. • Није више било сумње^ позна<> је свој шешир. Разуге се да је господин био муж госпођин... Катастрофа је била неизбежна— Пропао сам! мислио је Тињер- А онај Енглез се још увек као луд смејао, тако да је тим смехоч морао да обрати пажњу. И разуме се, Лисијен и богати индустријалац измењали су погледе. Лисијену се учинило да га госпош« кивно гледа. — Доћи ће до свачега! мислио је Лисијен. Али, најзад, спреман на све, диже свој смешни шешир и пође према господину. Таман је хтео да каже: «Ви сте несумњиво гт>сподин Дезарб, поонати индустријалац?» кад га његов сусеЈ претече речима: — Ви сте господин Дезарб, познати индустријалац? Лисијен на ово питање остаде у чуду. Док је он стајао пун запрепашћења, господин продужи: — Господине, замислите случај је хтео да сте ви синоћ. кад сам ја био у посети код ваше госпође, због врло хитне и неодложне ствари, узели мој шешир у место свога. Извините, господине; ја сам морао узети ваш. јер сте ви нешто пре мене из куће изашли! врло збуњено и неспретно се извињавао господин. Лисијен још увек стајао је забезекнут од чуда- А господин, користећи се његовим запрепашћењем, и не чекајући да се освести, узе свој шешир. пошто је претходно оставио на сто Лисијенов, и журно, спотичући се о столове и столице, изјури на улицу. Лисијен се тек сад освести и одахну пуним грудима, кад виде да пројури мимо кафане господннова силуета. И кад се поврати од претрпљеног страха, покуша да разумно и хладно'промисли о целој ствари. • — Гле, рече самом себи Лисијен, он ме држи за њеног мужа. Дакле ни он није био њен муж. већ бог те пита који господин, ко» ји је требао ла буде у посети до поноћи, и који је, зато што сзм ја дошао мало раније. отишао тн сле мене. И њему је, разуме се, рекла да сам ја њен муж, који се изненада вратио. Збиља, испало је врло глупо! Срећа је, ипак, што је више нећу видети, пошто ниј§ светска дамаИ оде на свој редован посао, да и даље снева о љубавној авантури са госпођом из великог света. ЖАН БУШО.
Срећнн Словенац, који је добио на лутрији 1 милион динара Загреб, 4. јуна. — Премију од милион динара добио је број продат на колектуре Днокотне Банке у Загребу. Орећку је ку. пио један дрварски трговац нз Брежпце у Словеначкој п то од расгурача бројева. То је човек, којн је некад бно врло богат, па је доцније претрпео огромне губнтке у трговннн и постао готово сиромах. За његово тачно име још се ннје могло сазнати, јер продавац, који му је срећку продао, крену« је тек вечерас нз Загреба у Брежице. да му срећу саопштн. (Врене)
ОГРОМАН ИЗБОР летњих мушких сламних и филцаниу ШЕШИРА краватна, веша За господу, даме и децу, првокласних платнених ч кожиих ОБУЂА — ЦИПЕЛА у бојама: драл, грао и белих препоручује по врло солидној ценд ПЕТАР ПЕТРОВИЋ и БЕЛОВИЋ Кн. Михаила 13 Београд